U narednih 12 meseci radiće se desetogodišnji plan „Osnove gazdovanja šumama“ za oko 6.000 hektara Nacionalnog parka Fruška gora, što zaštitarima prirode daje nadu da mogu kroz institucije sprečiti dalje devastiranje, mada sve govori da će to biti skoro nemoguće.

Osnovni problem je što su na osnovu ugovora, koji je potpisan 12. jula posao izrade dobile firme koje su aktivistima poznate po izradi loših planova koji se čak i kao takvi ne primenjuju.

Ugovor vredan 15,1 milion dinara sa PDV-om sklopljen je sa grupom ponuđača koju čine „Šuma plan“ iz Banjaluke i „Proforest projekt“ iz Novog Sada. Prva od ove dve firme je već radila „Osnove gazdovanja šumama“ za Nacionalni park 2017. godine, dok aktivisti drugu znaju po raznim aktivnostima povezanim sa Fruškom gorom, na primer njihovom saradnjom sa Eparhijom Sremskom koja na delu prostora kojim upravlja takođe sprovodi veliku seču.

Aktivistkinja pokreta Odbranimo šume Fruške gore (OŠFG) Dragana Arsić kaže za VOICE da je sama procedura tendera i izbora prošla bez problema.

„Pratimo taj tender od početka, znači od januara, kada je objavljen, i tehnički gledano sa tenderom nema apsolutno nikakvih problema. Sve je u redu, međutim suštinski može da ne bude u redu imajući u vidu da je izabrana firma koja je već u jednom ciklusu radila osnove gazdovanja šumama, tj. osnove gazdovanja 2017. godine, koje važe do 2026. godine. To je „Šuma plan“ iz Banjaluke i oni su sada konzorcijalno nastupili na tenderu zajedno sa Proforest projektom iz Novog Sada. Oni su zajedno, jer zbog zakonskih ograničenja vezanih za licence koje izdaje naše ministarstvo kao firma iz Banjaluke trebao joj je neko odavde“, navodi Dragana Arsić.

Međutim, mada je tender na prvi pogled protekao sasvim u redu, zanimljivo je spomenuti da je bila tu i ponuda JP „Srbijašume“ koja nije prihvaćena kako zbog toga što su ponudili višu cenu od 17,9 miliona dinara sa PDV-om, tako i zbog nepotpune dokumentacije jer je nisu dopunili u skladu sa izmenama tokom tenderskog postupka, odnosno nisu dostavili dokaze da ispunjavaju kriterijume da imaju radno angažovane šumske tehničare. Takođe, „Šuma plan“ je imala primedbe tokom tenderskog postupka koje je Republička komisija za zaštitu prava ponuđača prihvatila, a ticale su se rangiranja, što na kraju i nije toliko uticalo na izbor.

Inače, vlasnik preduzeća „Proforest“ dje iplomirani inženjer šumarstva Dane Tepić koji je do 2019. godine bio suvlasnik firme „Prowood“ iz Zrenjanina, zajedno sa Milošem Bojanićem. Bojanić je bio i direktor preduzeća „Šume Fruške gore“ koju je osnovao Radivoje Kaurin, službenik Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Kaurin je nakon opomene Ministarstva zbog osnivanja firme koja seče po Fruškoj gori preneo osnivačka prava na Milevu Radanović, vlasnicu „Strugare Radanović“, a na mesto direktora je imenovan Miloš Bojanić.

„Šuma plan“ iz Banjaluke, koja je i nosilac ponude i glavni izvođač, i ranije je dobijala poslove planiranja gazdovanja šumama u Srbiji. Ovog maja su potpisali ugovor od tri miliona dinara sa vojvođanskim sekretarijatom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo za izradu programa gazdovanja šumama fizičkih lica u Južnobačkom šumskom području. Prošle godine je planiralo gazdovanje šumama u Kostolcu, gazdovanje privatnim šumama na području Fruške gore, kao i gazdovanje za GJ „Šarengradska ada“ na Dunavu. Ranije je preduzeće sklapalo ugovore sa Ministarstvom odbrane, Opštinom Surdulica i Nacionalnim parkom „Đerdap“.

„Šuma plan“ izradio je i prethodne osnove gazdovanja šumama za GJ Stražilovo, GJ Stražilovo-Paragovo, GJ Čortanovačka šuma, GJ Popovica, GJ Andrevlje, GJ Vorovo, i druge gazdinske jedinice na području Nacionalnog parka „Fruška gora“. U svim ovim poslovima, „Šuma plan“ je sarađivao sa Danetom Tepićem iz „Proforesta“.

Dakle, legalno su dobili posao na tenderu JPNPFŠ i sada će raditi plan koji će važiti do 2033. godine i to za četiri gazdinske jedinice na području nacionalnog parka – Stražilovo-Paragovo, Vrdnik-Morintovo, Jankovac i Gvozdenjak-Lice.

Aktivisti strahaju da će se uništavanje šume nastaviti

Izbor „Šuma plan“ iz Banjaluke i „Proforest projekt“ izazvao je bojazan kod aktivista jer smatraju da će se ovim nastaviti novi ciklus uništavanja šuma Fruške gore.

„Zašto bojazan? Zato što su ti planovi gazdovanja šumama i prethodni, a verovatno će i ovi, na žalost, biti doneti suprotno načelima zaštite prirode. Znači, u njima će dominirati privredno-proizvodna funkcija šuma. Prosto mi imamo neadekvatan model upravljanja šumama. Znači, nemamo ekosistemski, nego komercijalni, privredni model i na osnovu tih seča se i javna preduzeća finansiraju. Prethodni plan je bio loš i poznavaoci su upozoravali još 2017. godine i kasnije da će nastupiti velika eksploatacija šuma Fruške gore jer je u prethodnim osnovama gazdovanja šumama 80% seča bilo planirano kao oplodne seče. To su takozvane seče u kojima vi posečete sve sa jedne površine, sa ciljem da obnovite mladu šumu, novu šumu, hrasta, bukve. Međutim, iskustveno, na osnovu ovih osam godina, možemo da tvrdimo da su sve te oplodne seče neuspele i da mi, zapravo, imamo zaparložene i devastirana šumska područja Nacionalnog parka. Iz tog razloga je naš bojazan jako velika da će na isti način biti definisane i ove osnove gazdovanja šumama, zapravo, da će opet dominirati oplodne seče, a ne one proredne. Proredne seče, kao što sama reč kaže, znače da uđete u šumu i selektivno sečete stabla. Na žalost, zbog tog obima seča je i propala nominacija bukovih šuma za UNESKO prirodnu baštinu. To je pre tri godine bio veliki skandal, o kojem smo mi isto pisali. Znači, posledice su dalekosežne i na ekosistem, i na šume, i na sve one druge opšte korisne funkcije šuma“, ističe aktivistkinja pokreta Odbranimo šume Fruške gore (OŠFG) Dragana Arsić.

Nemušti jezik institucija

U JP Nacionalnom parku Fruška gora (NPFŠ) povodom pomenutih tvrdnji aktivista oko spornih firmi i toga kako se prave planove nisu do sada nikad posebno govorili. Uglavnom se radi o oskudnim i birokratskim informacijama, tako da su i na pitanja VOICE-a o ovom poslednjem tenderu odgovarili vrlo šturo, dve nedelje nakon upućenog zahteva za informacije.

O samoj proceduri naveli su da je ispoštovan zakon i da nije bilo osnova da se postupak obustavi.

Takođe, tvrde i da nije bilo potrebe da se raspisuje tender za svaku gazdinsku jedinicu ponaosob, dodajući da ih ukupno ima 13 i da je sada bio raspisan tender za njih četiri.

Povodom pritužbi ekoloških aktivista da su posao dobile firme koje se ne mogu pohvaliti kvalitetno izrađenim planovima, u NP odgovaraju birokratski, da ne postoje negativne reference.

„JP NPFŠ nema saznanja da je izabrani ponuđač kod nekog od naručilaca imao raskid ugovora ili negativnu referencu. NPFŠ će u skladu sa svojim Pravilnikom pratiti rokove i kvalitet izvođenja radova, te će preduzeti zakonom predviđene mere u slučaju nesolidno obavljenog posla. Napominjemo da bez negativnih referenci nije moguće ponuđača odbiti ili staviti u nepovoljniji položaj. Uslovi za negativnu referencu propisani su zakonom“, napisali su iz Nacionalnog parka u odgovoru za VOICE.

U Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode su za VOICE takođe bili šturi u odgovorima, koje smo takođe čekali više od dve nedelje. Povodom tendera su samo naveli da nisu nadležni da kontrolišu javne nabavke Nacionalnog parka, dok su na pitanja o tome kako s koriste šume rekli da izdaju stučno mišljenje u skladu sa zakonskim propsima i Postornim planom Fruške gore, te da je za dodatna ograničenja ili zabrane korišćenja šuma na prostoru NPŠ potrebno izvršiti prethodnu izmenu propisa kojima je regulisano pravo i mogućnost korišćenja šuma u nacionalnim parkovima.

Na ista pitanja iz Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo ni posle više nedelja nikakav odgovor nije došao.

Ovaki nemušti dopisi institucija koje služe da se odgovori na pitanja o odgovornosti za očuvanje šumskog fonda skrivaju iza zakonskih i birokratskih formulacija je nešto što i aktivisti stalno doživljavaju.

„Ne može da se kaže da je odgovornost samo na javnom preduzeću Nacionalni park, koji je krajnji izvođač. Odgovornost je na onim institucijama koje su, zapravo, potpisale i odobrile takve planove gazdovanja šumama. A to su, pre svega, znači, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, koji daje uslove zaštite, odnosno, stručni osnov za izradu planova gazdovanja šumama. Potom, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, to jest Uprava za šume koja na kraju daje saglasnost na takve osnove gazdovanja šumama“, objašnjava aktivistkinja pokreta Odbranimo šume Fruške gore Dragana Arsić.

„Poslovi dobijeni pod sumnjivi okolnostima“

Šumski inženjer i član Ekološkog udruženja Čačkalica, Stefan Vukić, ukazuje za VOICE da bi izradu planova gazdovanja šumama trebalo da rade najrelevantnije i najprofesionalnije institucije koje postoje kod nas, dok se na primeru Fruške gore, prema informacijama koje su dostupne javnosti, vidi da to rade firme „koje poslove dobijaju pod sumnjivim okolnostima“.

On dodaje da, kada se pogleda cela Srbija, ovo nije iznenađujuća praksa i da se svuda pojavljuju neke, kako je naveo, „fantomske firme“. Kaže da sada ima informaciju da je pomenuta firma dobila da radi isti posao i za šume kojima gazduje EPS u okolini Požarevca, a pre toga je, koliko je njemu poznato, to je radio ili Fakultet ili Institut za šumarstvo iz Beograda.

Napominje da ne treba situaciju sa izradom plana gazdovanja šumama, kao i postojećim planom na Fruškoj gori, smatrati izolovanim slučajem, jer se u praksi dešava da jedno piše na papiru, a drugo se dešava na terenu svuda u Srbiji.

On podseća da se tako otkrilo da su ljudi koji su povezani sa firmama koje su već radile na planovima za Frušku goru omogućavali sebi isplative poslove na seči.

„Ono što je veoma bitno, što bih naglasio, je da se aktivisti s pravom bune, jer se u tim osnovama, koje je radila ta firma i koja je opet pod sumnjivim okolnostima dobila da radi taj posao, uporno potencira da opšte korisna funkcija šuma bude ekonomskog privrednog karaktera, a ne socijalnog, turističkog, rekreativnog i ostalih, koji bi trebalo da budu prisutni u Nacionalnom parku, ne samo u Đerdapu, nego i u ostalim nacionalnim parkovima. Takođe, pojedini doskorašnji službenici Uprave za šume pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede su imali svoje firme, što su aktivisti pokreta ‘Zaštitimo šume Fruške gore’ javno objavili, tačno su to ustanovili, pronašli, da su imali svoje firme, da su oni faktički tim osnovama sebi nameštali poslove na eksploataciji šuma, jer ako oni u osnovi propišu velike seče, onda oni ubace svoje firme i onda mogu faktički sami sebi nameštati poslove“, ističe Vukić.

Svake godine povećavaju se količine koje su planirane za seču

Osnivač mreže „Pošumimo Vojvodinu“ i član Eko centra Stanište, Dejan Maksimović, kaže ya VOICE da kada se gledaju zakoni sve izgleda regularno, ali da je više nego primetno da se svake godine povećavaju količine koje su planirane za seču.

„U priličnoj meri se ovakvim ponašanjem zanemaruju druge vrednosti šuma i daje se prednost proizvodnim vrednostima šuma. To jeste, što se kaže, u skladu sa propisima, ali mislimo da te propise treba menjati. Treba propise izmeniti u pravcu da se prepoznaju i da se više vrednuju i druge funkcije šuma, a ne samo proizvodne. Koliko je naše društvo i naše šumarstvo usmereno ka eksploataciji, možemo da vidimo u puno primera. Jedan od primera je da kada gledate izveštaje o poslovanju, to možete da vidite i u godišnjem izveštaju Vojvodinašuma, može se naći podatak da oni nisu posekli šuma koliko su mogli i koliko je planirano. Naravno, mi u nevladinom sektoru smatramo da je to što je planirano preambiciozno, da se suviše naglašava proizvodna funkcija šuma. Razlog zašto oni nisu posekli šuma koliko su mogli i koliko im je dozvoljeno, uglavnom su trivijalni, ili nemaju dovoljno sekača, ili nemaju dovoljno traktorista, tj. nemaju dovoljno izvršilaca. Inače, kad bi imali sve izvršioce, svi planovi seče bi bili 100% ispunjeni. To je jedan od pokazatelja, što su planovi seče u tom procentu izvršenja, i što je samo problem to što nemaju sekače, i to ukazuje na činjenicu da je naše šumarstvo usmereno isključivo ka proizvodnim funkcijama šuma, ka seči, ka eksploataciji, dok su druge funkcije šuma, kao i samo pošumljavanje, u drugom planu. To nije zanimljivo, to ne donosi prihode i tu postoji veliki broj problema sa kojima ne možemo da izađemo na kraj i nemamo plan i rešenja kako da ih prevaziđemo“, napominje Dejan Maksimović.

To što za sada izgleda da i novi planovi gazdovanja 6.000 hektara šuma Fruške gore neće služiti očuvanju nego seči, neće sprečiti aktiviste da se uključe u javnu raspravu i pokušaju da utiču na konačni izgled plana.

Aktivistkinja pokreta Odbranimo šume Fruške gore Dragan Arsić podseća da kao i svaki planski dokument i ovaj mora proći javnu raspravu.

Ona poručuje da će se aktivisti uključiti i pokušati da tada daju smernice kako da se ispravi sve i omogući da šume u Nacionalnom parku ne budu nemilice sečene kao sada: „Dok ne dođe do javne rasprave, što će biti za oko 12 meseci kada se završe planovi, aktivisti će pokušati na sve moguće i dozvoljene načine da prate šta se dešava i šta se radi.“

Mišljenje javnosti donosioce odluka ne zanima

Član Eko centra Stanište Dejan Maksimović sumnja da će javnost i pored namere aktivista imati značajniji uticaj, jer sistem dozvoljava samo minimalno učešće.

„Ono što se u praksi dešava jeste da organ koji donosi neki program, ne samo u šumarstvu, nego uopšte i što se tiče zaštite životne sredine i drugih oblasti, ukoliko je potrebno učešće javnosti, javnost se uključuje minimalno. Dakle, organ vlasti će ispoštovati zakonsku proceduru, ali će to uraditi na minimalnim osnovama. Znači, tek toliko koliko zakon propisuje. Ništa više od toga neće učiniti da, recimo, dodatno animira javnost ili da na neki način olakša javnosti da učestvuje ili da informacija o izradi tog dokumenta dođe do neke šire javnosti, što u stvari pokazuje da mišljenje javnosti organe ne zanima. Jer kad bi ih iskreno zanimalo, oni bi pronašli način kako će javnost šire uključiti. Znači, javnost uključuju samo na osnovu zakonskog minimuma, tek toliko koliko mora da se ne bi prekršila zakonska procedura, a ove primedbe koje i stignu po našoj praksi, po našem iskustvu, najčešće se ne uzimaju u obzir i u razmatranje, nego se planovi usvajaju uglavnom u onom obliku kako su i predloženi“, objašnjava Maksimović.

Šumski inženjer i član Ekološkog udruženja Čačkalica Stefan Vukić sumnja da će institucionalno moći da se ovi planovi tako urede da se sačuvaju šume.

„Institucionalno javnost ne može da učestvuje, zato što znate u kakvom sistemu živimo. To je jedna stvar. Ove stvari će morati da se rešavaju na drugačiji način, na radikalan način, isto kao i tema Rio Tinta. Znači, to su veoma povezane teme. Velika pohlepa tu u pitanju, šume se nemilice seku. Sve se to šteluje, da kažemo, planski, zakonski, a i ti zakoni se usvajaju i predlažu kod onih koji imaju svoje firme. Tako da vam je jasna njihova krajnja namera, a to je samo novac. Njih uopšte ne zanima šta će ostati od Nacionalnog parka Fruška Gora. To mora da se rešava na drugačiji, radikalan način, ako mislimo da sačuvamo ovo što nam je ostalo, zato što su velike štete pričinjene“, smatra Vukić.

Žarko Bogosavljević (VOICE/naslovna fotografija: Odbranimo šume Fruške gore)