Protesti srpske Varljive zime 2024 – 2025 učinili su jednu fenomenalnu stvar: ponovo su legitimisali bavljenje politikom.

Pokazali su da veliku većinu građana politička situacija u društvu itekako zanima, iako skoro niko nema ličnih ambicija kandidovanja za javnu funkciju. Većina ljudi ima svoje redovne živote i kakve-takve karijere i ne želi da se podredi stranačkom radu, zadržavajući sebi pravo na imanje i javno iskazivanje političkog mišljenja. Srbija danas pokazuje da građani politiku vide pre svega kao javni interes, a ne kao ličnu ambiciju. Srpsko društvo danas stvara novu kritičku javnost i posebno je dobro što njenu okosnicu čine mladi. To je znak nade da će ona potrajati i biti sve bolja.

U želji da diskredituje aktuelne proteste, vlast ih često naziva političkim, kao da ih tim pridevom čini kužnim. Pitanje koje se nameće je: ako je političko kužno i ružno, šta gospoda i gospođe iz vlasti traže u svemu tome i što se te politike i vlasti koje su se politikom dočepali tako grčevito drže? Što ne batale tu nečasnu rabotu i ne rade nešto bogougodnije? Jasno je da politika nije ni podvođenje na prostituisanje, ni proizvodnja i distribucija nedozvoljenih supstanci, mada nije da nema političara koji se nisu u tome oprobali, ali njih je u Srbiji nemoguće naći izvan vlasti.

Ako, dakle, politika nije bauk, onda nije ništa loše što zahtevi protesta jesu politički, jer sve je u životu neka politika (čak i kada pazarite 300 grama sira na pijaci, pa vam prodavac svojom promotivnom politikom ubaci još jedan komad gratis, ne biste li mu opet došli). Zahtevi istaknuti na protestima spadaju u pravosudne politike. Za neupućene, te poitike sadržane su u Poglavlju 23 evropskih integracija koje Srbija uporno odbija da sprovede, a čemu ne pomažu ni silne neosnovano izrečene motivacione pohvale raznih evropskih zvaničnika.

A šta ti politički zahtevi nisu? Oni nisu stranački i nisu izborni, jer nisu direktno iskazani od strane nekoga ko bi ih sutra kao deo svog izbornog programa kandidovao na nekakvim izborima, onim na kojima bi naravno trebalo da vladaju sasvim drugačiji uslovi. A na izborima postoje samo dve strane: (relativno homogena) vlast i (prilično heterogena) opozicija.

Primedbe na račun vlasti su poznate, ali je red reći nešto i na račun stava da nam opozicija ne valja. Jer kada u nekoj, nadamo se – što skorijoj, budućnosti iznedrimo uslove za fer i poštene izbore, želećemo da se na njima kandiduje neko ko će politički artikulisati i u predizborni program pretvoriti sve ovo što građani na protestima traže i trebaće nam neka opozicija sa nekim izbornim listama na kojima će biti neki kandidati za neke javne funkcije od kojih ćemo očekivati da nešto urade. Može se naravno raspravljati na temu valjanosti političkog i izbornog sistema naše predstavničke demokratije, tražiti alternative ili „dodatnu opremu“ u vidu novih tehnologija i drugačiijh modela izjašnjavanja i prenošenja volje građana u političke institucije, možemo zahtevati i preoblikovanje tih institucija, ali na kraju će se sve opet svesti na neke ljude kojima će biti povereno sprovođenje onoga što su im građani dali u političke programe. A ti neki ljudi koji su nam danas ponuđeni su ta opozicija koja nam ne valja.

Zato je jako važno shvatiti nekoliko stvari. Nemojte se zadovoljavati samo onom opozicijom koja danas nosi to ime. Ruku na srce, nekima od tog imena više priliči ime politički establišment, sa svim negativnim konotacijama koje vam padaju na pamet. Ako vam ne valja opozicija, napravite bolju i napravite je od sebe samih. Samo, kada kritikujete, imajte na umu da bavljenje politikom iz opozicije nije ničija obaveza, već dobra volja da se bavi delatnošću od koje najčešće ne da nema nikakvih privilegija, već nema ni elementarne kompenzacije za svoj politički rad, dok u njega ulaže samo lične resurse: sopstveno vreme oteto od porodice i žrtvovane karijere, lični novac, porodični automobil, a često i zdravlje, pa i sam život, izlažući se raznim rizicima. Zato znajte da je heroj svako ko se bacio u utakmicu. Zato, što bi rekao naš Novosađanin, Miša Bačulov: Budi heroj! Ako možeš i bez zakeranja se prihvati posla.

(Autonomija)