Reditelj Željko Stanetić izjavio je večeras da je želeo da film o prisilnim mobilizacijama kako bi ta priča ostala zabeležena, jer je reč o temi o kojoj se veoma nerado priča u Srbiji.

Stanetić je dodao da je priče o prisilnim mobilizacijama čuo kao još veoma mlad, u Vojvodini, nakon čega se godinama bavio proučavanjem te teme, a to je bila i tema njegovog diplomskog rada na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

On je to rekao na projekciji kratkometražnog igranog filma „Milena“, čiji je on reditelj i scenarista, na manifestaciji “Dani Srđana Aleksića” u Nezavisnom društvu novinara Vojvodine.

Film govori o prisilnoj mobilizaciji ljudiu proleće i leto iz 1995. godine, koji su tokom ratova devedesetih izbegli u Srbiju iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Stanetić je rekao da se nikad neće saznati koliko je ljudi prisilno mobilisano i dodao da su procene da je reč o oko 10.000 ljudi nepouzdane.

Slaven Rašković iz organizacije Forum ZFD rekao je da su ljudi iskustvo prisilne mobilizacije često opisivali kao “najgoru trauma” u životu, iako su u ratu preživeli svašta.

“Ljudi i danas uglavnom ne žele da pričaju o svom iskustvu, što i ne treba da čudi u našim patrijarhalnim društvima, gde se ratni zločinci slave kao heroji”, kazao je Rašković.

Dodao je da su prisilne mobilizacije bile kršenje međunarodnih normi o izbeglicama, kao i vlastitih zakona u Srbiji.

“Takav tretman je apsolutno zastrašujući. To je bila sistemska stvar a ne neki pojedinačni incidenti. U tome su učestvovale državne službe u Srbiji, a pre svega policija. To je brutalno kršenje ljudskih prava od strane Srbije”, kazao je Rašković.

Dodao je da je važno da i hrvatska javnost sazna na koji način su sve kršena ljudska prava hrvatskih državljana u Srbiji, jer se na Srbe u Hrvatskoj i danas često gleda kao na pobunjenike i negativce.

On je naveo da je činjenica da su neki od prisilno mobilisanih na kraju završili i kao počinioci genocida u Srebrenici.

(Autonomija)