Iz opštinskog budžeta Bačke Topole, samo tokom poslednjih pet godina, za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u oblasti javnog informisanja izdvojeno je bilo ukupno 74 miliona dinara tj. približno 632 hiljade evra.

Iz godine u godinu, raspoloživa finansijska sredstva dele se na 13 do 16 medijskih projekata, a najveću podršku po pravilu dobijaju – uvek isti lokalni mediji.

Tako se u posmatranom periodu, od 2019. do 2023, najveća suma tradicionalno dodeljuje Informativnom centru doo Bačka Topola, u okviru kojeg deluju Radio Regijei kablovska televizija Express Channel.

Prema podacima iz APR-a, od juna ove godine, zakonski zastupnik ovih medija – koji godinama unazad dobijaju gotovo polovinu budžeta namenjenog medijskim projektima – sada je Ištvan Bodžoni, koji je i glavni i odgovorni urednik tih medija, ali i direktor subotičke RTV Pannon.

Informativni centar se, naime, početkom 2022. našao pod okriljem RTV Pannon, ali se sve do juna 2023. kao direktor ova dva bačkotopolska medija navodio Sabolč Sabolčki, koji je inače i predsednik Saveta Mesne zajednice Pačir, a bio je i prvi čovek Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) u tom selu, te kandidat te stranke za poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Drugi po visini „zagarantovanih” sredstava za medijske projekte je DOO Impres – Naš MM radio iz Bačke Topole, tj. nekadašnji Trend radio, koji za svoje medijske projekte redovno dobija između dva i tri miliona dinara, a čiji glavni i odgovorni urednik je Miloš Lončar iz Žablja.

Lončar je vlasnik i preduzeća Invitem iz Kaća, koje je registrovano za proizvodnju i emitovanje televizijskog sadžaja, a koje je, prema istraživanjima VOICE-a, tokom 2018. i 2019. godine dobilo više od 5,5 miliona dinara i na medijskim konkursima u Titelu, Sremskim Karlovcima, Beočinu, Bačkom Petrovcu i Žablju.

Fotografske radnje proizvode najskuplje medijske sadržaje, bez novinara na terenu

Kada se u Bačkoj Topoli održavaju konferencije za novinare, prisutno je svega nekoliko medijskih uposlenika, i to onih ispred lista Magyar Szó, Informativnog centra i RTV Pannon. Izveštaji i fotografije sa tih “presova” pojavljuju se, međutim, i u drugim lokalnim medijima, čiji se novinari i fotografi nikad ne viđaju na terenu.

To je slučaj sa portalima Moja Bačka Topola, Topreport i BT Public News. Na internet stranicama ovih lokalnih medija ne mogu se naći složenije novinarske forme. Projekti za koje se dobijaju sredstva iz opštinskog budžeta nose nazive poput „Informisanje građana opštine Bačka Topola”, što spada u redovnu informativnu delatnost.

Najdrastičniji primer koji ilustruje ovaj problem je firma registrovana za pružanje fotografskih usluga Karolinart iz Bečeja, koja je osnovana 13. januara 2022. godine, uz čije ime na spisku subvencionisanih medija stoji portal Topreport.

Reč je o sajtu koji plasira pretežno preuzete informativne sadržaje na mađarskom jeziku koji se odnose na aktivnosti lokalne samouprave. Ovaj portal tek odskora ima impresum iz kojeg bi se mogla videti uređivačka struktura, međutim, iako je na njemu sada navedeno čak sedam članova, od kojih su dvoje novinari, većinu objava i dalje potpisuje administrator.

Od aprila do decembra 2022, koliko je trajao jedan projekat ovog medija podržan iz opštinskog budžeta, portal je na svojoj Fejsbuk stranici imao preko 250 objava, od kojih je oko 160 preuzeto pretežno sa portala Magyar Szó i Pannon RTV. Pored toga, za devet meseci, ovaj portal je proizveo i projektom predviđenih 70 sadržaja, od kojih značajan broj pripada formi „jedna rečenica uz grafiku”.

Deo sredstava i firmi za izradu nameštaja – za repromaterijal i radna odela u lokalnom butiku

Sovel art doo iz Bačke Topole u APR-u je registrovan 2017. godine kao firma za proizvodnju ostalog nameštaja, i kao takva redovno iz bačkotopolskog budžeta dobija sredstva za proizvodnju medijskih sadržaja. Kao podnosilac konkursne prijave se navodi portal BT Public News, koji svoje tekstove plasira i na Fejsbuk stranici Radio omega, medija koji je inače ugašen.

Za višegodišnji projekat pod nazivom “Multikulturne paralele – nastavak”, ovom podnosiocu projekta građani i građanke Bačke Topole “plaćaju” 15.625 dinara po tekstu.

U finansijskom izveštaju o realizaciji troškova za 2021. godinu, u koji je Magločistač imao uvid, ovaj podnosilac je u specifikaciji troškova naveo stavke poput radne odeće, gde su priloženi računi lokalnih butika “Boss” i “Leder plus”.

Takođe, među ugovorenim i realizovanim troškovima nalaze se i reporomaterijal, troškovi poslovanja, remont računara i servera, dok se u iznosima od 6.000 pa do 118.000 javljaju isplate zarade zaposlenima.

Satmari: Svi podržani projekti su u skladu sa uslovima konkursa

Predsednik Opštine Bačka Topola, Adrian Satmari, ne vidi ništa sporno u načinu na koji se dodeljuju sredstva za proizvodnju medijskih sadržaja od javnog interesa na lokalnom nivou, jer se sve radi u skladu sa zakonom.

“Svake godine konkursi su realizovani u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima i Pravilnikom o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, kojima su tačno propisani uslovi za raspisivanje i sprovođenje konkursa”, navodi se u odgovoru Magločistaču dostavljenom putem mejla.

Predsednik, međutim, nije odgovorio na pitanje da li je na članove komisije bilo političkih pritisaka prilikom odlučivanja o dodeli sredstava, te da li je ikada Opština vršila naknadnu kontrolu namenskog trošenja konkursom dodeljenih sredstava medijima.

Umesto toga, Satmari ističe:

“Neophodno je da sačuvamo višejezičnost i u medijima, srazmerno jezičkom sastavu naše opštine, vodeći računa o tome da na više načina vesti stignu do naših građana. Izuzetno mi je važno da lokalni mediji sačuvaju kvalitet i nastoje da unaprede svoj rad”.

Mikloš: U komisiji treba da budu novinari koji poznaju lokalno novinarstvo

Procedura dodele budžetskih sredstava za projekte iz oblasti javnog informisanja podrazumeva da lokalna samouprava na godišnjem nivou raspisuju javni poziv za učešće na konkursu, a predlog o raspodeli novca sačinjava nezavisna stručna komisija. Na ovaj način, pretpostavlja važeća zakonska regulativa, obezbeđuje se transparentnost celokupnog procesa i sprečava uticaj politike na donošenje konačnog rešenja.

Priliku da bude predsednik jedne takve komisije imao je 2018. godine dugogodišnji novinar Radio Novog Sada, redakcije na mađarskom jeziku, Čongor Mikloš iz Bačke Topole, a pored njega, članice komisije su te godine bile i Aniko Nanaši i Sandra Iršević.

Prema njegovom svedočenju, tada nije bilo pritisaka na članove komisije prilikom dodele sredstava za sufinansiranje medjskih projekata.

„Trudili smo se da prednost damo medijima sa tradicijom čiji rad je bio očigledan, ali i novim medijima čija ideja nam je delovala profesionalno i interesantno. Smatram da je jako dobro da u komisiji budu novinari koji poznaju lokalno novinarstvo i novinare, i da smo posao tada odradili fer i objektivno”, ocenjuje Čongor.

On, međutim, ne isključuje činjenicu da je među konkursnim zahtevima bilo i kvaziprojekata, u smislu da su ih podnosili portali koji mesecima nisu bili ažurirani, ili oni koji nisu za prethodnu godinu dostavili obavezne izveštaje o realizovanim aktivnostima. Njegov stav je, kaže, bio da se sredstva ne dodeljuju ovakvim medijima, kao i onima koji propagiraju tzv. žutu štampu.

Maksić: Nedostaje analiza urađenog

Da sistemskih problema u sprovođenju javnih konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u oblasti javnog informisanja ima, smatra, međutim, Tanja Maksić, programska koordinatorka BIRN-a Srbija.

“Umesto jasno definisanog javnog interesa svake zajednice, što bi bio prirodan početak svakog konkursa, novcem građana finansira se redovna produkcija, a u samoj završnici nedostaje analiza toga što je urađeno, što ostavlja građane bez odgovora na pitanja o namenski potrošenim sredstvima i rezultatima projekata i njihovom doprinosu javnom informisanju”, ocenjuje ona.

Posebna karakteristika, pak, malih sredina jesu veliki pritisci, dodaje:

“Manje zajednice su čvršće povezane nego stanovnici većih gradova, a to znači i da su pritisci da se finansiraju određeni mediji ili da mediji izveštavaju na određeni način – veći. Generalna karakteristika našeg medijskog sistema je polarizacija i podela na medije koji su podržavaoci ili kritičari. Mislim da se ta polarizacija još jače reflektuje u manjim lokalnim zajednicama”.

Uobičajena praksa, po BIRN-ovom iskustvu praćenja konkursa, jeste da institucije koje raspisuju konkurse dostvaljenu dokumentaciju ne proveravaju ili da finansijske službe rade samo tehničku proveru finansijske dokumentacije, a da pri tome ne ulaze u analizu namenske potrošenje novca i logičku proveru narativnih i finansijskih dokumenata.

“Mogućnost manipulacije narativnim izveštajima je otvorena činjenicom da se medijima odobravaju mnogo manji iznosi nego što oni inicijalno traže. To znači da i projektne aktivnosti treba korigovati, a u tom međukoraku nije do kraja jasno koliko se i na koji način one menjaju”, objašnjava Tanja Maksić za Magločistač.

Rešenja ovakve slike su, međutim, dobro pobrojana u Medijskoj strategiji, ističe ona, dodajući da postoje dva moguća puta javnog zagovaranja:

“Jedan je popravka same procedure i digitalizacija procesa kako bi se obezbedila transparentnost podataka, i drugi je zagovaranje širih društvenih promena i političke klime u kojoj je moguć razvoj slobodnih i nezavisnih medija, koji samim tim zaslužuju da budu finansirani novcem građana”.

(Magločistač)