„Celo selo smrdi. Mi u samom centru Bajmoka moramo sedeti unutra uz zatvorene prozore, a naša kuća je na pet kilometara od farme svinja. Moji roditelji, koji su na osam kilometara, takođe osete miris. Od Komunalne inspekcije smo dobili odgovor da je sve po propisima, i da imaju sve dozvole. Pitam se ja, da li onda nekoliko hiljada stanovnika mora da trpi ovaj smrad svaki dan? Nemoguće je prošetati, a kamoli proširiti veš.“

Ovim rečima jedna meštanka Bajmoka, vangradskog naselja na obodu Subotice koje prema poslednjem popisu broji 6.093 stanovnika, pokušava da dočara problem sa kojim se ona i njeni sugrađani gotovo svakodnevno suočavaju unazad tri meseca, upirući prstom na farmu svinja pod okriljem “Ravnice”.

DOO “Ravnica” Bajmok posluje u okviru grupe “Matijević Agrar”. Obrađuje 6.300 hektara zemlje, poseduju dve farme svinja, i zapošljava ukupno 110 radnika.

Izrazito jaki neprijatni mirisi sa ovog poljoprivrednog gazdinstva počeli su, naime, po prvi put intenzivno da se osećaju širom čitavog sela krajem juna ove godine, pri čemu farma postoji duže od 50 godina, a da za sve to vreme nije bilo pritužbi građana na nesnosan smrad.

„Tri meseca se smrad osetio veći deo dana i noći i bio je konstantan. Nismo mogli da otvorimo prozor kad spavamo, bilo je naporno za podneti. Taj miris ispuni kuću za minut, dva. Nije se moglo spavati, a miris se uhvati i na veš“, priča za Magločistač Bajmočanin Vitomir Martinović.

Namera mu nije, naglašava ovaj čovek, da bilo kome ugrozi poslovanje, već da samo želi sa svojom porodicom da živi normalno i dostojanstveno u vlastitoj kući:

„Neke probleme čovek prosto može ostaviti iza sebe kada uđe u svoju kuću i zatvori kapiju za sobom, ali ovaj smrad nas prati i u naše domove i remeti nam svakodnevicu“.

A kako na svakodnevni život može da utiče jedan ovakav problem, svedoči Denis Sabolić koji živi na izlasku iz Bajmoka, prema Pačiru. On je u nekoliko navrata čak morao da prespava noć kod prijatelja koji žive blizu centra naselja. Ali, i tamo je bila ista situacija.

Smrad se, ističe on, najčešće osetio ranom zorom i u večernjim satima, a ako je padala i kiša – tada je bilo neizdrživo.

Danica Vignjević takođe potvrđuje za naš portal da se – tokom letnjih meseci – smrad sa farme svinja širio celim selom, zbog čega ni prozori nisu mogli biti otvarani.

„Kada su temperature bile prave letnje, ne možete ni da zamislite kako je selo smrdelo. Niko nema ništa protiv rada farme, naprotiv, ali problem treba rešiti“, ocenjuje naša sagovornica.

Magločistač je pre objavljivanja ovog teksta ponovo razgovarao sa pojedinim stanovnicima Bajmoka koji su naveli da je u odnosu na jul i avgust, kada je smrad bio konstantan u čitavom selu, danas situacija nešto bolja, ali se intenzivni neprijatni mirisi i dalje osećaju periodično, i to pretežno u večernjim satima i rano ujutro, a naročito – vikendom.

Inspekcije na terenu, meštani bez rešenja problema

Revoltirani, meštani Bajmoka su se obratili nadležnim gradskim inspekcijama prijavljujući u više navrata slučaj Komunalnoj inspekciji. U jednom trenutku organizovali su i onlajn peticiju sa zahtevom da se – “zbog nepodnošljivog smrada” – osoka sa farme izmesti van naselja.

“Niko nas nije o tome obavestio šta se dešava i šta će da se preduzme i dokle će da traju ti neprijatni mirisi”, kaže Vitomir Martinović.

Magločistač se vezano za ovaj slučaj obratio na adrese više nadležnih institucija, a iz Komunalne inspekcije je stigao odgovor da u Bajmoku ne postoji zona zabrane držanja domaćih životinja, te da objekat za držanje domaćih životinja mora da bude udaljen od najbližeg stambenog ili poslovnog objekta na istoj parceli najmanje 10 metara, a od najbližeg stambenog ili poslovnog objekta na susednoj parceli najmanje 15 metara.

“Ravnica”, dakle, ispunjava propisane uslove kada je u pitanju udaljenost farme od naseljenih objekata jer se nalazi na oko kilometar od prvih kuća u Bajmoku.

U odgovoru poljoprivrednog inspektora Aleksandra Zrakića, koji je obavio inspekcijski nadzor 17. jula, navodi se da je on tom prilikom utvrdio da se na lokaciji farme svinja “Ravnica” nalaze, između ostalog, i objekti za smeštaj životinjskih otpadaka tj. sistem kolektorskih cevi kojima se svinjski tečni stajnjak – od objekata za smeštaj životinja, preko dva kolektorska bazena sa muljnim pumpama – doprema do tri otvorene lagune, obložene dvoslojnom plastičnom folijom.

„Objekti za skladištenje životinjskih izlučevina svojim kapacitetom zadovoljavaju i značajno prevazilaze minimalno propisan kapacitet za prikupljanje stajnjaka za period od tri meseca“, stoji u odgovoru.

Prema Zakonu o stočarstvu, precizira poljoprivredni inspektor, sa životinjskim otpacima mora se postupati tako da se ne ugrožava zdravlje ljudi, domaćih životinja, životna sredina, kvalitet hrane i stočarskih proizvoda:

„Pravilnikom o uslovima koji treba da ispunjavaju objekti za životinjske otpatke i pogoni za preradu i obradu životinjskih otpadaka, propisano je da se objekti za skladištenje životinjskih izlučevina grade od materijala nepropustljivog za vodu, na način koji sprečava izlivanje, ispiranje ili oticanje stajnjaka u okolinu, kao i zagađivanje podzemnih i površinskih voda. U predmetnom inspekcijskom nadzoru nisu utvrđena odstupanja u odnosu na gore navedene propise“.

U odgovoru Sekretarijata za inspekcijsko-nadzorne poslove Gradske uprave Grada Subotice, čiji je inspektor po prijavi novinarke portal Magločistač izašao na teren, navodi se da je do širenja neprijatnih mirisa u prethodnom periodu došlo “zbog vremenskih prilika: visoke temperature i niskog pritiska, kao i zbog smera vetra“.

„Na lokaciji farme se nalaze tri otvorene lagune koje su pokrivene crnom specijalnom namenskom folijom, ali zbog visokih temperatura došlo je do agresivnije fermentacije oseke u lagunama, što je dovelo do širenja neprijatnih mirisa“, stoji dalje u odgovoru.

Oko farme, dodaje se, već postoji zeleni pojas, s proleća je bilo posađeno 400 stabala, a sadnja će biti nastavljena i na jesen.

Kljaić: Fermentacija bila “malo agresivnija” u odnosu na ranije godine

Identičan odgovor na pitanje šta je uzrok nesnosnog smrada koji se širio čitavim Bajmokom tokom letnjih meseci, dao je i generalni direktor “Ravnice”, Ljubiša Kljaić: fermentacija u lagunama do koje je došlo usled visokih temperatura, a koja je bila “malo agresivnija” u odnosu na ranije godine.

„Redovno bacamo kreč i zeolit, kako u objektima tako i u same lagune, a ovakvi i slični tretmani pomažu jer hlade sredinu i onda uginu muve i larve, pa se taj agresivan proces odmah smanjuje, što smanjuje i dalje širenje neprijatnih mirisa“, objašnjava Kljaić, dodajući da je sada vreme skidanja jesenjih useva, pa će se pristupiti pražnjenju laguna, a kompletna osoka će se aplicirati na parcele koje se nalaze u blizini farme.

Prema njegovim rečima, “Ravnica” je pre dve godine uradila detaljnu rekonstrukciju postojeće farme, koja na ovom prostoru postoji duže od pet decenija, a ukupna vrednost investicije, prema pisanju medija, bila je 5 miliona evra.

„Stare objekte smo srušili i izgradili smo nove, ali smo ostali u istom kapacitetu. Po zakonu smo uradili sanaciju postojećih laguna kapaciteta 20.000 kubika i presvlačenje takozvanom nepropusnom folijom u koju je uloženo 20 miliona dinara“, navodi Kljaić.

I on je potvrdio da su ovog proleća posadili 400 sadnica sibirskog bresta, te da će u narednom periodu nastaviti da pojačavaju vetrozaštitni pojas oko farme kako bi sprečili vetrove koji raznose neprijatne mirise.

Takođe, “Ravnica” će kupiti i specijalizovane pumpe pomoću kojih će se apliciranje same osoke u buduće obavljati direktno u zemlju.

“Zagađivač plaća”

Kada je u pitanju podizanje vetrozaštitnih pojaseva, u odgovoru gradske Službe za zaštitu životne sredine i održivi razvoj za Magločistač, navodi se da je farma, u skladu sa načelom „zagađivač plaća“, dužna da sprovede mere kojima će osigurati da uticaj na životnu sredinu bude sveden na minimum, primenom različitih tehničkih mera i najboljih dostupnih tehnika po pitanju prečišćavanja otpadnih voda, izduvnih gasova i drugo.

“Neke od mera se odnose i na načine manipulacije unutar proizvodnog kompleksa, frekvenciju čišćenja, način postupanja sa stajnjakom i osokom, što je, između ostalog, predmet Studije o proceni uticaja na životnu sredinu“, napominje se.

„Važno je da građani Bajmoka nemaju ovakvih problema i da živimo svi u zdravoj i čistoj sredini. ‘Ravnici’ i meni lično je veoma bitno da ne dolazi do ovakvih neprijatnih situacija“, poručio je Ljubiša Kljaić.

Kakve dodatne mere postoje za smanjenje jakih mirisa?

Zaključci više različitih inspekcija su, dakle, identični: od strane “Ravnice”, svi zakonski propisi su ispoštovani, a tehnički preduslovi za obavljanje delatnosti uzgoja svinja zadovoljeni – u pojedinim segmentima čak i iznad propisanih minimalnih kapaciteta.

Pa ipak, problem smrada i dalje postoji.

Redovni profesor na Departmanu za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, dr Dejan Krčmar, pojašnjava za Magločistač da je moguće da se tokom godine desi da se na nedelju dana “prosto nameste takvi vremenski uslovi i vetrovi” da se više nego inače osete jači mirisi.

Ali, ako je smrad prisutan u kontinuitetu, onda, smatra naš sagovornik, postoji problematična situacija. U takvim okolnostima, inspekcija može da naloži preduzimanje dodatnih mera poput korišćenja veće količine kreča, što je konkretno bio slučaj u “Ravnici”.

Takođe, dodaje Krčmar, treba obezbediti i što kraće zadržavanje đubriva u objektima pomoću automatizovanih rešetkastih podova koji smanjuju zadržavanje stajnjaka i fermentaciju i truljenje.

“U Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu treba da su navedene sve mere koje treba da spreče ili smanje stvaranje neprijatnih mirisa koji bi štetili stanovništvu, a posle u integrisanoj dozvoli – da imaju dobru ventilaciju, da ugrade biofiltere u objektima gde drže stoku”, zaključuje Krčmar, dodajući da integrisana dozvola ne može da se dobije ako se proceni da će postojati neki uticaj na životnu sredinu.

Primer iz Hrvatske: Farma na 500 metara od sela, a smrada nema

Prema iskustvu Jančo Gorana, predsednika Svinjogojske udruge Osječko-baranjske županije, u susednoj Hrvatskoj, prilikom gradnje farme svinja na prvom mestu treba voditi računa o vetrovima – da li oni duvaju od farme prema naseljenom mestu ili od naselja prema farmi.

Njegovo gazdinstvo se, naglašava naš sagovornik, nalazi na svega oko 500 metara od sela, ali problema sa širenjem neprijatnih mirisa nema.

„Vetrovi gde je naša farma smeštena uvek idu od sela prema farmi. Naravno, kada dođete do nje, oseti se neki miris stoke, ali to nije ni malo neizdrživo da ljudi ne mogu tamo prolaziti“, kaže Jančo za Magločistač.

Od drugih mera, primenjuju se, kao i u Srbiji, zeolit i kreč u prahu koji se stavlja u rešetke kanala sa fekalijama i urinom od svinja, što doprinosi suzbijanju emisija amonijaka.

Šta piše u Studiji o proceni uticaja projekta na životnu sredinu?

“Ravnica” ima izrađenu Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu objekata u okviru postojeće farme svinja, kapaciteta 900 krmača, 4.500 prasadi, i 500 tovljenika, čije izmene i dopune je 2020. godine izradila firma “EuroGreen” iz Novog Sada.

Na javnoj raspravi održanoj 29. oktobra iste godine, osim predstavnika kompanije, izrađivača studije, nosioca projekta, predsednika i jednog člana Tehničke komisije, u svojstvu zainteresovane javnosti prisustvovala je samo predstavnica Regionalnog Arhus centra Subotica.

Tehnička komisija je tada konstatovala da “tokom trajanja javnog uvida nije bilo predstavnika zainteresovanih organa, organizacija i javnosti za izvršenje javnog uvida”, te utvrdila da izmenjena i dopunjena studija zadovoljava kriterijume predviđene Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu.

“Ravnica” poseduje sva potrebna rešenja, kao i upotrebnu dozvolu za rad, a pokrenut je i postupak za dobijanje integrisane dozvole u Sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine u Novom Sadu.

Opšti zaključak predmetne Studije je da se u redovnom radu farme “ne očekuje veći negativan uticaj na stanovništvo”.

“Stanovništvo može biti izloženo neprijatnim mirisima koji nastaju pri svakodenevnom radu na farmi i usled dejstva hemijskih reakcija iz laguna, u slučaju kretanja u blizini farme”, dok zdravlje stanovništva, pre svega radnika koji rade u ovom preduzeću, može biti ugroženo u slučajevima kada na farmi dođe do pojave zaraznih bolesti kod životinja, navodi se.

U Studiji se konstatuje da mogući uticaj na kvalitet vazduha može predstavljati tečni stajnjak odnosno gasovi koji nastaju nakon odlaganja stajnjaka u zemljane lagune, pre svega amonijak i vodonik-sulfid, te da se s tim u vezi neprijatni mirisi javljaju pri svakodnevnom radu na farmi.

Kao mera, obezbeđena je vodonepropusnost laguna koje se redovno prazne, a osoka se koristiti za navodnjavanje obradivih površina, koje su u vlasništvu “Ravnice”, dodaje se, a kako bi se utvrdilo da li isparavanje amonijaka i drugih jedinjenja imaju bilo kakvog uticaja na zdravlje ljudi, potrebno je uraditi analizu uticaja emisije gasovitih materija sa farme na kvalitet vazduha.

Takve analize, međutim, nisu rađene tokom meseci kada su neprijatni mirisi u vazduhu bili svakodnevni i najintenzivniji.

Poslednji izveštaj o ispitivanju aerozagađenja bio je rađen 13. avgusta 2018, i na osnovu preporuka iz Studije treba da se koristi kao “nulto stanje” za kontrolni monitoring kvaliteta vazduha na samoj lokaciji – jednom godišnje.

(Magločistač)