Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Bojana Selaković rekla je u emisiji „Marker“ na Insajder televiziji, govoreći o novom izveštaju Evropske komisije, da Srbija nije napredovala na evropskom putu i da je tamo gde je bila i prošle godine. Ističe i da se dobro zna u čemu zaostajemo i gde se mora ostvariti napredak, te bi vlast morala građanima da saopšti ostajemo li na evropskom putu.

Komentarišući to što je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen prošle nedelje iz Beograda poručila da je Srbija jedna od najnaprednijijh zemalja u procesu pristupanja, te da je pokazala da „dela prate reči“, Selaković je najpre ukazala da je EU jedan složen sistem, koji funkcioniše na više različitih nivoa, te da su izjave šefice EK u cilju ohrabrenja da se ostane na evropskom putu.  

„Imamo Evropsku komisiju, imamo Evropski parlament, unutar i jedne i druge institucije postoje osobe koje su neka vrsta političke personifikacije, a postoje i oni koji se na jedan ekspertski način odnose prema temama proširenja. Gospođa Ursula fon der Lajen jeste svakako neko čija reč ima visoku težinu, ali ona je, pre svega, političarka. I prosto je negde za očekivati – posebno u ovakvo jednom izazovnom geopolitičkom trenutku – da izjave koje ona daje pre svega imaju za cilj da ohrabre, motivišu zemlje kandidate da ostanu na evropskom putu. Ono što piše u ovom izveštaju predstavlja neku vrstu kombinacije onoga što su politički stavovi različitih institucija i onoga što je jedan isključivo ekspertski, tehnokratski pristup baziran na metodologiji proširenja. I kao takav, izveštaj o napretku je najvažniji dokument koji zapravo treba da posmatramo u odnosu na pripremljenost država kandidata“, rekla je Selaković.

Dve vrste ocenjivanja

Kako kaže, Srbija se nije pomakla u odnosu na prošlogodišnji izveštaj o napretku.

„Srbija je tamo gde je bila i prošle godine, manje-više. Koliko sam videla, kolege sa portala European Western Balkans su izračunale i dale neku prvu numeričku dijagnozu, koja kaže da za 0,06 procenata se pomerila Srbija po ovom izveštaju u odnosu na prošlogodišnji. Tako da manje-više, uz neke specifičnosti od poglavlja do poglavlja, neka sveukupna slika je ista. Dakle, Srbija se nije pomerila nigde dalje u odnosu na to gde je bila prošle godine, bez obzira na te određene pohvale, odnosno pozitivne nalaze u pojedinim oblastima“, dodala je.

Selaković objašnjava da postoje zapravo dve vrste ocenjivanja.

„Jedna je ova koja ocenjuje napredak u poslednjih godinu dana, koja govori da li je to sada ograničen napredak, umeren, dobar, vrlo dobar, bez napretka itd. Druga vrsta daje opštu ocenu pripremljenosti, usaglašenosti celog poglavlja. Tako da, u tom smislu, ako sve saberemo i oduzmemo, a posebno u onim najvažnijim oblastima koje su nama kao građanima najvažnije, nema nekog značajnijeg odstupanja“, ističe ona.

Za tri odsto manja usaglašenost

Važna zamerka iz Brisela, posebno od početka rata u Ukrajini, jeste to što Srbija nije uskladila spoljnu politiku sa EU. Očigledno je da Srbija uporno radi na održanju veza sa Kinom i Rusijom, imali smo delegaciju na samitu BRIKS-a… Upitana koliko je održivo takvo balansiranje, Selaković ističe da se Srbija svojevoljno nalazi u ugovornom odnosu sa EU, unutar kojeg pregovara o članstvu, što znači da niko ne pritiska našu državu da bude na tom putu.

„Koliko će dugo Srbija moći da se nalazi u toj poziciji, a da ne gubi beneficije zemlje kandidata, to je drugo pitanje. U tom smislu, ovaj izveštaj, posebno u delu koji se odnosi na usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom – konkretno segment koji se tiče usaglašenosti sa direktivama i rezolucijama EU prema trećim zemljama – pokazuje da je za tri odsto ove godine usaglašenost manja. Sada je 51 odsto, a prošle godine je bila 54 odsto. Ali, za to nam nije ni potreban izveštaj da nam to pokaže. Mi smo imali priliku da vidimo da se prilikom posete predsednice Evropske komisije, koja je u tom trenutku na sastanku sa predsednikom države, predsednik Vlade Srbije sastaje sa ministrom ekonomije Ruske federacije“, navela je gošća „Markera“.

Konačna odluka o klasterima je na državama članicama

To što je Ursula fon der Lajen prošle nedelje otkazala sastanak s premijerom Milošem Vučevićem u Beogradu Selaković vidi kao „jedno vrlo ozbiljno upozorenje“. To je, kako kaže, bilo samo „drugi deo spektakla“, a prvi je to što se predsednik Aleksandar Vučić, iako nije prisustvovao samitu Briksa, sreo sa premijerima Mađarske i Slovačke, koji su, navodi ona, ne tako omiljena lica unutar EU.

„Pitanje za građane Srbije je koliko dugo će oni tolerisati da imaju takvu vlast koja ne želi da se svrsta vrlo jasno, u vrednosnom smislu, na stranu EU“, ističe Selaković.

Iako je Evropska komisija preporučila otvaranje trećeg klastera u pregovorima sa Srbijom, Selaković navodi da to što piše u izveštaju jeste samo preporuka, a da konačnu odluku o tome donose države članice Unije, odnosno Evropski savet.

„I to je sada jedan poseban nivo odlučivanja, gde zemlje članice, u odnosu na to kakva je njihova spoljna politika i njihovi bilateralni interesi, donose odluke. I to znamo jako dobro, ni tu se ništa nije promenilo, znamo koje su zemlje koje insistiraju upravo na tome da Srbija pokaže mnogo veći napredak kada je u pitanju usklađivanje sa spoljnom politikom, kome su važni nalazi koji se tiču vladavine prava, slobode medija i izbornih uslova, kome je važno da postoji napredak kada je u pitanju normalizacija i primena dogovorenog između Beograda i Prištine. I, prosto, samo je pitanje da li Srbija želi ili ne želi da odgovori na te zahteve i da, shodno tome, oni koji je vode i u ime građana Srbije pregovaraju da postanemo članica EU jasno i saopšte građanima ostajemo li mi na evropskom putu“, zaključila je Bojana Selaković.

(Insajder, foto: printscreen N1)