Tabu je srušen. Posle Amerike Donalda Trumpa i Italije Giorgie Meloni, francuska ekstremna desnica, godinama parija političkog života, probila je sanitarni kordon, na vanrednim parlamentarnim izborima zabeležila istorijski uspeh, na pragu je da formira Vladu i tako otvori neizvestan i buran period kohabitacije centrističkog predsednika i njihovog premijera.

Predsednik Emmanuel Macron spektakularno je rizikovao kada je posle debakla na izborima za Evropski parlament raspustio Skupštinu i zakazao vanredne parlamentarne izbore. Rizikovao je i izgubio poverenje birača i poštovanje i lojalnost svojih šokiranih sledbenika. Njegova era bliži se kraju, bez obzira na to što namerava da u Élysée palati ostane do kraja mandata 2027.

Osam miliona birača glasalo je više nego u junu, ali nisu se mobilisali za Macrona, već protiv njega. U duboko podeljenoj zemlji birači desnice i levice su se ujedinili oko svojih lidera da bi, samo dve godine pošto su mu poverili drugi mandat, kaznili predsednika zbog tehnokratskog, neoliberalnog i arogantnog stila vladavine van dodira sa stvarnošću i nepopularnih reformi penzionog sistema i tržišta rada koje su izazvale masovne proteste.

Sasvim je moguće da se dogodi nešto doskora nezamislivo: da krajnja desnica prvi put u istoriji zemlje uzme mesto premijera i kontroliše značajan broj mesta u Vladi. Antiimigracioni nacionalisti iz stranke Nacionalno okupljanje (RN) – koju u senci moćne Marine le Pen predvodi njen 28-godišnji predsednik, harizmatski sin imigranta Jordan Bardella – osvojili su 33 odsto glasova, oko deset miliona, dvostruko više nego na izborima 2022.

Rezultati prvog kruga ne daju pouzdane projekcije za konačni raspored. Ukoliko RN posle 7. jula dobije apsolutnu većinu od 289 mesta u Parlamentu, očekivani ishod bila bi napeta kohabitacija predsednika i premijera. Le Pen kaže da RN želi vlast, ali da neće formirati Vladu bez apsolutne većine. Bardella je najavio da u takvim okolnostima neće tražiti funkciju kada se novi Parlament sastane 18. jula.

Le Pen je nagovestila da bi Macronova ostavka bila jedino rešenje. Predsednik to ne želi, pa moguće sledi period političke paralize. Parlament bi bio blokiran, predstojali bi dugi pregovori o novom premijeru i Vladi, možda i bez dogovora, što je najava burne i neizvesne budućnosti jedine članice EU koja je u stalnom sastavu Saveta bezbednosti UN-a, jedne od dve zapadnoevropske nuklearne sile i druge po snazi evropske ekonomije.

Nefunkcionalna Francuska podsećala bi na Bosnu i Hercegovinu jer njena dva “entiteta”, šef države i šef Vlade, zastupaju stavove koji se gotovo u svemu razilaze.

Na drugom mestu je leva koalicija Novi narodni front (NFP), u kome je i radikalna levičarska stranka Nepokorena Francuska (LFI), sa 28 odsto.

Macronova koalicija Zajedno je kao treća sa 22 odsto glasova doživela fijasko i izgubiće više od polovine poslanika. Njegov blok je “gotovo zbrisan”, izjavila je Le Pen pošto je srušila predsednikovu ambiciju da postane lider Evrope i da Francuska predvodi Uniju u suočavanju sa savremenim geopolitičkim i ekonomskim izazovima.

“Šef države gurnuo je Francusku pod autobus, autobus je produžio bez usporavanja i sada je parkiran ispred kapija Matignona” (sedišta premijera i Vlade), napisao je u uvodniku liberalni dnevnik Libération. “Emmanuel Macron je imao sve ili gotovo sve”, piše konzervativni Le Figaro. “Sve je izgubio.”

Mnogo toga zavisi od političkih dogovora koje bi rivali mogli da sklope uoči druge runde. Macron pokušava da dodatno animira biračko telo. Pozvao je na ujedinjeni front da bi se RN blokirao. U prošlosti, tradicionalna desnica i leve stranke dogovarale su se da izbegnu rasipanje glasova, ali ta taktika, poznata kao “republikanski front”, ovoga puta nije izvesna. Malo ko sluša predsednika.

Premijer Gabriel Attal, koji će verovatno biti primoran da se povuče posle drugog kruga, upozorio je da je desnica na “kapiji vlasti”. Lider radikalno leve Nepokorene Francuske Jean-Luc Mélenchon najavio je da će povući sve kandidate koji su završili na trećem mestu. “Naše uputstvo je jednostavno i jasno: nijedan više glas Nacionalnom okupljanju.” Predsednikovi saveznici odbijaju međutim da podrže kandidate LFI-ja – iako je to jedina realna opcija da se zaustave kandidati krajnje desnice.

Pokazalo se da je Le Pen uspela da rebrendira imidž stranke nekada poznate po protivljenju Evropskoj uniji, rasizmu i antisemitizmu. Taktika se pokazala uspešnom i privukla je “napuštene birače” nezadovoljne rastućim troškovima života, zabrinutošću zbog imigranata i sopstvenom bezbednošću zbog rasta kriminala.

Bardella je najavio da bi bio premijer svih Francuza, ali da bi vodio “beskompromisnu politiku” koja je u gotovo svemu suprotna Macronovoj. RN je, kao i većina evropskih stranaka ekstremne desnice, posle Brexita odustao od ideje napuštanja EU, ali zahtevi da se preispitaju francuski doprinosi budžetu Unije i protivljenje Zelenoj agendi nagoveštavaju sukobe sa Bruxellesom.

Bardella je nagovestio da njegova stranka, optuživana za bliskost Vladimiru Putinu, neće osporavati politiku u Ukrajini, ali bez slanja francuskih instruktora i bez gađanja ciljeva u Rusiji raketama dugog dometa. Francuska više ne bi bila predvodnik Evrope u suprotstavljanju Putinovoj agresiji, pa je u opasnosti i NATO-savezništvo u vremenima borbe protiv ruske agresije.

To što je francuska krajnja desnica prvi put posle Drugog svetskog rata izašla kao pobednik na izborima, poslalo je talase šoka širom liberalne Evrope koja je suočena sa naletom desnih, populističkih snaga, koje odbranu nacionalnih suvereniteta stavljaju ispred kontinentalnih integracija. Demokratija je u opasnosti.

“Moramo da budemo svesni činjenice da je Evropa smrtna”, rekao je Macron u aprilu. “Može da umre. Može da umre, a da li će umreti isključivo zavisi od našeg izbora.”

Evropski desničari su aplauzima pozdravili uspeh Nacionalnog okupljanja. Mora da je oduševljen i mađarski premijer Viktor Orban, koji je zajedno sa krajnjim desničarima iz Austrije, Portugalije i Republike Češke najavio formiranje grupacije “Patriote za Evropu” unutar Evropskog parlamenta.

Pre ili kasnije, a možda već i ove nedelje, Nacionalno okupljanje preuzeće vlast, a Vlada koju bi predvodio Bardella je loša vest za Zapadni Balkan: dok budu preispitivali buduće pravce EU, desničari su oštro protiv proširenja Unije i novih integracija.

(Oslobođenje/foto: Medija centar Beograd)