Kritika Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke i Evropske unije nije mogla da zaustavi srpski parlament u nameri da izmeni Zakon o Narodnoj banci Srbije, baš kao ni opozicija. Odluka je doneta, vladajuća koalicija je izdejstvovala ograničavanje nezavisnosti Narodne banke. Politička kontrola Centralne banke, a time i štampanjem novca i 10 milijardi deviznih rezervi – bila je prva akcija nove vlade, koja je formirana krajem jula, piše Tagescajtung.

Izmene zakona parlamentu omogućavaju izbor guvernera i drugih funkcionera Centralne banke. Zakon je usvojen ovlašćenja guvernera Narodne banke postaju ograničena, a njegov rad ubuduće će nagledati Nadzorni odbor koji imenuje vlada.

Opasna igra vatrom

Srpska finansijska politika pretvorila se u opasnu igru, navodi komentator lista Tagescajtung, u tekstu naslovljenom „Oni ne umeju drugačije“ i dodaje kako „žurba kojom je Vlada Srbije želela da preuzme kontrolu na Narodnom bankom, pokazuje koliko je sumorna ekonomska i socijalna situacija u zemlji. Državna kasa je prazna. Budžetski deficit je dogurao do 2,2, milijarde evra, ekonomija stagnira, nezaposlenost je na nivou od 25 odsto i raste iz dana u dan, sistem zdravstvene zaštite je na izdisaju. Isplata penzija i plata zaposlenima u državnim službama u oktobru biće moguće, ali će Srbija morati dodatno da se zaduži o najgorim mogućim uslovima.“

Za ovakvu situaciju, nova vlast u Srbiji ne snosi nikakvu odgovornost. A zbog ratnohuškačke, nacionalističke prošlosti jednog dela vladajuće koalicije, koji se pretvara da je prozapadno orijentisan, spor sa Evropskom unijom i međunarodnim finansijskim institucijama na samom početku svog mandata, poslednja je stvar koju nova vlada priželjkuje. Ali oni ne umeju drugačije, navodi se dalje u komentaru.

Sve sami teoretičari?

Premijer Ivica Dačić bio je portparol Slobodana Miloševića, a nova guvernerka, njegova ministarka za ekonomsku i vlasničku transformaciju. Većina novih državnih funkcionera pravila je karijeru u vreme dok je politika kontrolisala privredu i finansije u zemlji. Ostali važe za teoretičare. Iskustva za tržišnom ekonomijom nema niko od njih.

Pod motom „drastična vremena zahtevaju drastične mere“ promenama u Narodnoj banci, vlasti pokušavaju da prevaziđu ekonomsku krizu. Iskreno govoreći, i u Evropi je bilo onih koji bi voleli da vide slične promene u Evropskoj centralnoj banci.

U slučaju Srbije bi to trebalo da znači preuzimanje kontrole nad štampanjem novca i namensko finansiranje investicija deviznim rezervama. To je opasna igra vatrom i platforma za teške korupcionaške poslove. A biografije nosilaca takvih odluka ne ulivaju nimalo nade, piše Tagescajtung iz Berlina.

(Jakov Leon, Deutsche Welle)