“Srpsko zakonodavstvo ne predviđa kaznu za nepoštovanje odluka suda”.

Snežana Malović

Dama koja ovo izjavljuje je ministarka pravde u Srbiji ili malo konvencionalnijim jezikom rečeno – čuvar državnog pečata. Odluke Ustavnog suda su meritorne i iz njih sledi sistem zakona, i to važi i u ustavnim monarhijama. Ustavni sud može da “sudi” i suverenu i, recimo, predsedniku SAD ili koje druge zemlje. U Srbiji je to malo drugačije, tačnije “mnogo malo drugačije”, a može i kako ko hoće. Ako bi i formalno tako bilo po važećem Poslovniku Ustavnog suda – što je nonsens – onda se nameće pitanje čemu uopšte Ustavni sud. Kog će nam to vraga, sve te sudije u togama, onako svečano zaogrnute – da to nije neki partijski skup koji može da kaže ono o čemu su mu rekli da nešto kaže. Donosi dakle Ustavni sud odluke i niko nije obavezan da se po njima ponaša, niko ne može biti kažnjen za antiustavnu delatnost. I tako dalje. Ili nešto nije u redu sa Ustavnim sudom ili sa samim Ustavom. Ili nešto nije u redu sa nama svima.

U vezi sa ovim oko Vojvodine – mislimo na odluke Ustavnog suda – ovo nisu sva pitanja koja nas muče. Ako je AP Vojvodina u Srbiji – a jeste – onda šta ćemo sa odlukama. Vojvodina neće snositi nikakve posledice zbog toga ako odluke ne poštuje – nema kazne za to. Sud i nije morao da donosi odluke ako je tako. A odluke su tu i šta ćemo sada – niko jasno da kaže. Vojvodina sa svojom autonomijom je to po Ustavu i Ustavni sud je promašio svoj posao. Može i ovako i onako. Barem tu je ministarka jasna, ali opet ništa jasno nije – po Ustavu je Vojvodina zahtevala svoje prinadležnosti i treba da ih dobije. A ne dobija ih. Obrnuto je, ona joj se uskraćuju uz simbole i ostalo. Po Ustavu ima Vladu i grb i zastavu, a po odluci Ustavnog suda ništa.

Stvari se komplikuju još i više, jer građani Vojvodine se nisu bili pretrgli oko glasanja za ovaj Ustav kakav Srbija ima.

Ili ćemo, dakle, imati Ustav koji važi i u Srbiji uže i u Vojvodini ili ćemo se i dalje koprcati sa ovim i ovakvim izjavama. Vojvodina ima Statut, ali za Ustavni sud to mnogo ne znači i tako redom. Umesto ove pravno nemoguće ekvilibristike, valjalo bi se zapitati još o nečem. Možda i nije to Ustavni sud nego neki partijski organ u kojem sede delegati raznih stranaka, pa tako redom – sve liči na jurisprudenciju doktora K. koji je veliki stručnjak za ove rabote. Legendarni i neponovljivi Vuk J. u jednoj izjavi kaže da će Kosovo ući u OUN samo “preko mene mrtvog”. Deluje bizarno, ali bolje je da Vuk J. poživi, pa će se videti šta će dalje biti. I ovo nam liči s Vojvodinom na sličnu ujdurmu, samo autor nije legendarni Vuk J. Tim pre što je AP Vojvodina ustavni činilac Srbije i tu je ekvilibristika ovog tipa apsolutno nepotrebna. Uzgred, biće kako je bilo, a ovo je samo muka u sastavljanju Vlade – i one u Beogradu i one u Novom Sadu. Po Ustavu, Vlade se moraju dogovoriti. Još jednostavnije, Vojvodina ima šta treba da ima, a ovo je igra za zabavu, kao da nam zabava sličnih nije odavno dosta. Jedni se igraju države, a drugi se igraju autonomije. Postoji jedno objašnjenje Vesne Pešić, koje ne možemo da ne prihvatimo – “Savez Vučić – Dačić – Dinkić je greška i dokaz da je naš izborni zakon kretenski”. Da je samo izborni zakon, još bi bilo dobro – ovi misle i veruju – ovi što sastavljaju Vladu – da smo i mi svi kreteni i ljudi koji pojma nemaju šta je država, a šta je autonomija. Preosvećeni Amfilohije ima strategiju – on je utrojio molitve da EU propadne i da NATO alijanska skonča. Preosvećeni ima svoj stav i o AP Vojvodini i sličan je onom koji ima za Crnu Goru. Crnoj Gori je dovoljna autonomija, ali za Vojvodinu je i to mnogo, i nju bi trebalo lišiti autonomije. Čak i ovog nivoa koji sada ima. Na Balkanu iznenađenja nema. Može postojati i Ustavni sud, ali da bude naše partije, odnosno stranaka koje se budu dogovorile o svemu. Jedini odgovor na ovu ekvilibristiku je još jača autonomija Vojvodine na dobro i Novog Sada i Beograda. Zbunila nas je ministarka, ali valja imati na umu da su i nju davno zbunili. Stoga i nema potrebe zabavljati se previše jer zabava nam je tužna – i to odavno.

(Autonomija)