"Strancima nije jasno zašto bi opozicija odbijala ono što je osvojila, kao što im nije bila jasna ni ideja bojkota od pre četiri godine"
Neki predstavnici EU i partija iz zemalja Unije sa kojima ovdašnja proevropska opozicija sarađuje smatraju da bi predstavnici liste “Srbija protiv nasilja” trebalo da prihvate mandate koje su osvojili na izborima 17. decembra i da nastave borbu protiv krađe izbora koju su započeli, saznaje Danas iz opozicionih redova.
Kako nam je rečeno, predstavnici takozvanih evropskih sestrinskih partija opozicije spremni su da dođu u Beograd i podrže zahteve za ispitivanjem i ponavljanjem izbora, ali im nije jasno zašto bi odbijali ono što su osvojili, kao što im nije bila jasna ni ideja bojkota od pre četiri godine.
Uprkos ovom stavu stranaca, opozicija još nema zajedničku i konačnu odluku o tome hoće li ili ne prihvatiti osvojene mandate u Narodnoj skupštini i u lokalnim parlamentima. A već neko vreme je jasno da postoje različita stanoviša o tome šta treba raditi, budući da se odricanjem od mandata oni predaju SNS-u.
Uz to, kako nam sugerišu naši sagovornici, fokus medija je na mandatima u republičkom i beogradskom parlamentu, dok se mora razmišljati i o osvojenim mandatima u lokalnim parlamentima jer su izbori održani i u 65 opština i na njima je opozicija prema njihovim procenama osvojila oko 600 mesta.
Dragan Đilas, predsednik SSP, najveće stranke koalicije “Srbija protiv nasilja” je gostujući u Dnevniku televizije Nova S rekao nije siguran šta se dobija ostavkama na osvojene mandate, budući da se mandat dobija automatski i da se od njega odriče ostavkom.
“Kao što mogu sad odmah da vam kažem, da sam sasvim siguran da ako opozicija uđe u parlament, ne mogu te sednice izgledati kao što izgledaju normalne sednice, oni predlažu zakone, mi amandmane…To će izgledati potpuno drugačije. Izbori u Beogradu moraju da se ponište, a na nivou Srbije ponove posle primene onoga što ta misija saopšti“, rekao je Đilas aludirajući na zahtev opozicije koja traži stranu misiju i nezavisnu istragu izbora.
Nezvanično, naši izvori kažu da je jedan od predloga SSP ostalima u opoziciji bio da se u Beogradu mandati ne odbijaju ali da se organizuje neki vid bojkota i otpora, dok bi mandate u Narodnoj i lokalnim skupštinama trebalo svakako prihvatiti.
Naši sagovornici kažu da je Zeleno-levi front za to da se mandati uzmu svuda gde su osvojeni. Oni se drže svog stava da borbu protiv režima treba voditi tako što će “jednom nogom biti u institucijama a drugom na ulici”.
Naše sagovornike iz opozicije smo pitali da objasne nelogičnost da se mandati uzimaju a da se rezultati izbora osporavaju i traži ponavljanje glasanja, i dobili smo odgovor da je opozicija svoje mandate pošteno osvojila a da se bori protiv SNS-a koji je svoje pokrao.
Kada je reč o DS-u, naši izvori navode da je ta stranka stava da kakva god da bude odluka mora da bude jedinstvena na svim nivoima, dok se jedan od lidera Zajedno Nebojša Zelenović, kako nam je rečeno, zalaže da se odbiju svi mandati.
Lider Srbija centra Zdravko Ponoš je, podsetimo, prošle nedelje rekao da smatra da mandate u Beogradu treba odbiti „jer su izbori brutalno pokradeni” pa rezultati ne odražavaju izbornu volju građana. A kada je reč o parlamentarnim izborima, Ponoš je rekao da je to osetljiva stvar o kojoj treba razgovarati hladne glave, te da se još u dogovorima nije stiglo do te teme. Sa njim se u tome na televiziji N1 složio lider SSP Dragan Đilas.
Kada je o proceduri reč, treba navesti da je Gradska izborna komisija objavila u sredu ukupan izveštaj o rezulatima izbora za odbornike Skupštine grada Beograda kada je počeo da teče rok od sedam dana za dodelu mandata kandidatima za odbornike po njihovom redosledu na izbornoj listi, počev od prvog kandidata sa izborne liste i za izdavanje uverenja o izboru za odbornika.
Prema Zakonu o lokalnim izborima mandat odbornika počinje da teče onog dana kada je potvrđen, a o potvrđivanju mandata odbornika odlučuje skupština na konstitutivnoj sednici koju saziva predsednik skupštine iz prethodnog saziva u roku od deset dana od dana objavljivanja rešenja o dodeli mandata na veb-prezentaciji, tako da se ta sednica održi najkasnije 30 dana od dana objavljivanja rešenja o dodeli mandata na veb-prezentaciji.
Dok RIK u roku od deset dana od dana objavljivanja ukupnog izveštaja o rezultatima dodeljuje mandate kandidatima za narodne poslanike po njihovom redosledu na izbornoj listi. Na osnovu izveštaja RIK o sprovedenim izborima potvrđivanje mandata narodnih poslanika obavlja se na prvoj sednici Narodne skupštine koja se održava najkasnije 30 dana od dana proglašenja rezultata.
(Danas, foto: Beta)