"Neuspeli dejtonski model postaje primer za druge balkanske zemlje"
Ovih dana svet obeležava godišnjicu Dejtonskog mirovnog sporazuma za Bosnu i Hercegovinu. Sporazum je stavio tačku na jedan od nakrvavijih ratova u Evropi, ali je izrodio možda i najnefunkcionalniju državu na Starom kontinentu, koja je čak i posle više od četvrt veka postojanja bliža kolapsu nego opstanku, piše Genadij Sisojev dopisnik Komersanta sa Balkana.
Ono što je najzabrinjavajuće, dodaje Sisojev, jeste da neuspeli dejtonski model postaje primer za druge balkanske zemlje da pozajmljuju.
Kada su, 21. novembra 1995. lideri Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, Slobodan Milošević, Franjo Tuđman i Alija Izetbegović, koji su tri nedelje držani u američkoj vojnoj bazi u blizini grada Dejtona po principu „otićićete kada se dogovorite“, potpisali mirovni sporazum, svet je odahnuo.
Rat u Bosni, koji je trajao tri i po godine u srcu Evrope, sa stotinama hiljada mrtvih, milionima izbeglica i slikama brutalnosti koje su šokirale svet, konačno je završen.
Međutim, Dejton ne samo da je stavio tačku na strašan rat, već je postavio i temelje ustavnog uređenja Bosne, koja je postala zemlja sa dva državna entiteta: Muslimansko-Hrvatskom Federacijom i Republikom Srpskom. Međutim, glavna stvar jeste da je, po dnevnom redu, Bosna postala država ne građana koji u njoj žive, već tri naroda koji je naseljavaju: Srba, Hrvata i bošnjačkih Muslimana.
Nedostaci dejtonskog modela već su bili očigledni u to vreme, piše Sisojev. Ali da bi se okončao rat, svaka cena se smatrala prihvatljivom.
Tokom godina, mane Dejtona su postale samo očiglednije. A danas je Bosna nefunkcionalna država koja je blizu paralize centralne vlade, pa čak i dezintegracije.
Mnogi ljudi su svesni potrebe za značajnim promenama, ali problem je u tome što dejtonski model ne pruža gotovo nikakve mogućnosti za njegovo zakonsko prilagođavanje.
Stoga se lider Republike Srpske (RS) Milorad Dodik, koji stalno preti otcepljenjem od Bosne, predstavlja kao „branilac pravog Dejtona“, a dan potpisivanja Dejtonskog sporazuma je državni praznik i slobodan dan u RS.
Dejtonski model bi mogao da „migrira“ u susedne zemlje
Glavna stvar je da, uprkos očiglednoj nedoslednosti, dejtonski model preti da migrira u druge balkanske zemlje. Na primer, u susednu Crnu Goru.
Kada je reč o strukturi Crne Gore ona je sada država njenih građana i nije podeljena na nacionalnoj osnovi. Međutim, ima pokušaja da se zemlja pretvori u federaciju njena dva najbrojnija naroda: Crnogoraca (više od 40 odsto) i Srba (oko 30 odsto).
Štaviše, ti pokušaji se u većem delu pokreću u susednoj Srbiji sa neskrivenim ciljem da se Crna Gora pretvori u drugu srpsku državu.
Za malu jadransku republiku, u kojoj, pored Crnogoraca i Srba, ima mnogo bosanskih Muslimana, Albanaca i Hrvata, to bi bila kazna nefunkcionalnosti, pa čak i dezintegracije.
Još ranije, elementi Dejtona primenjeni su u današnjojm Severnoj Makedoniji.
Vlasti u Prištini nedavno su optužile Beograd da pokušava da stvori „srpsku državu unutar države“ na severu Kosova. Iako Zapad uverava da na Kosovu neće biti druge Republike Srpske, promovisanje zapadnog plana za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine je u zastoju, što povećava šanse za dejtonaciju Kosova.
Danas postaje jasno da se dejtonski model, bačen u Bosnu pre 28 godina kao šlauf spasa, ispostavio više kao tempirana bomba. I preti ne samo Bosni, zaključuje Sisojev.
STUPS: Eskalacija