Učesnici Parade ponosa prošetali su centralnim ulicama Beograda i vratili se u park „Manjež“, gde se nastavlja progam Prajda.

Trasu kojom su prolazili učesnici blokirale su jake policijske snage, a šetnja je protekla bez incidenata.

Učesnici nose transparente „Oduvek protest“, „Mi gorimo, a Ana se cešlja“, „Nismo ni blizu“, „DA zahtevima protesta“, „Smrt fašizmu, sloboda narodu“, „I kvir ljudi se bore za krov nad glavom“.

U Nemanjinoj ulici razvijena je velika zastava duginih boja koju nosi veliki broj aktivista. Učesnici šetnje stigli su do Terazija.

Učesnici beogradske Prajd šetnje zaustavili su, se na kratko ispred vlade Srbije, gde je istaknuto da u 2023. Srbija nije registrovala istopolne zajednice, a pročitani su i drugi zahtevi te LGBT manifestacije.

„U ovoj instituciji, u jednoj od fioka, pod ključem, nalazi se jedan od naših zahteva – Zakon o istopolnim zajednicama“, rekao je jedan od aktivista sa kamiona koji predvodi šetnju.

Sa razglasa su pročitani i drugi zahtevi Prajda, koji podrazumevaju i Zakon o rodnom identitetu, brže procesuiranje napada na LGBT osobe i ostalo.

Okupljeni nose veliki broj zastava duginih boja, kao i transparente „Mi gorimo, a Ana se češlja“, „Prajd je uvek bio protest“, „6. Ne ubij“, „Naša ljubav je važna“, javlja reporter agencije Beta.

Policija u opremi za razbijanje demonstracija postavila je metalne ograde u ulicama Nemanjinoj i Kralja Milana, u bočnim ulicama iz Birčaninove ka Nemanjinoj i delu Ulice kneza Miloša od Ministarstva spoljnih poslova do zgrade parlamenta.

Uži centar grada zatvoren je za saobraćaj zbog održavanja Parade ponosa, u ulicama koje okružuju park Manjež, raspoređene su brojne policijske snage, javlaju reporteri FoNeta sa terena.

Učesnici Prajda nose zastave duginih boja, zastavu EU i romsku zastavu sa točkom.

Park je okićen šarenim balonima koji formiraju dugu, kao i zastavama koje simbolozuju različite delove zajednice – gejeve, lezbejke, trans osobe.

Anti prajd protest

Nekoliko desetina građana okupilo se kod Crkve svetog Marka, u bliziji Glavne pošte, sa crkvenom ikonografijom, ikonama, mole se i pevaju crkvene pesme.

Policija u opremi za razbijanje demonstracija ih je okružila kako ne bi mogli da krenu u pravcu parka Manjež gde se okupljaju učesnici Prajda.

Policija je blokirala poprečne ulice, prolaze i haustore, jer je taj predviđeno da taj deo grada bude na trasi šetnje učesnika Prajda.

‘Ljubav je prosto ljubav’

Osim organizatora i kume Prajda Ide Prester, u parku Manjež su i političar i aktivista Natan Albahari, Dragana Rakić iz Demokratske stranke, profesorka Biljana Stojković, lider Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović, kao i Milica Đurđić, partnerka premijerke Brnabić.

Goran Miletić ispred Pride Beograda kazao su od 2014. počeli da dobijaju signale da Zakon o istopolnim partnerstvima može da se usvoji.

„Čak smo imali i radnu grupu gde sko radili na zakonu. Stiglo se do finala. Zakon je pripremljen u ministarstvu, trans osobe su priliku da menjaju JMBG kad promene pol“ kaže Miletić.

On dodaje se išlo polako ali u nekom pozitivnom smeru.

„Prošle godine se sve promenilo na gore. Imali smo zabranu Europride što je bilo nezamislivo posle tri godine priprema, garancija države i svega ostalog. Onda je zakonom zaustavljeno i uopšte nema progresa za LGBT osobe. Nismo ni blizu ostvarenja nekih zahteva za LGBT osobe a ti zahtevi grqđane Srbije ne koštaju ništa. Dakle nikom neće biti osuzeta neka prava, to su samo tehničke stvari koje moraju biti regulisane da bismo mi živeli jedan normalan i pristojan život“ kaže Miletić.

Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil učestvuje na Paradi ponosa u Beogradu, a pred početak šetnje izjavio je da treba razumeti da je „ljubav prosto ljubav“ i da „svi imaju pravo da šetaju gde žele“.

„Možda će neki reći da je pred Srbijom dug put, ali to važi i za mnoge zemlje, uključujući i moju. Svakako je moguće učiniti napredak, bitno je da smo svi ovde zajedno i da razumemo da je ljubav ljubav, da svi imaju pravo da hodaju i šetaju gde žele“, kazao je novinarima u parku Manjež.

Dodao je i da je dobro što je policija na ulicama i obezbeđuje manifestaciju.

„Dobro je što imamo odgovarajuću zaštitu, i da će to omogućiti da sve prođe bez problema“, izjavio je.

Kuma Prajda Ida Prester dobila je od organizatora na poklon pink cipele, ali, kako je rekla, „nije došla praznih ruku“.

Ona je kao poklon donela venčanicu koju je nosila u nekoliko spotova.

Kako je rekla, to je simbol borbe za istopolna partnerstva.

Novinarka Vremena Jovana Gligorijević izjavila je za N1 da ovogodišnju Paradu ponosa obeležava „potpuno ignorisanje“ vlasti.

„Malo je zbunjujuće, ako se prisetimo prošle godine, Evroprajd šetnja je bila prvo zabranjena, pa je kao održana, ove godine umesto aktivnog protivljenja Evroprajdu, imali smo apsolutno ignorisanje i tišinu, kako od vlasti, koja se tome aktivno protivi oduvek, tako i od desničarskih organizacija koje su sklone da prave problem“, rekla je Gligorijević.

Koncert u parku Manjež

U parku Manjež u 19 časova počinje Prajd koncert na kojem će nastupiti Tam, Dzipsii, Filip Baloš, Lazar Ćirković, Filarri i Bejbi Motorola, kao i „dreg kraljice“ i didžejevi.

Punktovi za ulaz na Prajd koncert biće otvoreni od 18.30 i biće postavljeni na uglu Resavske i Masarikove, kao i na uglu Nemanjine i Kralja Milutina.

Ovogodišnji slogan „Nismo ni blizu“, kako su naveli organizatori, izabran je jer odslikava borbu LGBTI+ pokreta za ravnopravnost, dostojanstvo i ljubav.

Po njihovim rečima, „nismo ni blizu“ jer je nasilje prema LGBTI+ građanima Srbije i dalje široko zastupljeno, jer istopolne zajednice i dalje nisu pravno prepoznate i regulisane, jer zdravstvo i zakon diskriminišu transrodne osobe.

„Nismo ni blizu, jer nismo slobodni da partnera ili partnerku držimo za ruku na ulici. Nismo ni blizu, jer nam država i dalje oduzima ustavno zagarantovano pravo na slobodno okupljanje. Nismo ni blizu, jer ni jedan zahtev Beograd Prajda i dalje nije ispunjen“, naveli su organizatori.

Zahtevi Beograd Prajda su isti od 2017. godine – traži se usvajanje Zakona o istopolnim zajednicama, Zakona o rodnom identitetu i pravima interseks osoba, brza i adekvatna reakcija državnih organa i javna osuda predstavnika vlasti na govor mržnje i zločine motivisane mržnjom prema LGBTI+ osobama.

Među zahtevima je i usvajanje lokalnih akcionih planova za razvoj LGBTI+ zajednice, izvinjenje svim građanima i građankama Srbije koji su bili progonjeni pre 1994. godine zbog svoje seksualne orijentacije ili rodnog identiteta, edukacija mladih o seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu, kao i brza i lako raspoloživa preekspoziciona i postekspoziciona profilaksa (PrEP i PEP).

(Danas/Beta/FoNet/N1, foto: Beta)