Evropska komisija očekuje od Srbije da na transparentan način ispita sve pritužbe o neregularnostima tokom izbora održanih 17. decembra prošle godine.

Ovo je izneo evropski komesar Didier Reynders, koji je na raspravi u sredu o izborima u Srbiji u Evropskom parlamentu predstavljao Evropsku komisiju.

Prema njegovim rečima, ispitivanje neregularnosti se odnosi i na lokalne izore, kako u Beogradu, tako i u drugim sredinama.

Reynders je izneo očekivanje da će Srbija odmah početi sa primenom svih preporuka koje će izaći iz konačnog izveštaja kancelarije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR).

„Spremni smo da podržimo Srbiju u njenoj implementaciji tih preporuka. Pratimo proteste u Srbiji posle izbora. Dozvolite mi da naglasim važnost i pravo na održavanje mirnih demonstracija. U isto vreme, nasilje nije rešenje i nije prihvatljivo“, poručio je evropski komesar.

Rasprava o Srbiji je uvedena u dnevni red plenarne sednice Evropskog parlamenta pošto je grupa političkih partija iznela usmeni zahtev da se vanredno održi debata.

Usmeni zahtev da se ova debata uvrsti u agendu su podneli socijaldemokrate, liberali, zeleni i levičari.

Zahtev je u ime ovih partije 15. januara izneo Andreas Schieder, evropski zastupnik iz redova socijaldemokrata, druge po veličini političke grupacije u Evropskom parlamentu.

On je u sredu tokom rasprave kazao da, umesto da obezbede transparentnost, „predsednik i premijerka Srbije [Aleksandar Vučić, Ana Brnabić] najoštrije i najgore kritikuju međunarodne posmatrače izbora“.

On je među nepravilnostima spomenuo „fantomske birače, kupovinu glasova, kao i jednostrano medijsko izveštavanje“.

Evropski parlament je imao posmatračku misiju za izbore u Srbiji. Na njenom čelu je bio evropski zastupnik, Klemen Grošelj.

Grošelj je tokom rasprave ponovio da su u izbornom procesu potvrđene nepravilnosti koje su, kako je rekao, dokazale da zemlja ima ozbiljan problem u ispunjavanju osnovnih demokratskih standarda i u sprovođenju slobodnih i poštenih izbora.

„Ono što je novo je brutalna otvorenost kojom su se te nepravilnosti dešavale. U stvari, izgledalo je da srpskim vlastima nije ni do toga. Zašto? Zato što su i dalje uvereni da se ništa neće dogoditi. I, nažalost, u pravu su. Reakcija Komisije i Saveta bila je, blago rečeno, veoma meka. To je suština problema naše politike proširenja u celini. Pitanje je da li će EU insistirati na implementaciji naših temeljnih demokratskih vrednosti i principa, kao što je princip da su slobodni i fer izbori temelj Evropske unije“, poručio je Grošelj.

Ranije su evropski narodnjaci pokušali da spreče raspravu o Srbiji, pozivajući se na neobjavljivanje konačnog izveštaja međunarodnih posmatrača.

Evropski zastupnik Vladimir Bilčik, koji je ujedno i izvestilac za Srbiju u Evropskom parlamentu, tokom nastupa je poručio da očekuje da se zemlja okrene ka evropskoj budućnosti.

„Želim Srbiji da se manje fokusira na tragičnu prošlost i fokusira više energije ka boljoj budućnosti. Želim Srbiji sve najbolje u donošenju hrabrih i pravih izbora zarad ljudi u Srbiji i radi Evrope“, poručio je Bilčik.

Vanredni parlamentarni i lokalni izbori u Srbiji su održani 17. decembra 2023.

Opoziciona koalicija „Srbija protiv nasilja“ ne prihvata rezultate i traži ponavljanje izbora, navodeći da je vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) do pobede došla izbornom krađom.

Ta stranka i državni vrh ove navode demantuju.

Od održavanja izbora, deo opozicije je svake večeri organizovao proteste sa zahtevom da se rezultati ponište.

O izborima o Srbiji će se ponovo, naredne nedelje, raspravljati u Evropskom parlamentu.

Rasprava će biti održana u spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta, na sastanku zakazanom 23. januara.

Posle rasprave 17. januara, očekuje se da se o izborima u Srbiji izglasa rezolucija Evropskog parlamenta na plenarnoj sednici u februaru.

(RSE, Foto: N1)