Mladi prepoznaju važnost samoorganizovanih građana, inicijativa i udruženja u rešavanju lokalnih problema. Svaki drugi ispitanik navodi samoorganizovane građane kao ključne aktere, dok svaki treći ukazuje na inicijative i udruženja. Zanimljivo je da 31,4 odsto ispitanika smatra da se niko ne bavi rešavanjem lokalnih problema.

Ovo je jedna od konstatacija iznetih na predstavljanju Istraživanja o uključenosti mlade populacije iz AP Vojvodine u ekološke akcije i lokalnu politiku, koje je je predstavljeno na okruglom stolu koji je nevladina organizacija Europolis organizovala 20. septembra u Novom Sadu. Ovaj događaj je organizovan u okviru projekta Dalji razvoj civilnog dijaloga između Srbije i Kosova, koji podržava Evropska unija, a realizuju organizacije Majka Tereza iz Prištine i Centar za regionalizam iz Novog Sada. U radu okruglog stolaučestvovali su i predstavnici partnerske organizacije RROHRK iz Orahovca.

U okviru istraživanja koje je sprovedeno među mladima iz AP Vojvodine uzrasta od 18 do 30 godina, anketirano je ukupno 334 ispitanika putem online upitnika. Ciljna grupa je obuhvatila sve opštine u Vojvodini, pri čemu je iz Novog Sada bio nešto veći broj ispitanika.

Rezultati istraživanja ukazuju na značajnu razliku u interesovanju za pitanja zaštite životne sredine između polova. Naime, 9 od 10 ispitanika su žene. Takođe, mlađe generacije pokazuju veće interesovanje za ekologiju, pri čemu se najveći broj ispitanika (8,49% do 12%) nalazi u starosnoj grupi od 23 do 25 godina.

Kada je reč o obrazovanju, mladi sa srednjom školom (46,5%) i oni sa završenim fakultetom (50%) pokazuju gotovo isti nivo zainteresovanosti za pitanja životne sredine.

Istraživanje je pokazalo da se mladi o lokalnim temama najviše informišu putem društvenih mreža i lokalnih portala. Šest od deset ispitanika navelo je lokalne internet portale kao izvor informacija, dok je 8 od 10 ispitanika ukazalo na društvene mreže.

Ipak, rezultati pokazuju da mladi nisu dovoljno aktivni u ekološkim akcijama, jer više od polovine ispitanika (53%) nije učestvovalo u akcijama vezanim za životnu sredinu. Samo 30,2% mladih učestvovalo je u ekološkim akcijama, a svaka dvadeseta osoba je pokretala takve inicijative.

Kada su u pitanju načini delovanja, mladi su peticije i proteste označili kao najprijemčivije načine za učešće u donošenju odluka. Sedam od 10 mladih potpisalo je peticiju, dok je svaka treća prisustvovala protestu. U međuvremenu, samo 1 od 6 mladih obratilo se inspekciji, medijima ili učestvovalo u javnim prezentacijama ili istraživanjima.

Mladi ispitanici su takođe naveli da su u 50% slučajeva učestvovali u akcijama udruženja građana, dok je svaka treća osoba učestvovala u akcijama samoorganizovanih građana i lokalnih inicijativa.

Najveći interes među mladima iskazan je za zaštitu prirode (30,5%), kvalitet vode (20,7%), upravljanje otpadom (15,9%), kvalitet vazduha (8,5%) i prostorno planiranje (9,8%).

Na kraju, rezultati istraživanja ukazuju da mladi nisu zadovoljni načinom na koji su uključeni u lokalne zelene politike. Tri od četiri mlade osobe nije zadovoljno ili su uglavnom nezadovoljne procedurama koje se odnose na uključivanje mladih u donošenje odluka od uticaja na životnu sredinu.

(Autonomija)