O čemu se ćuti

Predsednik države Tomislav Nikolić, u izjavi za jedne američke novine donekle je precizirao ono što je rekao na izbornoj skupštini Srpske napredne stranke. Prema toj izjavi, procesi priključivanja Evropskoj uniji u Srbiji ipak uživaju prioritet. Sve je teže, dakle, tumačiti politiku aktuelne vlade. Naposletku ostaje samo jedan parametar: u kojoj meri je ta vlada u stanju da se suprotstavi podmuklo nadirućim talasima populizma i žilavom nacionalizmu. Sve ostalo je samo retorika. Očekujem da se članovi srpske vlade izjasne i o tim stvarima. A o tome da i ne govorimo da bi ustavne promene bile, zapravo, najbolji dokaz ozbiljnosti i iskrenosti namere da se zemlja priključi Evropskoj uniji. Prebirem dalje po vestima dana. Ivica Dačić, predsednik vlade i ministar za unutrašnje poslove, naređuje povlačenje pred pretnjama ekstremno desnih snaga. Obrazlažući zabranu parade ponosa, Dačić se pozvao na bezbednosne razloge. Sećamo se, Dačić se pozvao na iste razloge i kad je prošle godine zabranio paradu. Možda, zapravo, i nije reč o paradi ponosa, nego o nečemu mnogo ozbiljnijem. Prema mom mišljenju, vrlo je verovatno da „nepoznate grupe” ucenjuju državu, a vlast ni za godinu dana nije uspela da identifikuje te grupe koje su kadre da u Beogradu prirede nerede koji bi mogli da rezultiraju (i) ljudskim žrtvama. Inače, bezbednosna situacija u zemlji je nepromenjena, tačnije rečeno: zadovoljavajuća – tvrde nadležni.

Veliki humanista na razmeđi stoleća

Preminuo je Vojin Dimitrijević, profesor međunarodnog prava, istaknuti intelektualac, ugledni borac za ljudska prava. U njegovoj ličnosti izgubili smo jednog od najvećih humanistu tragičnog i, ne poslednjem redu, krvavog razmeđa 20. i 21. veka. Sudbina je tako htela da je 24. juna ove godine, on obrazložio odluku da ovogodišnja Nagrada Konstantin Obradović bude meni dodeljena – to je prva nagrada koju nisam dobio za svoj književni rad, nego kao priznanje za aktivnosti u razvijanju kulture manjinskih prava u mojoj široj domovini, Evropi. Razgovarali smo, pre tri meseca, uoči svečanosti dodele, u salonu beogradskog Aerokluba. Citirao mi je rečenice iz moje knjige Sühne, koja se na nemačkom jeziku pojavila nepuna tri meseca ranije, na međunarodnom sajmu knjiga u Lajpcigu. Tekst njegove laudacije publikovan je i na mađarskom jeziku, na stranicama budimpeštanskog nedeljnika Elet eš irodalom (Život i književnost). U Vojvodini nije objavljen. I dok se kod prijatelja raspitujem za vreme i mesto njegove sahrane, pomišljam na to da je pred sam kraj svog života morao dočekati i to, da i poslednji pramenovi njegovih nada budu zgraženi u blatu. I kakva slučajnost: Vojin Dimitrijević je napustio ovaj svet baš 5. oktobra. Zlokobni znak.

oktobar 2012.
(Preveo Arpad Vicko)