Žene, majke i sestre mobilisanih Rusa akcijama i apelima traže povratak svojih najbližih sa fronta u Ukrajini – uprkos zastrašivanju vlasti. Da li ovaj pokret ima šanse?

Rođaci mobilisanih Rusa koji su poslati u rat protiv Ukrajine sve više se organizuju u pokret. Oni traže povratak svojih muževa i sinova sa fronta, organizujući bdenja i fleš mobove i apeluju na ruskog predsednika Vladimira Putina. Državni organi pokušavaju da zaustave njihove akcije iz straha od širenja protesta.

Istovremeno, vlasti priznaju da će mobilizacija u Rusiji trajati sve dok je ne ukine predsednik. To znači da se vojni obveznici mogu neograničeno držati na frontu – a odredba o rotaciji ne postoji. Protestno raspoloženje dodatno pojačava vest da je predsednik pomilovao još jednog osuđenog teškog krriminalca, samo zato što je učestvovao u ratu protiv Ukrajine.

U iščekivanju Putinove „Direktne linije“

I ove godine, 14. decembra na televiziji će se održati „Direktna linija“ – velika sesija na kojoj predsednik Vladimir Putin odgovora na pitanja građana.

Očajni rođaci mobilisanih Rusa šalju brojna pitanja, prenosi Telegram kanal „Put domoj“ koji se bavi problemima mobilisanih i ima 30.500 korisnika.

„Muž i brat su na frontu, pozvani su na početku mobilizacije i devet meseci nisu dobili odsustvo – moraju da ostanu u zoni borbenih dejstava. Moj sin pita zašto samo njegov otac mora da se bori, među vršnjacima je samo njegov otac regrutovan“, kaže Tatjana (ime je promenjeno na njen zahtev). Ona je pristala da razgovara sa DW, ali nije želela da otkrije nikakve lične podatke. „Ne plašim se za sebe, već za muža i brata, to bi moglo da ih ugrozi“, ističe Tatjana.

Prema njenim rečima, predstavnici guvernera njenog regiona ponudili su njenom mužu i bratu da potpišu ugovore sa ruskom vojskom. „Ali to ne menja stvar. Svi su umorni, iscrpljeni, nemaju ni snage ni motiva“, kaže Tatjana, bez kommentara o ruskom ratu protiv Ukrajine. Svi njeni zahtevi nadležnima su ignorisani.

U međuvremenu, prema izveštajima medija, ruski vojni lideri pokušavaju da postignu uspeh na prvim linijama fronta, pre Putinovog pojavljivanja pred velikom TV publikom.

Rođaci ruskih vojnika koji služe u vojnoj jedinici broj 95411 (Zapadni vojni okrug) kažu da su neki od mobilisanih, uključujući i one sa lakšim i srednje teškim povredama, u novembru poslati na juriš na grad Avdijevku. Oko 100 ljudi je tada pisalo Putinu tražeći da se njihovi rođaci povuku sa fronta.

Bdenja, fleš mobovi i zastrašivanje

Septembra 2023. godinu dana od početka mobilizacije, u mnogim regionima Ruske Federacije rođaci vojnika su počeli da skreću sve veću pažnju.

Oni kritikuju činjenicu da mobilizacija važi na neodređeno vreme i pozivaju na rotaciju. Vlasti u Krasnojarsku, Novosibirsku, Sankt Peterburgu i Moskvi zabranile su mitinge žena, a u Čeljabinsku i Nižnjevartovsku su obećali da će zahteve rođaka proslediti saveznim vlastima.

Ne čekajući dozvolu, neke žene su izašle na bdenja u Moskvi. Iskoristile su tradicionalni miting Komunističke partije 7. novembra kod spomenika Karlu Marksu. Fotografije žena koje drže transparente brzo su se proširile društvenim mrežama.
Kasnije su žene u Uljanovsku organizovale fleš mob i oblepile svoje automobile plakatima na kojima izražavaju nezadovoljstvo i zahtevaju povratak svojih muževa, sinova i zetova. Ove fotografije su izazvale i žustre diskusije na društvenim mrežama. Ali, vlasti su sprečile žene da preduzmu dalje mere. Zamenik guvernera je pozvao neke od njih i zatražio da uklone fotografije. Još četiri žene posetila je policija, koja je istakla da je „diskreditacija vojske” krivično delo.

Međutim, opšti pokret za demobilizaciju nije zaustavljen. U novembru se na Telegram kanalu „Put domoj“ pojavio odgovarajući manifest i peticija.

Nakon toga, blogeri lojalni Kremlju masovno su napali regionalne čet kanale „Put domoj“, tvrdeći da su grupe žena i majki mobilisanih muškaraca stvorili zaposleni u Fondaciji za borbu protiv korupcije (FBK) zatvorenog opozicionara Alekseja Navaljnog kako bi izazvali proteste u Rusiji. Tako je propagandista Kremlja Vladimir Solovjov objavio listu čet kanala koje navodno vode „strane tajne službe“. Na kraju je Telegram kanal „Put domoj“ označen kao „lažni“, ali se ne navode razlozi za taj potez.

U Novosibirsku su rođaci mobilisanih uspeli da se dogovore sa vlastima i održe sastanak u lokalnom kulturnom centru, ali bez nezavisnih novinara. Snimanje mobilnim telefonima je bilo dozvoljeno. Na skup je došlo oko 30 ljudi. Na jednom video snimku je zabeležno kako se jedna od žena obraća Vladimiru Solovjovu rečima: „Mi nismo neprijatelji naroda, mi smo narod. Naši sinovi i muškarci na frontu su takođe ljudi“.

Kakve šanse ima antiratni pokret?

Ruski opozicionar Leonid Gosman smatra da je protest osetljiva stvar za Kremlj i da bi mogao da dovede do političkih promena u zemlji. On ne očekuje da će vlasti popustiti pred zahtevima žena jer bi se to protumačilo kao „slabost državne moći“. „Ukoliko im državni organi udovolje, povratak svojih rođaka bi tražile i druge žene. Ako im ne udovolje, neće doduše biti masovnih protesta, ali će to urušavati ugled centralne vlasti“, rekao je Gosman.

Za mnoge mobilisane počinje druga zima na frontu. To će dodatno pojačati nezadovoljstvo, kaže advokat i bloger Nikolaj Bobrinskij. On vidi akcije žena kao priliku da se antiratni pokret učini poznatijim u Rusiji.

Ekspert takođe ukazuje na predsedničke izbore u Rusiji na proleće (17.marta). „Važno je ne propustiti izbore, koji čak i sa unapred određenim zvaničnim rezultatom mogu postati vreme društvenog pokreta i, štaviše, omogućiti da se skupovi održe bezbedno – ako kandidati uopšte budu voljni da govore o mobilisanim muškarcima“.

Od septembra 2022. postoji „Savet majki i supruga“ vojnih obveznika, koji je držao bdenja u Sankt Peterburgu, u blizini vojnog tužilaštva i sedišta Zapadnog vojnog okruga. Žene su zahtevale da se njihovi sinovi, koji služe vojsku, izvedu iz ruske oblasti Belgorod koja je pod granatnom paljbom. Olga Zukanova koja vodi tu organizaciju je nekoliko puta privođena i jula 2023. proglašena za „stranog agenta“ od strane Ministarstva pravde. Nakon toga, organizacija je morala da prekine svoje akcije.

Olga Kaz, administratorka Telegram kanala „Vernjom Rebjat” (Vratimo mladiće), koji ima 30.000 korisnika, izvestila je u novembru o „krhkom dijalogu sa vlastima”. Ona je htela da ubedi zvaničnike i poslanike da za mobilisane treba da važi ograničeni period službe. Međutim, 20. novembra na tom Telegram kanalu se pojavio poslednji post, i to od same Olge Kaz: njen mobilisani 25-godišnji brat Aleksandar, poginuo je na frontu, prenosi DW.

(DW/Danas, Foto: Beta-AP)