Ujedinjeni regioni Srbije, izmeštanje sedišta organa vlasti iz Beograda, zakletve u decentralizaciju… Stiče se utisak da uskoro ni Amerika Srbiji neće biti ravna po stepenu decentralizacije vlasti. Što bi pokojni diktator rekao: Malo morgen!

Milošević je, dakle, sve centralizovao i do dana današnjeg to se nije promenilo. Čak nije promenjen ni čuveni „Šešeljev zakon“ kojim je centralizovana sva imovina opština i pokrajine. Niti će, kažu nam dobro obavešteni izvori iz Vlade Srbije. Čak je i jedan od ministara, zadužen baš za tu problematku, na internom sastanku sa „svojim“ gradonačelnicima (koji su se usudili da kukaju kako malo para u budžetima imaju) na njihovo pitanje kada će biti donet zakon koji će poništiti Šešeljevo čedo, nervozno ali i direktno i jasno odgovorio: Nikada! I još im je poručio da mogu da zaborave na to i da ga naprosto više nikada i ne pitaju takve gluposti!

Isto tako dobro obavešteni izvori kažu da naše vajne „demokrate“ i „stručnjaci“ zapravo fingiraju međusobni sukob, i to s dvostrukim ciljem. Jedni su zaduženi za patriotsku priču o srcu-Kosovu i majci-Evropi, a i jedni i drugi su na zadatku da razbiju „lokalce“ i „regionalce“. Odnosno, sve one partije koje su uticajne u pojedinim opštinama i u pojedinim regionima, da ne kažemo u jedinoj preostaloj pokrajini. Upravo prisustvujemo kampanji za izbore saveta manjinskih nacionalnih zajednica u koje su navedeni takođe svoje prste debelo umešali. Naši prijateljski izvori kazali su nam da će se prva na udaru naći (gle čuda!) – Vojvodina. Motiv je takođe više nego jasan – svevlast!

Ali, što se više omča steže, veće su šanse i da pukne. I veće su šanse da će se partokratama, bez čije dozvole još malo nećemo moći ni na klozet da odemo, vratiti kao bumerang direktno u facu. Meni je, iskreno, jako dosadilo da skačem kao električni zec dok se vodim po groznim vojvođanskim putevima, dosadilo mi je da izbegavam vozove iako u Vojvodini imamo jednu od najrazvijenijih mreža pruga u Evropi, dosadilo mi je da čekam u redovima kod matičara, u policiji, da prijavim dete za vrtić, dosadila mi je divlja gradnja… A sasvim sam siguran da je i vama sve to dosadilo i da vam je potpuno jasno da je za današnje vojvođansko stanje kriv – centralizam. Onaj isti centralizam koji je bio spreman i da ratuje do poslednje kapi tuđe krvi da bi ostao na vlasti i onaj isti centralizam kome uopšte nije bitno koje je veličine država kojom se upravlja, sve dok se njome upravlja iz jednog centra, bilo iz „kruga dvojke“, bilo sa Dedinja.

Još od vremena kada su prvi doseljenici umirali od malarije, Vojvodina nije bila u groznijem stanju. Od kritizerstva i večitog krivljenja „Beograda“ za sve ružno što nam se dešava očigledno nema velike vajde, ma koliko to prokleto tačno bilo. I ma koliko tačno bilo da „Beograd“ Vojvodinu i dan-danas, 92 godine od „ujedinjenja“ posmatra kao koloniju i kao ratni plen. Ali, nevolja s kolonijama je u tome što, pre ili kasnije, žele da se oslobode imperijalističkog gospodara. Drugim rečima, ukoliko želimo decentralizaciju, ukoliko želimo slobodu, onda za nju moramo i da se pametno izborimo. Budite sigurni da nam je nikad niko neće isporučiti na zlatnom pladnju, a pogotovo ne oni koji su nam je oduzeli.

Dobro došli na osveženu „Autonomiju“! Trudićemo se da budemo još jedan dokaz da je internet definitivno označio kraj svakoj cenzuri i autocenzuri. I pozivamo vas da svi zajedno radimo na „našoj stvari“, da dokažemo da Vojvodina nije provincija i da od danas ponovo ima svoj nedeljnik, baš kao što smo imali „Nezavisni“ i „Bulevar“.

Pišite za „Autonomiju“, objavićemo sve što je normalno!