Aleksandar Vulin je podneo ostavku na mesto direktora Bezbednosno-informativne službe (BIA) Srbije pod pritiskom Evropljana i Amerikanaca, ocenio je za RSE Danijel Server (Daniel Serwer), profesor na američkom Johns Hopkins Univerzitetu.

On ipak misli da njegova ostavka ne predstavlja otklon u politici Srbije u podršci Rusiji već napor da se izbegnu dodatne sankcije.

Server je u odgovoru imejlom na pitanja RSE ocenio da će Vašington pozdraviti Vulinovu ostavku, dok će Moskva biti nesrećna.

Aleksandar Vulin, direktor Bezbednosno-informativne agencije Srbije (BIA), podneo je 3. novembra ostavku na tu funkciju.

On je naveo da SAD i EU „traže njegovu glavu kao preduslov za neuvođenje sankcija Srbiji“.

Sjedinjene Države su u julu Vulina stavile na listu sankcija zbog navodne korupcije i umešanosti u trgovinu drogom i zbog veza sa Rusijom.

Ostavka pod pritiskom

RSE: Šta mislite, zašto se Vulin povukao?

Server: Podneo je ostavku pod pritiskom Evropljana i Amerikanaca. Ali činjenica da je za to trebalo tri meseca, a ne tri dana govori da je postojao pravi otpor predsednika (Srbije Aleksandra) Vučića, koji deli Vulinov pogled na svet i ambiciju Srbije za političkom kontrolom srpskog stanovništva u susednim zemljama.

RSE: Vulin je rekao da su SAD i EU tražile njegovu ostavku kako ne bi uvodile sankcije Srbiji. Kako komentarišete tu njegovu izjavu o sankcijama Srbiji?

Server: Mislim da govori istinu. Njegova ostavka ne predstavlja otklon u politici Srbije u podršci Rusiji, već pre odbrambeni napor da se izbegnu dodatne sankcije.

RSE: Da li Vulinova ostavka znači da bi Srbija pristala na druga popuštanja?

Server: Ne. Vulin nije jedini problem u Srbiji ili njenim obaveštajnim službama. Predsednik Vučić nije pokazao nikakav znak da žali zbog događaja od 24. septembra (na severu Kosova).

Prosta činjenica je da Srbija nije prigrlila Zapad nego Istok. Moskva i Peking podržavaju odbijanje Beograda da normalizuje odnose sa Kosovom, kao i okretanje ka autokratiji kada je reč o unutrašnjoj politici u Srbiji. Srbija je za sada izgubljena za Zapad.

Mogući zahtevi Srbiji

RSE: Koji bi novi zahtevi, posle Vulinove ostavke, mogli biti postavljeni Srbiji?

Server: Srbija je 24. septembra pokušala pobunu na Kosovu koja je imala za cilj da stvori uslove za srpsku vojnu intervenciju. Prema mom mišljenju, trebalo je da Srbija preuzme javnu odgovornost za ova dešavanja, da se izvini za to i da obeća da se to nikada više neće dogoditi u budućnosti. Takođe bi trebalo da preda počinioce kosovskim vlastima na krivično gonjenje.

Srbija je takođe odbacila februarski i martovski sporazum o normalizaciji sa Kosovom. Vašington i Brisel bi trebalo da zahtevaju od predsednika Vučića da ih potpiše, ali on to, naravno, neće učiniti pre izbora 17. decembra. Verovatno ni posle.

Rusi u BIA

RSE: Koliko je šteta učinjena što je Vulin do sada bio na čelu BIA?

Server: Mislim da ne treba njemu lično pripisivati štetu koja je učinjena. Koliko sam shvatio, u BIA su duboko prodrli Rusi. Vezu sa Moskvom je Vulin dozvolio i negovao, ali i drugi u BIA koji su još uvek tu.

RSE: Kako će, prema vašem mišljenju, biti dočekana Vulinova ostavka u Vašingtonu, a kako u Moskvi?

Server: Vašington će pozdraviti ostavku. Moskva će biti nesrećna. Ali i Rusi i Amerikanci znaju da Vulin nije bio jedini ruski čovek u BIA.

RSE: Da li je Vulinova ostavka otklonila eventualni ruski uticaj na tajnu službu u Srbiji?

Server: Ne, očigledno nije.

(Radio Slobodna Evropa, foto: Medija centar Beograd)