Dveri baš nikako da se zatvore. Nisu (za sada) neka politička snaga. Ali znaju da naprave promaju. Evo, recimo, pokrenuli su kampanju za ukidanje autonomije Vojvodine. Da naše javne tužibabe nisu onakve kakve jesu, ta kampanja bi se bez naročitog natezanja mogla okvalifikovati kao krivično delo „pokušaj rušenja državnog poretka“, tako se valjda delo zove, jer je vojvođanska autonomija zapisana u Koštuničinom psihodeličnom ustavu.

Ali u zemlji u kojoj se i misice služe prevarama da bi se dokopale titule i u kojoj „predsednik sveta“, Picopevac Jeremić, uz platu od osam hiljada i nešto dolara uredno inkasira trideset i nešto hiljada RSD „poslaničkog dodatka“, iako se godinu dana neće pojaviti u skupštini, ne treba previše očekivati od tužibaba. Dok im se drugačije ne naredi.

Da vidimo kakvim argumentima Dveri potkrepljuju zahtev za ukidanjem autonomije? Autonomija je, kažu vratari, imala svoj smisao u Austrougarskoj monarhiji jer je, je li, čuvala srpski nacionalni identitet, a sada, kada je Vojvodina u sastavu Srbije i Srbima većinski nastanjena, za takvim nečim nema potrebe. I ne samo da nema potrebe, nego „razdvaja Srbe“, a i skupo je, brate. Kako to u takvim stvarima već ide, inicijativu su potpisali i neki akademici, javni radnici i književnici. Koji? Usual suspects. Kosta i kostići.

Kosta je u ime kostića i kostića uveoca izjavio da se autonomija „ne praktikuje nigde u Evropi“, ali da EU insistiranjem na vojvođanskoj autonomiji nastoji da „razbije srpski nacionalni korpus“, dočim daje sve od sebe da unitarizuje Bosnu. Geopolitičar od formata, nema šta!

U nadljudskoj širokogrudosti, Dveri na čelu sa Kostom i kostićima apeluju na Mađare, Slovake, Rumune, Rusine i ostale vojvođanske narode i narodnosti da podrže ukidanje autonomije jer će samo tako – tvrde Kosta i Dveri – rečeni sačuvati svoj nacionalni identitet. Ostane li ovako kako je, ti će narodi i narodnosti neminovno postati „Vojvođani“, nešto kao „Crnogorci“, i onda se mogu pozdraviti sa svojim nacionalnim identitetima, nošnjama i narodnim pesmama. Svi će morati da pevaju „Ima jedan kućerak u Sremu“. Koja bi od manjina odolela ovakvoj ponudi? Koja ima i svoje ekonomske prednosti jer bi se, vidi vraga, „novac za vojvođansku birokratiju“ mogao preusmeriti „lokalnim samoupravama u Srbiji“. Pretpostavljam da od dverskog ćoravog posla neće biti ništa, ali je izvesno da će „kampanja“ ojačati, za sada politički beznačajne snage koje priželjkuju stvarnu nezavisnost Vojvodine. Setimo se, cenjeni publikume, kako je završilo ukidanje kosovske autonomije. Pa se zapitajmo: Nije li za Srbiju višestruko korisnije da se ukine Srpska akademija nauka.

(Danas)