Pobedio je Donald Tramp, ponovo. Ovaj put ubedljivije ili brže, jače, bolje, i mnogi su pišnuli firnajz. A čemu se tačno raduju Dodik, Šešelj i Dragan J. Vučićević? Vučić i Orban koji su požurili da čestitaju? Nebrojeni građani naše Republike? Ko sve staje pod Trampov kačket?

Jer, za razliku od demokrata, nisu republikanci (bili) naklonjeniji prema Srbiji kao takvoj, ma kakvi. Već samo prema onoj Srbiji koja je autoritarna, militaristička i nacionalistička. Putinov intimus, geopolitički mislilac sa gajbe ispred dragstora i fašista Aleksandar Dugin, na Iksu (rahmetli Tviteru) trampovca Ilona Maska, poručio je sledeće: „E pa, pobedili smo. To je odlučujuće. Svet nikada više neće biti kao pre. Globalisti su izgubili svoju poslednju bitku. Budućnost je konačno otvorena. Zaista sam srećan“. Čemu se radujemo? Vetru u leđa za autoritarne vođe širom planete? Odbrani i zaštiti lažno tradicionalnih vrednosti? Činjenici da (ni) Amerika nije nenadjebivi bastion demokratije i slobode, već da i tamo ima tušta i tma zatucanih ksenofoba i polupismenih rasista? Istoriji kojoj, prema najnovijem Fukujami, ipak nije došao kraj? Zar je ovde nemamo i previše ili viška? Ponovo Velikoj Americi kao ostvarenju noćnih polucija o ponovo Velikoj Srbiji? Ruskoj pobedi u Ukrajini kao trampi za naše vojne, društvene i moralne poraze?

Ko je zaista političar, tajkun, rijaliti zvezda i američki Vojislav Šešelj – Donald Džej Tramp? Ridikul ili radikal? Još sedamdesetih godina, Tramp je preuzeo rukovođenje očevom firmom za izgradnju i trgovinu nekretninama. Gradio je hotele, kockarnice i koješta, a čak šest puta je podneo zahtev za bankrot.

Poslovanje njegovih firmi bilo je predmet istražnih radnji (mahom za izbegavanje poreza) čak 4.000 puta. Pokrenuo je, pa ugasio, i nešto što je nazvao „Univerzitet Tramp“ za proizvodnju lažnih diploma.

Tokom sopstvenih studija (ekonomije), ali i američkog rata u Vijetnamu, četiri puta je izbegao mobilizaciju, vadeći se na – trn u peti. Ovu dijagnozu je potpisao lekar koji je prostorije za ordinaciju iznajmljivao od Trampovog oca. A Trampov advokat je pretio tužbom ako se javno objave njegove ocene iz srednje škole i sa fakulteta. Kada je reč o tradicionalnim vrednostima, Tramp se ženio tri puta, sa češkom manekenkom Ivanom Zelničkovom (1977-1990), američkom glumicom Marlom Mejpls (1993-1999), a zatim i slovenačkom manekenkom Melanijom Kraus (2005-danas), uz nebrojene vanbračne veze, pa i sa pornografskim glumicama. Bio je i vlasnik licence za „Mis Univerzuma“, a tim povodom je o ženama i devojkama govorio i sledeće: „Dozvoljavaju ti, možeš da radiš sa njima šta poželiš. Samo ih zgrabiš za pičku“ (kraj citata).

Međutim, to što je neko tatin sin, propali biznismen i ženskaroš naravno da nije (i ne sme da bude) prepreka za predsednički mandat. Mnogo je spornije to što je osuđivani kriminalac, kao i njegovi rasizam, ksenofobija, te neskrivena podrška Kremlju i Vladimiru Putinu. Jer, hajde da se ne foliramo, samo tome se raduju ovdašnji trampovci i putinaši. Prema svedočenju Jurija Švetsa, bivšeg špijuna KGB u Vašingtonu (1985-1987) za list Gardijan, Tramp je bio „negovan kao ruski agent više od 40 godina“, pre svega zbog spremnosti da „ponavlja antizapadnu propagandu“.

Ali, i činjenice da je procenjen kao „izuzetno ranjiv u intelektualnom i psihološkom smislu“ pošto neobično „uživa u laskanju“. On je posetio Moskvu i Sankt Petersburg tokom Hladnog rata, i odmah zatim se upadljivo zainteresovao za politiku. Još 1987. godine, objavio je „Otvoreno pismo američkom narodu“ ili reklamu na čitavoj stranici Njujork Tajmsa u kojoj kritikuje američku spoljnu politiku i tvrdi da „Amerika treba da prestane da finansira odbranu zemalja (od Sovjetskog Saveza) koje ne mogu da priušte da se odbrane same“. Zvuči poznato? Gvozdena zavesa se opet diže, a sa koje strane će biti Sjedinjene Države?

Tokom 2016. i prve kampanje za predsednika, istraživači su markirali čak 272 poznata kontakta i 38 poznatih susreta između Trampovog tima i ruskih operativaca. Svoju vilu u Palm Biču prodao je ruskom oligarhu Dmitriju Rubovljevu. Nakon ruske okupacije Krima (2014), ruska duša Tramp je kritikovao američke sankcije Rusiji, olabavio sankcije ruskom oligarhu Olegu Deripaski, podržao je povratak Rusije u G7, i zamrznuo američku pomoć Ukrajini (2019). U više navrata, Tramp se divio Putinu, nazivajući ga „genijem“ i „sposobnim“ pošto je „uradio sjajan posao nadmudrivši našu zemlju“.

U svoj predizborni tim, angažovao je Pola Manaforta koji je čitavu deceniju radio na proruskoj politici u Ukrajini, i koji je zatim osuđen na 7 godina robije. Pred kraj mandata, Tramp je pomilovao pet osoba (među njima i Manaforta) koje su osuđene kao rezultat istrage o ruskom mešanju u američke izbore. Uzimajući sve ovo u obzir, postoje li sumnje da će Tramp predati Ukrajinu Putinu na pozlaćenoj tacni?

Ali, možda planeta ili svet odu dođavola i pre nego što se taj rat završi. Naredne četiri godine biće ključne u borbi za zaustavljanje klimatskih promena. Troši se sve više električne energije i vode, okeani se zagrevaju, biljke i životinje ubrzano izumiru, a sve češće klimatske katastrofe odnose živote i uništavaju regione i zajednice. Naravno, Tramp će dodatno pogoršati situaciju. On otvoreno negira klimatske promene i planira uvećanje proizvodnje fosilnih goriva, te gašenje mnogih državnih ekoloških mera i programa. Uz to, tvrdio je da američkim univerzitetima vladaju „marksistički manijaci“ i obećao da će „iskoreniti“ navodne levičarske pristrasnosti u visokom obrazovanju. Tramp će i dodatno ojačati svoj „brend“ politike, na polzu autokrata i diktatora širom sveta.

Naime, ako nešto odlikuje njegovu politiku to je – laganje. To jest, kenjaža ili proseravanje, (ne)biranim rečima filozofa Harija Frankfurta. Kada je postao predsednik u prvom mandatu, Tramp je počeo da izgovara toliko neistina ili laži, da su marljivi novinari Vašington Posta počeli da ih beleže. Za četiri godine vlasti, izrekao je čak 30.573 lažnih ili obmanjujućih tvrdnji. Ali, dobrodošli u doba postistine (ili spomenutog proseravanja), u kojem je granica između istine i laži postala nebitna. I gde je politika igra u kojoj na kraju pobede emocije. Kao i u predizborju, novi-stari predsednik Tramp će vladati upotrebom straha od – migranata, rasnih manjina, kriminalaca i komunista.

Donald Tramp je imao kraću ulogu u čuvenom filmu „Sam u kući 2“ (1992). Ali, u Beloj kući 2 – Tramp više neće biti sam. U prvom mandatu, Trampova administracija je zaista imala mnoštvo kočnica i stabilizujućih (pa i stabilnih) ličnosti: razne šefove kancelarija, ministre odbrane, glavnog tužioca, savetnike za nacionalnu bezbednost i obaveštajnu službu itd. Svi oni danas su napustili Trampa, a na njihovo mesto dolaze klimači glavom i ideološki zadrti trampovci. I gazda Tvitera i najbogatiji čovek na svetu, Ilon Mask. Kao i antivakser i teoretičar zavere Robert Kenedi Mlađi, i mnogi drugi sumasišavši i radikalni konzervativci. U Republikanskoj partiji, anti-Trampovi pojedinci su proterani ili u penziji, a Vrhovni sud već ima većinu konzervativnih sudija. On sam će odabrati Poverenika za sukob interesa. Šešeljizacija Amerike može da počne.

Poznavaoci kažu da se i Tramp lično promenio, postaviši (još) ogorčeniji i obuzet pitanjem osvete, odmazde ili kaznene ekspedicije. Dakle, umesto držanja Trampa pod kontrolom institucija i razboritih pojedinaca, uslediće raspojasana vlast u kojoj više nema šta da izgubi. A sa takvom vlašću u Vašingtonu, izgubiće čitava planeta. Ali hej, „Smrt svetu!“ odavno predstavlja politički moto onog dubokog društva Srbije. I tome se radujemo. Zaista?

(Danas, foto: Medija centar Beograd)