Mučenja i pogubljenja bez sudskog procesa ukrajinskih ratnih zarobljenika, napadi na civilne ciljeve i zauzimanje važnih infrastrukturnih objekata na ukrajinskoj teritoriji: to su zločini za koje se terete pripadnici ruske Grupe Vagner.

Aktivisti Ukrajinske medijske inicijative za ljudska prava uspeli su da dokumentuju niz zločina. U svom izveštaju „Grupa Vagner. Izvan odgovornosti“ (Wagner Group. Beyond Accountability) sakupili su izjave desetak ukrajinskih vojnih lica koje su držale u zarobljeništvu ruske plaćeničke snage.

Taoci za razmenu zarobljenika

Tatjana Katričenko iz Medijske inicijative za ljudska prava u intervjuu za DW objašnjava da je ukrajinsko vojno osoblje pušteno iz zarobljeništva od strane Vagnerove grupe. To je bilo moguće jer je grupa promenila taktiku. U prošlosti, u borbama u Ukrajini, ali i u drugim zemljama, obično bi ubijali zarobljenike na licu mesta.

Prema Medijskoj inicijativi za ljudska prava, plaćeničke snage koje je nekada predvodio Jevgenij Prigožin bore se u Ukrajini od 2014. Međutim, nakon sveobuhvatne ruske invazije na Ukrajinu, Vagnerove plaćenike su sve češće zarobljavale ukrajinske oružane snage, što je, prema aktivistima, dovelo do toga da je Grupa Vagner bila podstaknuta da stvori sopstveni „kontigent za razmenu zarobljenika“.

„Postoje indicije da je Grupa Vagner od septembra 2022. do maja 2023. ciljano zarobljavala ukrajinsko vojno osoblje radi dalje razmene. Vodila je evidenciju zarobljenika, pravila spiskove i prosleđivala ih na razmenu“, kaže Katričenko. Prema njenim rečima, ukrajinska vojska je izvestila da su Vagnerovci želeli samo određeni broj zarobljenika. „Druge su demonstrativno i brutalno ubijali“, kaže aktivistkinja.

Pogubljenja i mučenja

Vojnik ukrajinske 17. oklopne brigade, citiran u izveštaju Medijske inicijative za ljudska prava, bio je svedok masovnog pogubljenja ukrajinskih zarobljenika. „Bilo nas je dvadeset. Ostale su skupili, a mene su držali pet do deset metara od njih. Onda sam čuo paljbu. Kada sam se okrenuo video sam da su četiri čoveka upucali naše momke.“

Drugi ukrajinski vojnik opisuje kako su mu Vagnerovci pretili da će mu odseći glavu. Prema njegovim rečima, pokazali su mu glave dvojice streljanih ukrajinskih vojnika. „To nije bio jedini slučaj u kojem su Vagnerovi pripadnici pokazali odsečene glave ukrajinskih vojnika“, navodi se u izveštaju grupe za ljudska prava.

Odgovornost ruskog rukovodstva

Prema rečima Tatjane Katričenko, činjenice pokazuju jasne znake ratnih zločina i zahtevaju sveobuhvatne istrage, pa i na međunarodnom nivou, a kako bi se počinioci priveli pravdi. „Počinioci još nisu imenovani, ne samo zato što kriju lica iza maski, već pre svega zato što Grupa Vagner pokušava da deluje nezavisno i bez definisanog statusa. Ali, rat u Ukrajini je pokazao da Vagnerovci deluju pod ruskom kontrolom i da je Kremlj odgovoran za sve te zločine“, smatra Katričenko.

Medijska inicijativa za ljudska prava procenjuje da je između septembra 2022. i juna 2023. bilo najmanje 11 razmena zarobljenika, uglavnom u oblasti Bahmuta. „Grupa Vagner je predavala zarobljenike i zauzvrat dobijala ne samo Vagnerove plaćenike, već i pripadnike regularne ruske vojske, što je još jedan dokaz snažne povezanosti Grupe Vagner s ruskim oružanim snagama“, kaže Katričenko. Ona naglašava da je i sam ruski predsednik Vladimir Putin potvrdio povezanost ruske države s Grupom Vagner, rekavši da se te snage finansiraju iz ruskog državnog budžeta.

Pozvati Kremlj na odgovornost

Da li je moguće pozvati najviše rukovodstvo Rusije, uključujući i ruskog predsednika, na odgovornost za zločine koje su počinili pripadnici Grupe Vagner? Maksim Timočko, stručnjak za međunarodno pravo iz Kijeva, kaže da međunarodno pravo predviđa pravne poluge za to i smatra da bi Ukrajina trebalo da ih iskoristi. On u intervjuu za DW naglašava da ratni zločini predstavljaju najteža kršenja Ženevskih konvencija iz 1949. godine i da takvi zločini ne zastarevaju.

Prema njegovom mišljenju, postoji mnogo dokaza da je Grupa Vagner pod kontrolom i komandom ruskog rukovodstva. To znači da visoki ruski vojni zvaničnici mogu da budu odgovorni za ratne zločine koje su počinili pripadnici te „privatne armije“. Pored toga, u vezi s međunarodnim zločinima primenjuje se „univerzalna jurisdikcija“, podseća Timočko. To znači da svaka država može krivično da goni osobu za počinjenje ratnog zločina ili genocida, bez obzira na to gde je zločin počinjen.

Takođe je moguće klasifikovati Grupu Vagner i kao terorističku organizaciju, što je nedavno Velika Britanija i učinila. Tada bi svi njeni članovi i simpatizeri mogli da budu krivično gonjeni. Međunarodni krivični sud u Hagu takođe bi mogao da pozove na odgovornost vojne komandante i vođe jedne takve organizacije.

Traže se dalje izjave svedoka

Zločini kao što su genocid i ratni zločini takođe su kažnjivi i u Ukrajini. „Važi komandna odgovornost“, kaže Timočko. Prema tome, komandanti su krivično odgovorni za zločine koje su počinili njihovi podređeni po međunarodnom pravu, čak i ako nisu sami naredili zločine. Dovoljno je dokazati da oni „nisu preduzeli nikakve mere da spreče te zločine i da nisu kaznili odgovorne“.

U međuvremenu, Medijska inicijativa za ljudska prava pokušava da dopuni svoj izveštaj o zločinima Grupe Vagner s više izjava svedoka, uključujući i činjenice o ubistvima i mučenju civila, prenosi DW.

(Danas, foto: Printscreen)