Nekoliko desetina neonacista i ekstremnih desničara okupilo se 4. februara u centru Beograda povodom godišnjice smtri Milana Nedića, predsednika kvislinške Vlade za vreme nacističke okupacije u Drugom svetskom ratu.

Na skup su pozvale neonacistička grupa „Zentropa Srbija“ i ultradesničarska grupa „Srbska akcija“.

Okupljeni su ispred zgrade nekadašnjeg zatvora OZNA (Odeljenje za zaštitu naroda) sa čijeg prozora je početkom februara 1946. uoči suđenja Nedić skočio i izvršio samoubistvo zapalili sveće.

Nedaleko odatle okupili su se i antifašistički aktivisti i predstavnici opozicione stranke Zeleno-levi front.

Jedan od članova te stranke, Aleksa Petković kazao je da je „nedopustivo“ da se u centru Beograda dozvoljava veličanje nacističkog kolaboracioniste.

„Čovek koji odogovoran za brojne zločine tokom Drugog svetskog rata ne zaslužuje da se njegovo ime pamti“, poručio je Petković.

On je istakao i da onima koji slave zločine za koje je odgovoran Milan Nedić ne bi smelo da „bude dopušteno da slobodno iskazuju svoju ideologiju.

„Beograd je slobodan grad za sve, ali nikada ne sme biti iza one koji propagiraju takvu ideologiju“, zaključio je on.

Kao čelnik kolaboracionističke vlade, Nedić snosi odgovornost za saradnju sa nacističkom Nemačkom i učešće u holokaustu, ubistva i progon antifašista, hapšenje Jevreja, pljačku njihove imovine i učešće u egzekucijama u logorima Topovske šupe i Banjica u Beogradu.

Uz prisustvo policije, skup je protekao bez incidenata.

Pozivi za zabranu skupa bez odgovora

Nevladina Inicijativa mladih za ljudska apelovala je ranije na policiju da „ne dozvoli još jedan izliv fašizma u Beogradu“, te pozvala na kao i krivično i prekršajno procesuiranje onih koji slave Nedića.

Oni su podestili da je Nedić i pre rata bio istaknuti antisemita, a da je njegova vlada kasnije pomagala nacistima u progonima i ratnim zločinima.

Iz policije 3. februara nisu odgovorili na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) da li su o skupu obavešteni i da li će ga zabraniti.

Zabranu tog neonacističkog skupa zatražila je i opoziciona stranka Zeleno-levi front.

U saopštenju 2. februara naveli su da „neofašističke i neonacističke organizacije iz godine u godinu nesmetano promovišu fašizam, rasizam i reakcionarni istorijski revizionizam“.

Istakli su kako „nije prvi put da nadležne institucije dozvoljavaju relativizaciju figura i činova povezanih sa nacizmom u srpskoj istoriji“.

„Zahtevamo da se ovome konačno stane na put i da se oštro reaguje na svaki pokušaj slavljenja nacizma i fašizma“, navedeno je u saopštenju Zeleno-levog fronta.

Neonacisti i ekstremni desničari u Srbiji se na godišnjicu smrti Milana Nedića okupljaju godinama unazad.

Poslednji je bio 4. februara 2023. kada se više desetina pristalica neonacističke grupe „Zentropa Srbija“ okupilo u centru Beograda. Nedaleko od njih bili su antifašistički aktivisti koji su nosili transparente „Smrt fašizmu, sloboda narodu“.

Ko slavi Milana Nedića?

„Zentropa Srbija“ se na društvenoj mreži Instagram predstavlja kao „zajednica srpskih revolucionarnih nacionalista“.

Inače, „Zentropa“ je transnacionalna mreža ultradesničarskih organizacija.

Organizacija pod imenom „Zentropa“ nije registrovana u Srbiji, ali u Agenciji za privredne registre (APR) postoji od 2021. registrovano udruženje „Klub 451“, a kao oblast njihovog rada navedeno je „očuvanje tekovina srpske i evropske kulture“.

„Klub 451“ se takođe povezuje sa neonacistima.

RSE je u oktobru 2022. pisao da su se u ovom klubu sastali italijanski i srpski ultradesničari, a na ovoj tribini su se mogli videti simbol keltskog krsta i slogan „White pride“ (eng. beli ponos), obeležje neonacističkih grupa.

„Srbska akcija“ nije zvanično registrovana u Agenciji za privredne registre. Nema istaknutog vođu, a pažnju šire javnosti je privukla krajem 2014. godine, kada su njihovi članovi ubacivali u poštanske sandučiće više beogradskih naselja letke protiv romske populacije.

Njihovi članovi su učestvovali na brojnim ekstremno desničarskim skupovima i organizovali ulične skupove sećanja za saradnike okupatora iz vremena Drugog svetskog rata.

Svoju naklonost prema saradnicima okupatora istakli su i kada su krajem 2015. godine upali na tribinu u novosadskom Muzeju savremene umetnosti, gde se kritički govorilo o Nedićevoj kvislinškoj vladi.

Na zvaničnom sajtu ove organizacije navodi se da se „Srbska akcija“ zalaže za „borbeno srbsko pravoslavlje“, kao i za čuvanje „nacionalnog bića i rasnog identiteta“.

Ko je bio Milan Nedić?

Milan Nedić bio je predsednik takozvane „Vlade narodnog spasa“ u vreme nemačke okupacije Srbije od 1941. do 1944. godine.

Juna 1945. proglašen je za ratnog zločinca zbog izdaje naroda, službe okupatoru, mučenja i terorisanja stanovništva.

Nedićeva policija i žandarmerija je, uz nemačke okupacione vlasti, bila ključna u istrebljenju jevrejskog i romskog stanovništva, kao i antifašista.

Beograd je bio jedan od prvih gradova u okupiranoj Evropi koji je proglašen za „judenfrei“ („očišćen od Jevreja“).

Javno dostupne arhive čuvaju uredbe, naredbe i dekrete Nedićeve vlade o zabrani prava na rad i pohađanje fakulteta Jevrejima i Romima, i konfiskaciji njihove imovine.

Kolaboracionistička vlada Milana Nedića raspuštena je 4. oktobra 1944, a on je dva dana kasnije, sa većinom ministara, napustio zemlju.

Britanci su ga izručili jugoslovenskim snagama 1. januara 1946. godine.

Početkom februara iste godine izvršio je samoubistvo u istražnom zatvoru u Beogradu, pre nego što je suđenje počelo.

Fotografije Nedićevih formacija na kalendaru MUP-a Srbije

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije (MUP) na svoj promotivni kalendar za 2024. stavilo je fotografije pripadnika Srpske državne straže (SDS), policijske formacije koju je uspostavila Nedićeva vlada.

Radio Slobodna Evropa je 25. januara pisao da je MUP u kalendar koncipiran pod nazivom „220 godina od Prvog srpskog ustanka – 220 godina policije u Srbiji“ uz brojne fotografije i umetničke slike događaja i ličnosti važnih za razvoj ove institucije, ubacio i dve fotografije defilea pripadnika SDS-a u Beogradu.

Iz MUP-a su 26. januara odgovorili da su fotografije uvrštene kako bi „ilustrovale izgled srpske policije za vreme nemačke okupacije“.

(Radio Slobodna Evropa/foto: RFE)