Zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine i poslanik u Skupštini Srbije Bojan Kostreš ocenio je da najavljeni proces dekoncentracije organa vlasti na republičkom i na pokrajinskom nivou predstavlja „bacanje prašine u oči i zamagljivanje suštine, kako bi se skrajnula tema decentralizaciji Srbije“. Kostreš je u intervjuu za portal autonomija.info istakao da dekoncentracija institucija vlasti nema nikakve veze sa decentralizacijom, niti taj proces može biti tumačen kao uvod u jačanje srednjeg i lokalnog nivoa vlasti.
– Dekoncentracija znači samo to da se sedište određenih organa izmešta sa adrese u Beogradu ili u Novom Sadu na adresu u nekom drugom gradu ili opštini. A decentralizacija znači mogućnost da se neke političke odluke donose na nižim nivoima vlasti, odnosno izvan Beograda. Potreba za decentralizacijom vlasti u Srbiji je očigledna, ali ne postoji volja da se pristupi tom procesu, pa se izmišljaju neka polurešenja kao što je dekoncentracija vlasti, koja se sad najavljuje na sva zvona kako bi se stekao utisak da se nešto radi u pravcu snaženja lokalne vlasti.

A kako vidite pokušaje izjednačavanje Beograda i Novog Sada kao uporišta centralizovane vlasti, republičke i pokrajinske?
– Svaki region mora imati svoj administrativni centar, što ne znači da beogradizaciju u Vojvodini treba zameniti novosadizacijom. Zato je LSV insistirala na tome da se formiraju vojvođanski upravni okruzi, što je i predviđeno novim Statutom Vojvodine. A takođe, insistiramo i na jačanju lokalnih samouprava na teritoriji cele Srbije, jer će se jedino u tom slučaju moći govoriti o suštinskoj decentralizaciji vlasti. I ukoliko se nadležnosti sa Republike Srbije spuste samo na AP Vojvodinu, ili sutra na još neki drugi region u Srbiji, posao će biti urađen samo do pola.

Zbog čega je nakon usvajanja Statuta usledilo ćutanje Vojvodine, iako je njegova primena praktično onemogućena s obziorm da uz nadležnosti nije usledio i finansijski paket? Znači li to da su svi, pa i Liga soicjaldemokrata Vojvodine, zadovoljni samom činjenicom da ja Statut usvojen?
– Naprotiv. Mi samo ne želimo da se ponovi priča koja je pratila usvajanje Statuta i zato sad upravo pokušavamo da se dogovorimo „ispod radara“ oko zakona o imovini i finansiranju Pokrajine. Liga je preuzela obavezu da sačini te zakonske koncepte i trenutno intenzivno razgovaramo s našim koalicionim partnerima o ta dva zakonska predloga. A kad se postigne konsenzus oko najvećeg broja pitanja, pod uslovom da to ne bude neki neprimereni rok, onda ćemo s tim izaći u javnost. Nismo želeli da dođemo u situaciju u kojoj se našao Statut – da se godinu dana nakon njegovog utvrđivanja u Skupštini Vojvodine vodi rasprava o tom aktu.

Možete li da pojasnite na kom nivou se vodi ta komunikacija, između pokrajinskih i republičkih organa vlasti ili između stranaka?
– Mogu samo da kažem da imamo vrlo intenzivnu komunikaciju o tim pitanjima i da se ona odvija na više nivoa. Na nivou dve vlade i na nivou unutarpartijske komunikacije. Mislimo da je taj put mnogo delotvorniji i želimo da najpre sve uskladimo, pa da onda izađemo u javnost.

Postoji jedna nadležnost oko koje je barem zvanično postignuta saglasnost između dva nivoa vlasti – otvaranje predstavništva Vojvodine u Briselu. Zbog čega do danas oko realizacije tog pitanja u pokrajinskoj koaliciji nije postignut konsenzus?
– Mislim da je pogrešna procena da bi otvaranje kancelarije APV u Briselu bilo bacanje para ukoliko bi se to učinilo pre nego što Srbija dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Ja sam čak uveren da bi to predstavništvo već sutra počelo da daje rezultate, ali je to odluka koju mora da donese Vlada Vojvodine, odnosno njen premijer Bojan Pajtić, odnosno DS kao najjača stranka u koaliciji. Istina je da jedino LSV i Savez vojvođanskih Mađara zagovaraju da se to predstavništvo otvori što pre. Uostalom, mogu da kažem da su rezulatati vojvođanskog kluba u Parizu koji je funkcionisao od 2004. do 2008. godine bili veoma značajni bez obzira što nismo imali status kandidata. Međutim, Liga i SVM ne mogu da izvrše pritisak koji bi ubrzao odluku o briselskom predstavništvu Pokrajine, pošto je poznato da demokrate i sami imaju većinu u Vladi i Skupštini Vojvodine i ta odluka potpuno zavisi od njih.

A zašto je tu odluku toliko teško doneti?
– Ne znam, nisam iz DS-a, a nisam ni premijer Vojvodine. Dok sam bio u prilici da budem pokrajinski funkcioner, na mestu predsednika pokrajinskog parlamenta, otvorio sam biznis klub u Parizu, što samo govori da se to može i treba, kad se hoće. A zašto trenutno postoji zadrška oko te kancelarije, zaista ne znam.

Za desetak dana održavaju se prvi izbori za članove saveta manjinskih nacionalnih zajednica za koje postoji i veliki interes gotovo svih političkih stranaka. Zbog čega je za LSV važno da ima kandidate na tim izborima?
– Liga ne učestvuje direktno na tim izbroima, ali članovi naše stranke koji pripadaju manjinskim zajednicama su se kandidovali. Mislimo da je važno da postoji pluralizam političkih ideja i u Savetima nacionalnih zajednica o tome kako određena pitanja kojima se ti saveti bave mogu da se rešavaju. Jer, ako neko kaže da samo političke stranke manjiskih zajednica, odnosno stranke s nacionalnim predznakom, mogu da učestvuju na tim izborima, da li onda misli da bi i na izborima za Skupštinu Srbije trebalo da učestvuju samo stranke sa srpskim predznakom. To bi, naravno, bilo nedopustivo. Pripadnici manjinskih zajednica imaju pravo na različite političke stavove, kao i da budu članovi drugih starnaka, pa i stranaka građanske orijentacije. Jako je opasna teza da u tim savetima mogu da sede samo predstavnici manjnskih stranaka, jer to jako podseća na teze i 90-ih među kojima je bila ona da „ko nije Srbin, ne može da živi u Srbiji“. Da li neko sad pokušava da kaže da ko nije član manjinske stranke, ne može da se kandiduje za nacionalni savet, jer možda nije dovoljno dobar pripadnik svoje zajednice ako nije izrazito nacionalno opredeljen?

Svetlana Ratkov