"Vođeni istorijski proverenom sintagmom scripta manent (zapisano traje), imamo pravo da očekujemo treći život VANU"
Vojvođansku akademiju nauka i umetnosti (VANU) zadesila je sasvim neobična sudbina.
Na početku kataklizmičnih godina antibirokratske revolucije najgorih, ova institucija je ukinuta zarad jačanja niskih strasti širokih narodnih masa i njihove samoizvikane elite iz rubrike Odjeci i reagovanja režimskog dnevnog lista „Politika“.
Kao Trnova Ružica iz istoimene bajke, deset godina je čekala da se u ratovima ojađenoj i poniženoj Srbiji pojavi Princ-Spasilac. Puna nade, dočekala je Peti oktobar 2000. godine. Bila je to najava novog života ustanove naše evropske regije.
Prvi saziv postpetooktobarske Skupštine Vojvodine ispunio je obećanje i obavezao Vladu Pokrajine da finansira rad VANU. Garancija uredne materijalne podrške omogućila je da se okupi krug uglednika sa Univerziteta u Novom Sadu i agilni dvojac mladih saradnika, u decentnim prostorijama na obodu Dunavskog parka. Gospodstvenost u komunikaciji i otvorenost za predloge bili su novoustanovljena sveta pravila Vojvođanske akademije.
Međunarodna akademska zajednica u državama Srednje Evrope je reagovala promptno i veoma prijateljski. Austrijska akademija nauka (ÖAW) na svoje godišnje skupštine je počela da zvanično poziva delegaciju VANU. Akademici Horst Haselsteiner i Arnold Suppan su održali besede u gradovima Vojvodine (Subotica, Sombor i Novi Sad); usledila je i oficijelna poseta predsednika ÖAW Herberta Manga. Kao znak naročite pažnje, stigao je poklon u vidu kapitalne edicije u petnaest tomova Die Habsburger Monarchie (Habzburška monarhija).
Poseta Slovačkoj akademiji nauka (Slovenska akadémia vied – SAV) u Bratislavi, (uz predlog autora ovih redova), dovela je do prevođenja i objavljivanja Istorije Slovačke potpredsednika SAV, istoričara Dušana Kovača. Predstavljanje ove egzemplarne monografije održano je i u Osijeku.
VANU je bila domaćin akademske besede Čarlsa Ingraoa (Charles W. Ingrao), prominentnog američkog istoričara Centralne Evrope, u povodu promocije međunarodnog projekta Suočavanja s jugoslavenskim kontroverzama (Confronting the Yugoslav Controversies). Razgovor o neobično značajnoj studiji Nacija protiv naroda (Edicija XX vek, Beograd, 2006) Profesora Džemala Sokolovića (Sarajevo-Bergen), spada u vrhunska dostignuća akademske čestitosti i suočavanja sa prošlošću bez ulepšavanja.
Domaćinsko korišćenje sredstava Fondacije akademika Bogumila Hrabaka, inter alia, omogućilo je štampanje studije Nastanak i razvoj stambenih palata i vila u Vojvodini oblikovanih u stilu secesije krajem XIX i početkom XX veka, doktorske disertacije našeg Somborca Bogdana M. Janjuševića. Civilizacijsko-arhitektonska baština Ravangrada dobila je tim delom još jedno vredno svedočanstvo i potvrdu.
Umesto da ovakvi iskoraci trasiraju povratak Vojvodine i Srbije u zajednicu uređenih država Evrope, desila se tragična transformacija Petog Oktobra u Prvi April.
Burleskna neozbiljnost DOS-a i zlodusi devedesetih doveli su nas u pakao zlatnog doba.
Fiškalsko osporavanje statusa VANU imalo je za cilj ukidanje materijalne podrške za rad. Dogodila se zdravom razumu nepojmljiva druga smrt Vojvovođanske akademije nauka i umetnosti.
Vođeni istorijski proverenom sintagmom scripta manent (zapisano traje), imamo pravo da očekujemo treći život VANU.
Dr Gojko Mišković (Autonomija/foto: N1)