Fondacija Dragice Nikolić, nekadašnje prve dame Srbije i supruge bivšeg predsednika države Tomislava Nikolića, prestala je da postoji. Fondacija, koja je nekada raspolagala sa više miliona evra, rešenjem Agencije za privredne registre brisana je iz registra 17. jula ove godine.

Ako neko, nekim čudom, ne bi mogao da sazna kada je Tomislav Nikolić bio predsednik Srbije, mogao bi to lako da otkrije samo po finansijskim izveštajima Fondacije njegove supruge. Dok je Tomislav bio u Predsedništvu, Fondacija njegove životne saputnice dobijala je dotacije vredne više stotina miliona dinara. Čim je Nikolić 2017. otišao sa Andrićevog venca, usledio je pad i konačno sada brisanje iz registra.

U obrazloženju Agencije za privredne registre o brisanju Fondacije navodi se da su 27. maja ove godine, osnivači Dragica Nikolić, Gordana Jovanović Dražić i Milijana Nestorović (koje su i članice Upravnog odbora Fondacije) dale izjavu o solidarnoj odgovornosti za obaveze Fondacije u roku od tri godine od datuma brisanja. Pošto je 10. jula podnet zvaničan zahtev za brisanje, APR je 17. jula objavio odluku da se Fondacija briše iz registra.

Fondacija je bila registrovana na adresi Savski kej 139 u Beogradu, što je kuća u vlasništvu Radomira Nikolića, sina Tomislava i Dragice. Inače, radi se kući koja je izgrađena bez odobrenja za gradnju u takozvanom vodozahvatnom području, gde gradnja nije dozvoljena.

Da je radila u sličnoj, sivoj zoni, često je bila optuživana i Fondacija Dragice Nikolić, gde god da joj je bilo sedište. A prvo je bilo, ni manje ni više, nego u samom Predsedništvu, na Andrićevom vencu. Tim slučajem tada se bavila i Agencija za borbu protiv korupcije, pa je Fondacija promenila adresu.

Međutim, na kojoj god adresi da je bila, nije objavljivala ko su joj donatori, pa su brojni domaći mediji tvrdili da zbog toga postoji sumnja u trgovinu uticajem i da određene poslove koje plaća sama Fondacija dobijaju upravo neki donatori, ali i da na taj način stiču naklonost tadašnjeg predsednika Tomislava Nikolića.

Sumnje u trgovinu uticajem ipak nikada nisu postale deo neke zvanične istrage.

U statutu Fondacije bilo je navedeno da će „obavljati aktivnosti usmerene na unapređenje socijalne i zdravstvene zaštite, promovisanje i unapređenje kulture, promovisanje i popularizaciju nauke, obrazovanja, umetnosti i amaterskog sporta, unapređivanje položaja osoba sa invaliditetom, brigu o deci i mladima, pomoć starima, zaštitu životne sredine, humanitarne i druge aktivnosti“.

Ranije je u statutu bilo navedeno i da se zalaže za promovisanje „zaštite i unapređenja ravnopravnosti polova, ljudskih, građanskih i manjinskih prava, evropskih integracija i međunarodnog razumevanja, demokratskih vrednosti, regionalnog razvoja i zaštite i unapređenja održivog razvoja“. Međutim, te odrednice, vezane za ono što bi Nikolićevi u svom radikalskom periodu nazivali verovatno „stranim plaćeništvom“, „petom kolonom“, „zapadnim uticajem“ i slično, 2014. godine, gotovo na samom početku rada, izbrisane su iz statuta Fondacije.

Tokovi novca

Statutom je predviđeno da se u slučaju prestanka rada Fondacije, njena preostala imovina prenosi na Udruženje „Zavet“ iz Beograda, „osnovano radi istih ili sličnih opštekorisnih ciljeva“.

Međutim, to udruženje, čiji su osnivači Dragica Nikolić, Milijana Nestorović i Violeta Karić, izbrisano je iz registra još 2021. godine.

Inače, Violeta Karić, koja važi za dobru drugaricu nekadašnje prve dame Srbije, jedno vreme je bila upravo na čelu Fondacije Dragica Nikolić.

Gašenje Fondacije, bar ako se prate tokovi novca, nije iznenađujuće. U poslednjem finansijskom izveštaju za 2023. godinu, Fondacija je imala troje zaposlenih, zabeležila je poslovni prihod od 4,56 miliona dinara, što je gotovo 100 puta manje nego u trenucima najveće slave. Sa druge strane, poslovni rashod Fondacije bio je 5,61 milion dinara (najviše za plate, 3,3 miliona) i poslovni gubitak nešto veći od milion dinara. Međutim, gubitak je „popeglan“ pošto se pojavilo tačno tih malo preko milion kao „ostali prihod“, da bi finansijsku 2023 Fondacija završila na nuli. U rubrici „troškovi donacija“ pojavljuje se nula.

Godinu dana ranije, prihodi su bili 6,145 miliona dinara, a rashodi 6,094 miliona, pa je poslovni dobitak bio 51.000 dinara, a „troškovi donacija“ bili su 583.000 dinara

Pad prihoda ubrzan je posle 2020. godine, jer je te godine Fondacija imala prihod od 12,78 miliona, a rashod tek nešto manji, dok su „troškovi donacija“ bili 5,1 miliona dinara. Slično je bilo i u 2019, kada je zabeležen prihod od 18,58 miliona, rashod od 19 miliona, a troškovi donacija su bili 9,7 miliona dinara.

Međutim, i te dve poslednje finansijski nešto bolje godine, 2019. i 2020, daleko su od onoga što je Fondacija bila u godinama kada je Tomislav Nikolić bio na Andrićevom vencu. Tako je, recimo, 2014, u drugoj godini Nikolićevog mandata i prvoj godini rada Fondacije, ona imala prihod od čak 409 miliona dinara, zahvaljujući čemu je bila na prvom mestu liste zadužbina i fondacija u Srbiji. Usledile su godine sa prihodima od 108,4, potom 135,9, pa 157,2 miliona dinara u poslednjoj godini Nikolićevog mandata 2017, da bi već tokom sledeće godine prihod pao na 39,1 milion dinara.

Bugarska veza i milion iz Emirata

Nije samo pravna regulativa u vezi sa sedištem bila problematična u radu Fondacije Dragice Nikolić, već i neki njeni darodavci. Tako je pre nekoliko godina bivši predsednik Tomislav Nikolić u razgovoru za Insajder priznao da je jedan od darodavaca bio i Cvetan Vasilev, kontroverzni bugarski biznismen, koji je jedno vreme bio i vlasnik paraćinske staklare.

Vasilev, sa kojim je zbog nepoštovanja ugovora bila raskinuta privatizacija staklare, bio je jedno od najtraženijih lica sa poternice u Bugarskoj. Bio je optužen da je kao vlasnik KTB banke njenim bankrotom izazvao jednu od najvećih bankarskih kriza u toj zemlji. On se od 2014. godine krio u Srbiji, gde je 2021. dobio politički azil, kako tvrde bugarski mediji. Bugarski tužilac Ivan Gešev zbog toga je pred organima EU optužio Srbiju da, kao zemlja kandidat, ne poštuje evropske pravne norme, razvlačeći na više godina proces po bugarskom zahtevu za ekstradiciju.

Nikolić je, međutim, tvrdio da je Vasilev donaciju Fondaciji dao pre nego što je za njim raspisana poternica i uvređeno konstatovao kako je Fondacija „Srbiji donela više od milijarde dinara“ svojim humanitarnim radom, a da je medijima bitno što je „Vasilev uplatio 200.000 dinara“.

Pojedini mediji tvrdili su da su postojale i druge sumnjive rabote, pa je tako „Blic“ u svoje vreme, pred kraj Nikolićevog mandata, tvrdio da policija obavlja predistražne radnje u vezi sa poslovanjem Fondacije. U sklopu tih provera, navodno, najsumnjivije su bile donacije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata od čak milion evra. Te predistražne radnje navodno su pokrenute posle krivične prijave izvođača radova na jednom objektu koji je finansirala Fondacija i koji je tvrdio kako mu je traženo da deo novca za radove vrati u kešu jednom od ljudi bliskih Nikolićima. I MUP i Fondacija tada su negirali da je bilo istrage, a ona nikada nije ozvaničena.

O poslovima u kojima je Fondacija učestvovala mnogo se pisalo u „zlatnim godinama“ njenog rada, a jedan od njih je bio je i „Kreativni park“ u Kragujevcu, vredan pola miliona evra, koji je toliko „dobro“ urađen, da je posle samo godinu dana morao da bude rekonstruisan.

Dok je radila, Fondacija je navodila da je donirala brojne aparate, lekove i opremu za bolnice, obnovila i izgradila na desetine kuća posle poplava u Srbiji 2014. godine, uručivala poklone uspešnim đacima i organizovala brojne druge humanitarne aktivnosti, jer je, kako su objašnjavali iz te Fondacije, „za porodicu Nikolić pomaganje drugima smisao života“.

Toliko da je nekadašnji gradonačelnik Kragujevca, Radomir Nikolić, sin Tomislava i Dragice, Fondaciji na čijem čelu je njegova majka, u ime grada dodelio  plaketu Svetog Đorđa za „za izuzetan doprinos u pružanju pomoći gradu i građanima Kragujevca, afirmaciju i promociju Kragujevca kao mesta negovanja ljudskih i humanih vrednosti“.

(NIN, foto: Predsedništvo Srbije)