Jednostrano izveštavanje albanskih i srpskih medija čini da ljudi na Kosovu oklevaju da komuniciraju jedni sa drugima, jedan je od zaključaka fokus grupa 20 novinara iz Srbije i sa Kosova, koje su sproveli Balkanska istraživačka mreža Srbije (BIRN) i Intervjus Kosovo (Interviews Kosova).

Istraživanje, koje je na tribini u Beogradu predstavila istraživačica BIRN-a Tanja Maksić, pokazalo je da je medijska polarizacija konstanta u svim nalazima, odnosno narativi isključivo o srpskoj, ili isključivo o albanskoj zajednici, što posebno utiče na udaljavanje i ignorisanje druge strane.

„Najporazniji nalaz koji smo dobili je da se dve zajednice apsolutno ne vide i ne prepoznaju, što produbljuje predrasude i podele“, kazala je Maksić i dodala da izveštavanje medija često ostaje na nivou visoke politike.

Maksić je navela da su novinari iz fokus grupa kao glavne probleme, uz polarizaciju, izdvojili odsustvo priča o svakodnevnom životu i saradnji, pogoršanje uslova za rad novinara na terenu, kao i to da slobodni mediji rade u izolaciji i sa ograničenim uticajem.

Dodala je da mediji na Kosovu, iako ih ima manje, tri puta više izveštavaju o dijalogu Beograda i Prištine, navodeći primer da je u jednom posmatranom periodu, u Srbiji objavljeno oko 60.000 vesti o dijalogu, dok je na Kosovu objavljeno 167.000.

Kao problem, novinari su istakli i nedostatak objektivnosti u izveštavanju, nestabilno finansiranje, fizičku i digitalnu ugroženost, ali i izloženost negativnim političkim kampanjama, posebno prema novinarima koji rade u slobodnim medijima.

„Ne postoji ni dovoljan broj stručnjaka koji bi bili objektivni izvodi dešavanja na terenu“, kazala je Maksić.

Novinarka Intervjus Kosovo Antigona Isufi ocenila je da postoji strah među novinarima, kako među srpskim da odu na Kosovo, tako i među albanskim da odu u Srbiju.

„Postoji obostrani strah i samim tim će izveštavanje biti jednostrano“, kazala je Isufi, dodajući da bi saradnjom novinara moglo da se dođe do veće objektivnosti i više priča o samom životu ljudi, a ne isključivo o visokoj politici.

Prema njenim rečima, ne postoji dovoljno izveštavanja o temama koje interesuju građane, navodeći primere Albanaca u Preševu i Bujanovcu, ili Srba na Kosovu.

Novinarka i producentkinja Vjosa Čerkini ocenila je da su podele stvorene i izmišljene, a da političke tenzije onemogućavaju bolje upoznavanje, dodajući da bi promene trebalo da donose mladi i novinari.

„Albanska i srpska mafija su uvek sarađivale lepo, ali su samo obični građani zbog politike imali probleme“, dodala je Čerkini.

Urednica portala KoSSev Tatjana Lazarević ocenila je da su za izgradnju dijaloga, a tek nakon toga mira, ključni profesionalni mediji, navodeći da ne smatra da su rešenje mediji civilnog sektora i projekti „industrije mira“.

„Stvarno smatram da profesionalno novinarstvo može da oslobodi medijsku sferu i da počnemo da se bavimo onim drugim. To ne moraju da budu izveštaji i reportaže, može da bude i obično agencijsko novinarstvo, ali ono koje želi da čuje drugu stranu“, kazala je Lazarević.

Poredeći medijsku scenu u Srbiji i na Kosovu, Lazarević je kazala da u srpskim medijima postoji jasan rascep i kao dobar primer istakla istraživačke i profesionalne medije koji rade u teškim uslovima, dok na Kosovu postoje profesionalni mediji koji imaju i loše izveštaje.

„Ono što ne valja u Srbiji, na to ne moram da trošim reči. Na Kosovu nema tog jasnog rascepa kao u Srbiji, lošeg novinarstva ima i u dobrim redakcijama“, navela je ona.

Ocenila je i da vlasti u Beogradu medije koriste za propagandu, dok vlasti u Prištini smatraju da mediji ne treba da postoje, jer smatraju da imaju direktnu komunikaciju sa građanima, što je Lazarević takođe ocenila kao drugi vid propagande.

(Beta)