„U pitanju je falsifikovanje prošlosti“, kažu Danasovi sagovornici ocenjujući promene naziva trgova i ulica u Srebrenici.

Skupština opštine Srebrenica je 15. aprila donela odluku o promeni naziva ulica u tom gradu i selu Skelani, u srebreničkoj opštini.

U nedelju, 2. juna, ta je odluka i realizovana i postavljene su table s novim nazivima ulica.

Tako Ulica Maršala Tita sada nosi naziv Ulica Republike Srpske, a Trg Mihajla Bjelakovića, imenovan po partizanskom heroju koji je poginuo u borbi protiv ustaša 1944. u ovom gradu, Trg Republike Srpske.

Gradski park Srebrenica preimenovan je u Park majora Koste Todorovića (pripadnik Zlatiborskog dobrovoljačkog odreda tokom I Svetskog rata, ubijen u Srebrenici 1914), a Ulicu Reufa Selmanagića Crnog u Dubrovačka ulica, kao i mnoge druge.

U izboru novih imena nisu učestvovali predstavnici bošnjačkog naroda, a u skupštini koja je nadležna za davanje naziva ulica, trgova i delova naseljenih mesta većinu imaju politički predstavnici Srba.

Većina naziva ulica u Srebrenici bila je na snazi do 1996. godine.

Tada je odlukom lokalne vlasti koju su činili odbornici srpske nacionalnosti, promenila sve nazive. Šest godina kasnije, vraćeni su stari nazivi ulica odlukom nove skupštinske većine, pisao je ranije DW.

Krajem prošle nedelje načelnik opštine Srebrenica Mladen Grujičić izjavio je da se unutar opštinskih i stranačkih tela vode pregovori o pokretanju inicijative za promenu naziva Srebrenice.

Popov: Revizija istorije

Prema mišljenju direktora Centra za regionalizam Aleksandra Popova, ovo je jedan primer revizije istorije.

„Oni samo slede primer Beograda koji je to još ranije uradio. U Beogradu su čak i oslobodiocima Beograda uzeli ulice, pa je morao doći Vladimir Putin, kad je bila jedna godišnjica oslobođenja Beograda, da ih upozori da je to nedozvoljivo“, kaže Popov i podseća da se radio ruskim generalima koji su učestvovali u oslobađanju Beograda.

Čini mi se, kaže Popov, da je Koča Popović dobio svoju ulicu, ali mislim da je tada Zagrebačka ulica platila ceh.

„Mora se poništiti sve što je vezano za pobedioce u Drugom svetskom ratu, što je vezano za režim koji je prethodio ovim režimima, i koji je izvojevao pobedu u Drugom svetskom ratu. Isto tako, treba „osloboditi“ Srebrenicu od svih onih koji ne nose srpska imena. To je već uobičajeni manir. Mislim da je to jedna vrsta političkog prostakluka i primitivizna, koji, nažalost, na ovim prostorima ne oskudeva“, naglašava Popov za Danas.

Kako dodaje, kroz imena ulica piše se nova istorija.

„Titova ulica je bilo gde opstala. Samo u nekim gradovima u BiH, možda i kod nas u nekim mestima. Međutim, činjenica je da kroz tu reviziju istorije, dobijaju na značaju ljudi koji, ne samo da ne zaslužuju da imaju svoju ulicu, već ne zaslužuju da budu tretirani kao ljudi na bilo koji način, osim na negativan način“, naglašava Popov.

Prema njegovim rečima, u pitanju je jedna primitivistička manifestacija, i nažalost, samo trend koji se nastavlja.

„Nisu ni Srebrinica ni Beograd izuzetak. Samo čekam kada će ulica poneti ime Ratka Mladića. Eto, bilo je 2007. godine prelepljivanja Bulevara Zorana Đinđića sa tablom Bulevara Ratka Mladića. Na jedna mala vrata se uvodi revizija istorije. Vidimo da se to dešava i kroz udžbenike. Budući naraštaji će, gledajući imena ulica i učeći iz takvih udžbenika, imati potpuno lažnu sliku o tome šta se dešavalo“, kaže naš sagovornik.

Kako ističe, nevolja je u tome što se time mlade generacije bivaju zadojene otporom ili mržnjom prema onima koji su drugačiji.

„I veličanjem onih koji su doprineli da balkanska nevolja bude onoliko dramatična kako je to bilo devedesetih, a čije posledice mi sada trpimo. Neko očito želi da podgreje atmosferu da nam se te stvari ponove. Ako su mlade generacije zadojene mržnjom prema drugima onda je tu posejano seme zla“, ukazuje Popov.

Bešlin: Srebrenica sinonim za najteži zločin

Milivoj Bešlin, istoričar, za Dana kaže da akt o promeni imena ulica u Srebrenici i najava entiteskog vrha o promeni imena grada je očita najava falsifikovanja prošlosti i brisanja iz pamćenja zbog nečiste savesti.

„Srebrenica je postala sinonim za najteži ratni zločin – zločin genocida koji je tamo učinjen na kraju 20. veka. Počinile su ga one strukture i nacionalisitčka ideologija koji do danas nisu poraženi. Odavno sam napisao da će Srebrenica ući u temelje identiteta, makar kroz negiranje i kontrastiranje. Ove promene imena ulica i potencijalno i samog grada je pokušaj da se nepokopana prošlost zakopa, da bi se kreatori i ideologija genocida oslobodili istorijske odgovornosti za nešto što je sada već planetarna kultura sećanja“, kaže Bešlin.

On dodaje da je dobra vest da u tome neće uspeti.

„Kao što neće uspeti u tome da jugoslovenskog predsednika Tita izbrišu iz istorije i iz kolektivnog pamćenja, služeći se falsifikatorskim metodama istorijskog revizionizma. Što ga nacionalisti i neofašisti više brišu iz pamćenja, on je sve prisutniji. Jednako tako, što više ulica ponese ime manjeg bh entiteta, zbog temelja na kojima je nastao i načina na koji ga njegovi čelnici danas vode, njega će biti sve manje“, naglašava Bešlin.

Popov: Šmit će koristiti svoja ovlašćenja

Pored promena imena naziva ulica i trgova pokrenuta je i inicijativa o promeni imena opštine Srebrenica, zbog nedavno donete Rezolucije o genocidu u Srebrenici u Ujedninjenim nacijama (UN).

Popov ne veruje da će tako nešto biti realizivano.

„Mislim da će u pokušaju promene samog naziva opštine Srebrenica biti onemogućeni i da će tu reagovati visoki predstavnik Kristijan Šmit. Mislim da će primeniti svoja ovlašćenja“, kaže Popov.

On podseća da je i ranije bilo pokušaja da, recimo, Foča postane Srbinje ili da Istočno Sarajevo bude Srpsko Sarajevo.

„Međutim, sve je to sprečio visoki predstavnik. Ako se to ipak ne desi, bio bi to još jedan korak dalje, u celoj ovoj ružnoj priči“, zaključuje Popov.

(Danas, foto: Beta-AP)