Više od četrdeset dana prošlo je od dva nevremena, dve takozvane superćelijske oluje koje su Novi Sad poharale 19. i 21. jula. Posledice su i danas još dobrano vidljive na ulicama. Gradska vlast je, kao uostalom i sve vlasti lokalnih samouprava diljem Srbije koje su julske oluje bukvalno opustošile, ove vanredne okolnosti dočekala nespremno. Kada se sve smirilo, danima su objavljivane informacije o tome gde i kako prijaviti štetu, a jedna od adresa bile su mesne zajednice. Poslednji rok za to bio je 24. avgust.

Da su mesne zajednice lokalnim vlastima bitne samo tokom kampanje, kao mesta za prikupljanje sigurnih glasova i apdejtovanje biračkih spiskova, a ne kao spona između građana i gradske vlasti, potvrdilo se i u ovoj, vanrednoj prilici. Bez sopstvenih ingerencija i sredstava, malo šta su konkretno mogle da urade, osim da prikupljene pritužbe građana proslede dalje.

Prvih dana, na društvenim mrežama bilo je komentara o tome kako su „nezavisne“ odnosno limanske mesne zajednice prepuštene sem sebi i da u njima kasni reakcija nadležnih. U tim mesnim zajednicama ocenjuju da je pre u pitanju potpuna nesposobnost gradskih uprava da bilo šta urade kako treba, nego namera da se oni kazne, iako dvogodišnje iskustvo u saradnji sa gradskom vlašću pokazuje da je ona prilično nagluva na zahteve koji stižu iz ovih delova grada.

Zastoj u vanrednim situacijama

Predsednica Saveta MZ „Ivo Andrić“ Aleksandra Tadijin ističe da je, po rečima njenih kolega iz drugih mesnih zajednica širom grada, problema bilo svuda jer je zapravo najveći problem u samom sistemu. Podseća da na Telepu danima nije bilo struje, a da su takve stvari morale prioritetno da se rešavaju.

– Imali su neke prioritete, ali se sve radi užasno sporo. U jednoj sređenoj državi, sa sređenim sistemom, to bi za mesec dana bilo gotovo. Evo, u MZ „Ostrvo“ jedna topola pala je na drugu, a druga je pala na bor. To stoji srušeno, evo već skoro dva meseca, a oni su SNS, njihova je mesna zajednica. Znači, nema veze sa mesnim zajednicama, nego do loše organizacije posla u gadu. Nisu spremni, i u vanrednim situacijama ne znaju šta da rade – ističe Tadijin.

Ona kaže da je povodom štete od nevremena bilo dosta poziva i kontakata od strane građana, ali da su se oni mahom direktno obraćali komunalnim preduzećima.

– Protok informacija bio je jako loš, a mi smo zalepili na mesnu zajednicu broj i mejl na koji mogu da prijave štetu. Građani ne znaju kome da se obrate – da li je to Gradska uprava za opšte poslove, da li je to „Gradsko zelenilo“, da li je to „Čistoća“, a zapravo treba da se obrate gradskoj inspekciji za opšte poslove, koja dođe i na licu mesta utvrdi štetu – navodi Tadijin.

Danijela Gajić Bugarski, zamenica predsednice Saveta MZ „Liman III“, ističe da su se građani javljali mahom prve nedelje nakon oluja, te da je na Limanima uglavnom stradao zelenilo, ali i limeni krovovi u nekoliko slučajeva. Kako dodaje, građani su dovoljno informisani o kontakt telefonima komulanih službi kojima se šteta prijavljuje, te da uprkos dežurstvima u MZ-u nije bilo previše poziva.

Bugarski ocenjuje da je reakcija gradske uprave na nevreme verovatno bila zakasnela, ali da u situaciji kada „nas iznenadi sneg u januaru“ ovakve oluje zaista jesu bile iznenađujuće za sve.

– Poenta i suština je da je reakcija gradskih službi bila zakasnela u smislu samog informisanja građana šta treba da rade, ali i njihova reakcija na stvari koje su urgentne. Na primer, u OŠ „Žarko Zrenjanin“ je pao ogroman platan i tu se pojavilo, bukvalno na papiru sa crvenom trakom, obaveštenje da ljudi to zaobilaze jer postoji mogućnost da je tu neki strujni kabel oštećen. I to je trajalo sigurno četiri ili pet dana. Takve stvari su nedopustive, pogotovo posle onog šta se desilo u Bačkoj Palanci – ističe ona.

Ocenjuje da su „promašeni prioriteti“ jer su se komunalne službe sanirale posledice nevremena kako bi se oslobodila lična imovina građana, verovatno od straha od tužbi za naknadu štete koje bi grad morao da snosi. Zbog toga su, dodaje, posledice nevremena i dan-danas vidljive na ulicama grada.

– Imamo dosta komunikacije sa „Čistoćom“ i sa „Zelenilom“. Oni realno nemaju ni dovoljno sredstava, ni mašina, a ni ljudstva, pogotovo ljudi koji su na terenu. Verovatno ih u administraciji i menadžmentu ima dovoljno, ali na terenu je taj broj ljudi vrlo kritičan, pogotovo u „Čistoći“ – dodaje Gajić Bugarski.

Napredne MZ ćute

Kakva je situacija u mesnim zajednicama pod naprednjačkom upravom, ne može se sa sigurnošću tvrditi jer smo ostali uskraćeni za odgovore. Nedelju dana nakon nevremena, 27. jula, iz gradske vlasti saopšteno je da su radnici JKP „Gradsko zelenilo“ danima otklanjaju posledice razornog olujnog nevremena, te da su oboreno i polomljeno drveće i grane uklanjani na Detelinari, Limanima, Novom Naselju, Telepu, Gravici, Petrovaradinu, Salajci, Podbari, Rotkvariji i u centru grada.

– Od 19. jula, Gradsko zelenilo je imalo skoro 1.900 intervencija i 1.800 prijava građana. Naše ekipe su neprestano na terenu. U oluji je oboreno ili polomljeno 2.062 stabla, naveo je tom prilikom Miloš Egić, direktor JKP „Gradsko zelenilo“. I obećao da će biti posađeno duplo više drveća nego što je oboreno.

Mi smo nakon isteka roka 24. avgusta, na adrese sedam mesnih zajednica (MZ „Sajlovo“, MZ „Jugovićevo“, MZ „Petrovaradin“, MZ „Južni Telep“, MZ „Omladinski pokret“, MZ „Salajka“ i MZ „Vidovdansko naselje“) poslali pitanja koja se tiču reakcije gradskih službi u tim mesnim zajednicama, kao i problema koje su u njima izazvale oluje.

Tišina je ono što smo dobili zauzvrat. Jedino nas je iz MZ „Južni Telep“ kontaktirala referentkinja koja je precizirala da je predsednik saveta jedini koji može da na pitanja odgovori i da sačekamo da nam ih pošalje. Čekanje se pokazalo kao uzaludno.

Na pitanja da li je danas, gotovo 45 dana nakon nepogoda, stanje dovedeno u normalu odgovor je lako dati – dovoljno je samo se provozati ulicama grada i videti da nagomilane grane, debla, a ponegde i cela stabla i dalje leže, ne baš gde su pala tokom oluje, ali u neposrednoj blizini. To su najupadljivije, ali svakako ne jedine posledice nevremena. Pažljivi pogledi vide uništene trotoare i parkinge, zidove i objekte na koja su stabla pala. Poslednjih nedelja ni iz Grada se ne čuje kada bi posledice mogle biti u potpunosti sanirane.

Jednosmerna ulica

Naše sagovornice ističu da je saradnja sa gradskom vlašću jednosmerna, da nema reakcija i da nedostaju povratne informacije. Aleksandra Tadijin navodi da su u više navrata kontaktirali nadležne, da su isto radili i predsednici skupština stanara, kao i građani, a da se ništa nije promenilo čak ni u slučajevima kada su inspektori izašli na lice mesta. Situacija je, zapravo, ista kao i kada je stanje redovno, dodaje, navodeći primer zahteva za postavljanjem klupa i kanti za smeće duž Narodnog fronta, koji je poslat čak u devet navrata.

– Apsolutno nikakav povratni mejl ne dobijemo. Da makar kažu – izvinite, niste ušli u budžet grada za sledeću godinu ili to nam nije u planu. Jedini ko je sa nama sarađivao, to je „Parking servis“ kada smo popisivali vozila na parkingu kojima je istekla registracija ili zauzimaju parking mesta, i oni su stvarno izlazili na lice mesta, popisivali, javljali se. „Gradsko zelenilo“, „Čistoća“, to je ništa – ističe ona.

Bugarski kaže da su članovi Saveta MZ za ove dve godine, koliko je prošlo od izbora, postali svesni onoga čega su građani očigledno svesni već duže vreme – da je komunikacija sa gradskom upravom i gradskim službama jednosmerna ulica, a da mesne zajednice nisu kanal komunikacije između građana i gradske uprave.

– Mi, kao deo gradske uprave, kada pošaljemo neki zahtev, neku molbu ili bilo kakvu inicijativu, u devedeset posto slučajeva ne dobijemo nikakvu povratnu informaciju – ni „nema para“, „neće biti urađeno“, „urađeno je“, znači apsolutno izostaju povratne informacije u komunikaciji sa njima i to je ono što je naš najveći problem od početka – navodi ona.

Bugarski ne može sa sigurnošću da oceni je li odnos gradske vlasti posledica činjenice da su u pitanju „slobodne mesne zajednice“, odnosno one u kojima SNS ne vodi savete, nedostatak kapaciteta uprave da se bavi i ovim nivoom vlasti, nezainteresovanost ili jednostavno nesposobnost gradske vlasti.

Smatra da je u principu prisutno „od svega po malo“, te da ljudi koji su, za razliku od onih u savetima limanskih mesnih zajednica, duže u savetima imaju „prečice u komunikaciji“ i znaju koga u gradskoj upravoi da zovu radi otklanjanja određenih problema. Potreba da se građanima da povratna informacija jednostavno ne postoji.

– To je način komunikacije i njihovog rada već decenijama i to treba da, kao građani, iniciramo da se promeni. Oni su servis građana, građani moraju znati i biti informisanji šta se radi u kojim rokovima. Za sada je to još uvek jednosmerna ulica i to jeste ono što je najveći problem i u čemu mi insistiramo, na komunikaciji i povratnoj informaciji – kaže Bugarski.

Zato nije sigurna ni kakva je sudbina prijava građana koje se tiču nevremena, a kamoli nekih ranijih, redovnih.

– Mislim da je to neki vrlo trom aparat, vrlo administrativan, koji njima odgovara jer nemaju obavezu da odgovore na bilo koji naš mejl ili zahtev. Neophodan je mnogo veći pritisak građana, ne samo nas samih kao saveta MZ, nego javnosti – navodi ona.

Delimičan uspeh

Aleksandra Tadijin kaže da su u prethodne dve godine, koliko traje mandat ovog saveta, uspeli da se izbore za odluku donetu na zboru građana – da se livada nadomak dečjeg vrtića u Narodnog fronta pretvori u park.

– Sa građanima smo napravili kompletan plan parka, imali smo ankete, oni su učestvovali u radionicama. Baš smo pošteno uradili i čitav plan odneli u Zavod za zaštitu životne sredine, predočili im sve, a oni su rekli da nikada nisu dobili tako na gotovo sve detaljno – navodi ona. Ipak, na kraju im je poručeno da će morati da sačekaju narednu godinu jer su sredstva odobrena za park kod Spensa, iako su se oni prvi prijavili.

– Ne mogu da kažu nećemo, ali mogu da zavlače. A ako zavlače, onda građani misle da mi ništa ne radimo – poručuje ona.

(Ne)rebalans

Da su građani po pitanju štete prepušteni sebi pokazala je i situacija s rebalansom novosadske gradske kase. Naime, iako je sednica pomerena za nedelju dana upravo zbog nevremena, nova računica nije u obzir uzela obeštećenje građana, a gradonačelnik Milan Đurić obrazložio je to navodom da je rebalans sastavljen ranije.

Otprilike mesec dana kasnije, rebalans kase uradila je i vojvođanska vlada. I tu se nije našlo novaca za građane.

A onda je početkom septembra nova, ovog puta obična letnja kiša s gradom, protutnjala Novim Sadom i ponovo smo imali apokaliptične slike – od jezera kišnice i fekalnih voda ispod nadvožnjaka, uključujući i onaj neuništivi kineski, preko gigamega kružnog toka kod Spensa, sve je plivalo. Tako će, očigledno, biti i sa svakom narednom, a sledi tradicionalno kišno godišnje doba.

Gradonačelnik je čak izjavio kako se ne isplati ulagati u kanalizaciju, već da je lakše sanirati štetu koju građani pretrpe. Možda, po ugledu na predsednika koji novac iz budžeta u predizbonoj kampanji deli šakom i kapom, odluči da svakoj novosadskoj porodici pokloni po SUB dasku ili kakve kanue, o trošku grada? Bilo bi to jeftinije od kanalizacije. A i ko bi rekao da taj beton ne upija vodu?

(Bilten STANAR, foto: Autonomija)