Studenti u blokadi Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu zatražili su da republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac konačno počne da radi posao za koji je plaćena.

„Što bi svima nam poznat Šćepan Šćekić rekao: ‘Ma ja vas Zagorka pitam hoćete li vi ođe da radite za ovo što vam se plaća ili nećete“, navode studenti.

Studenti podsećaju tužiteljku da Ustav zabranjuje da političke stranke neposredno vrše vlast i da je potčinjavaju sebi.

Saopštenje studenata prenosimo u celosti.

Čovečanstvo se davno odlučilo da se više ne pokorava volji pojedinaca, već zakonima. Građani Srbije, shodno tom civilizacijskom dostignuću, kao „zakon nad zakonima“ imaju Ustav Republike Srbije. Član 155 Ustava nam govori o tome da je Javno tužilaštvo jedinstven i samostalan državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i vrši druge nadležnosti kojima se štiti javni interes određen zakonom. Pamtimo i raniju definiciju iz izvornog teksta Ustava, po kojoj Javno tužilaštvo preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.

Vrhovni javni tužilac ima hijerarhijska ovlašćenja u odnosu na sve one koji vrše javnotužilačku funkciju, tako što izdaje opšta obavezna uputstva za postupanje svih glavnih javnih tužilaca radi postizanja zakonitosti, delotvornosti i jednoobraznosti u postupanju, a osim toga može da izda i obavezno uputstvo za postupanje u pojedinom predmetu ako postoji sumnja u efikasnost ili zakonitost postupanja. Članovi 16 i 17 Zakona o javnom tužilaštvu konkretizuju pomenuta ovlašćenja. U hitnim prilikama, obavezna uputstva je moguće izdati i usmeno.

Zakonik o krivičnom postupku, duže od deceniju, kao jedini model krivične istrage predviđa javnotužilačku istragu.

Zagorka Dolovac lično se nalazi na čelu Javnog tužilaštva Republike Srbije od 1. januara 2010. godine.

Pad nadstrešnice i postupanje tužilaštva

Novi Sad, a i čitava Srbija su 1. novembra 2024. godine zavijeni u crno. Petnaest života je ugašeno zato što se na njih obrušila nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu. Nesporno je da je ta nadstrešnica rekonstruisana, uprkos neistinitim tvrdnjama predstavnika političkih grana vlasti. U momentu obrušavanja nadstrešnice, stanični objekat je imao status gradilišta. Voljom nosilaca političkih funkcija, ta stanica je otvorena bez neophodnih provera.

Više javno tužilaštvo u Novom Sadu od početka ovaj slučaj posmatra kao delo „opšteg kriminaliteta“. Nije sporno da je izvršen uviđaj i da je naređeno građevinsko veštačenje na okolnost uzroka pada nadstrešnice. Sporno je što je postupak započet kao „moguće izvršenje krivičnog dela“ i što je postupajuće Više javno tužilaštvo u Novom Sadu saopštavalo kako je „saslušan“ dvocifren broj lica.

Među nama ima onih koji su položili Krivično procesno pravo i jasno nam je da saslušan može biti samo onaj ko je osumnjičeni. Građani se pozivaju radi davanja obaveštenja i ta obaveštenja ne mogu da se koriste kao dokaz u krivičnom postupku. Na ovaj način je čitava javnost bila obmanjivana od strane Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu.

Po pristizanju nalaza i mišljenja veštaka, došlo je zaista do prvih saslušanja i lišenja slobode lica za koja je procenjeno da postoje osnovi sumnje da su izvršili krivično delo čija je posledica 15 ugašenih života.

A finansije?

Upadljivo je da finansijski (neki bi rekli koruptivni) element nije predmet krivičnog postupka koji je pokrenut.

Kako se od cene od 3,5 miliona evra došlo do 16 miliona evra? Kome je taj novac otišao?

Uprkos objavljenoj dokumentaciji na internet stranici VJT Novi Sad, podatke o izvršenim plaćanjima iz državnog budžeta prema izvođaču i dalje od izvođača ka podizvođačima nemamo.

Profesor sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu Dušan Dobromirov izričito tvrdi da su cene radova na Železničkoj stanici u Novom Sadu drastično uvećane. Paralelno sa tim, inženjer Zoran Đajić, koji je bio angažovan na rekonstrukciji predmetnog objekta, tvrdi da su građevinski dnevnici falsifikovani. Na te okolnosti je dao obaveštenja Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije VJT u Novom Sadu, koje nije nadležno za gonjenje izabranih i postavljenih lica-funkcionera izvršne vlasti.

Napominjemo da to nije krivični postupak, već nešto što prethodi krivičnoj istrazi i nije obavezna faza. Razočarava činjenica da je do tog takozvanog informativnog razgovora došlo nakon izjava i pisanja sredstava javnog informisanja, a ne po sopstvenoj inicijativi i savesti Javnog tužilaštva.

Dodatno, evidentno je da se institucija predsednika Republike, preko izvesne Nataše Vukšić i šefa kabineta pomenute institucije Ivice Kojića, direktno, bez pravnog osnova, značajno mešala u projekat izgradnje brze pruge, čiji sastavni deo je i rekonstrukcija Železničke stanice Novi Sad.

Držeći se Ustava, ne vidimo kako su imenovani doprineli predstavljanju Republike Srbije u zemlji i inostranstvu, proglašavanju zakona, predlaganju Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade, predlaganju Narodnoj skupštini nosilaca funkcija, postavljanju i opozivanju ambasadora Republike Srbije, primanju akreditivnih i opozivnih pisama stranih diplomatskih predstavnika, davanju pomilovanja i odlikovanja, niti drugim poslovima određenim Ustavom. Naprotiv, u postupanju ovih lica mi vidimo bahato uzurpiranje ovlašćenja drugih državnih organa.

Ovo su zvanični delovi krivičnog spisa, a ne medijske spekulacije.

Javni interes

Ustav zabranjuje da političke stranke neposredno vrše vlast i da je potčinjavanju sebi. Shodno tome, još je pogubnije po javni interes da pojedinac, fizičko lice, potčini vlast sebi. Ponovićemo da Javno tužilaštvo vrši nadležnosti kojima se štiti javni interes određen zakonom.

Nije li ugrožen javni interes kad uzmemo u obzir ova saznanja? Mogućnost za dejstvovanje Vrhovnog javnog tužioca je afirmisana 12. februara 2025. godine, kada je saopšteno da je Zagorka Dolovac odlučila da predmet (najverovatnije sa oznakom KTRKo) iz Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu bude prebačen u Javno tužilaštvo za organizovani kriminal. Takvim činom je Vrhovni javni tužilac demantovao svoja saoštenja iz prošlosti da ne može da se meša
u rad „prvostepenih“ tužilaštava.

Tog 12. februara se oglasilo još jedno tužilaštvo, Više javno tužilaštvo u Beogradu, saopštivši da je uhapšen dvocifren broj lica zbog korupcije, među njima bivši direktor EPS-a i drugi bliski političkim granama vlasti. Gorak ukus te antikorupcijske akcije je okolnost da su hapšenja najavljena od strane institucije predsednika Republike, koja ni po Ustavu, a ni po jednom važećem zakonu, nema nikakva ovlašćenja koja se tiču krivičnog gonjenja, otkrivanja i rasvetljavanja krivičnih dela i hvatanja učinilaca takvih dela.

Da stvar bude pogubnija, te najave su izrečene u okviru političke propagandne kampanje koja predstavlja svojevrstan odgovor režima na studentske proteste i blokade. Slične najave su bile aktuelne ispred stranačkih prostorija vladajuće partije na novosadskom Bulevaru oslobođenja 5. novembra 2024. godine, ali se one nisu obistinile.

Koliko je moguće zamisliti obrnuto, da se Vrhovni tužilac ili bilo koji drugi javni tužilac umeša u opozivanje ambasadora ili imenovanje mandatara za sastav Vlade? Tako nešto bi opštim konsenzusom bilo proglašeno za državni udar.

Protesti i blokade

Studentske blokade i mirni protesti građana traju mesecima, uz uporno insistiranje na potpunom ispunjenju zahteva od strane nadležnih institucija. Svedočimo učestalim pojavama nasilja nad studentima. Nasilje vrše mahom lica povezana sa vladajućom strankom.

Postupanje javnih tužilaštava u ovim slučajevima je davalo privid delotvornosti, ali je izostala reakcija na podstrekavanje na nasilje od strane Damira Zobenice, člana Izvršnog odbora SNS-a i tadašnjeg potpredsednika Skupštine AP Vojvodine. Zašto je taj čovek izuzet od krivičnog gonjenja?

Podsećamo i na javno prenet stav najmoćnijeg političkog funkcionera izvršne vlasti, koji je indirektno dao vetar u leđa nasilnicima koji su vozilima udarali studente na blokadama. Pripadnici BIA su flagrantnim kršenjem zakona stupali u kontakt i latentno pretili studentima i njihovim porodicama.

Podvlačimo da je penzioner Ilija Kostić u Novom Sadu, nakon protesta ispred zgrade pravosudnih organa, prebijen u prostorijama Policijske uprave u Novom Sadu-po svemu sudeći od strane visokih policijskih funkcionera. Posledica tog prebijanja je teška telesna povreda koja je dovela i do hirurške intervencije. Do današnjeg dana niko nije procesuiran za to.

Studente niko neće uveriti da prvostepeno tužilaštvo postupa delotvorno i zakonito, niti će nas odvratiti od protesta okolnost da Sektor unutrašnje kontrole MUP-a brižljivo proverava sve okolnosti. U našim očima, MUP zajedno sa Javnim tužilaštvom štiti nasilnike sa značkama.

U Srbiji je fizički i psihički integritet nepovrediv. Niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju. Da li je objektivno tako u realnosti?

Da vidimo i čujemo Zagorku Dolovac

Ne želimo da nam se Vrhovni tužilac obraća putem svojih zamenika koji će nam nagovestiti da nadležno tužilaštvo u tajnosti, u interesu istrage, istražuje i pomno prati „finansijske transakcije“. Jednostavno, kasno je da im verujemo. Želimo da vidimo, pa i da čujemo Zagorku Dolovac (ne u smislu dijaloga).

Pošto vrhovna javna tužiteljka na konferencije šalje samo zamenika, i to vrlo retko, a ubedljivo najveći broj informacija nam se saopštava od strane institucije predsednika Republike, nameće nam se pitanje, da li postoji angažman između lica koje obavlja dužnost predsednika Republike i službe za odnose sa javnošću Vrhovnog javnog tužilaštva? Nešto ju je kvalifikovalo za deceniju i po boravka na čelu Javnog tužilaštva Srbije.

Neće nas umiriti upućivanjem na postupanje prvostepenih tužilaštava. Znamo da se prvostepena tužilaštva služe KTR oznakama (interno nazivajući te predmete „razno“ što relativizuje pristup predmetu i onima koji će eventualno biti okrivljeni daje na vremenu kao ključnom resursu za uklanjanje dokaza), službenim beleškama o arhiviranju predmeta ili jednostavim nepostupanjem-držanjem u fioci.

Narodski rečeno, Zagorka Dolovac je svim tužiocima šef i oni i te kako moraju da je slušaju.

Krivični postupci jesu kompleksni i vladavina prava se najpre ostvaruje garantovanjem procesnih prava okrivljenih, ali upućivanje na to bi bila klasična zamena teza. Tužilaštvo je tu da procesuira, da goni i optuži. Ne posle pritiska građana, nego po načelu legaliteta!

Za kraj, napustićemo formalnost u obraćanju i saopštenje bismo zaključili sa ZAHTEVOM da u skladu sa svim iznetim činjenicama, Zagorka Dolovac KONAČNO počne da radi posao za koji je plaćena ili što bi svima nam poznat Šćepan Šćekić rekao:

„MA JA VAS ZAGORKA PITAM HOĆETE LI VI OĐE DA RADITE ZA OVO ŠTO VAM SE PLAĆA ILI NEĆETE???“

(Autonomija)