Profesor novinarstva na novosadskom Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Dinko Gruhonjić izjavio je danas da ne može da razume zastupnike teze da opoziciju u Srbiji ne treba kritikovati zbog njihove “neorganizovanosti, jalovosti i nacionalizma” i ocenio da se zastupnici takve teze ne razlikuju od onih koji smatraju da treba podilaziti režimu Aleksandra Vučića.

“Da li to znači da do beskraja treba da se iscrpljujemo u stotinu puta dokazanim – ako ih je ikada i trebalo dokazivati – tezama o tome kako je Vučić štetočina? Da li to znači da oni koji insistiraju isključivo na kritici Vučića još uvek imaju neka očekivanja od njega? Od prvog dana je bilo jasno da dolaskom Vučića na vlast nećemo više imati slobodne izbore, kao glavnu tekovinu petooktobarskih promena”, upitao je Gruhonjić na okruglom stolu u Zasavici.

Prema njegovim rečima, umesto da se opozicija proglasi “ubogom svetom kravom”, upravo kritika jalovog opozicionog delovanja jedino može tu opoziciju učiniti boljom.

“Ili je prosto raskrinkati. Da dobijemo odgovor na suštinska pitanja. Ko su Vučićevi trojanski konji u opoziciji? Ko su direktni produkti Vučićeve vlasti u opoziciji, u smislu finansiranja pojedinih partija? Ko su politički amateri? Ko su korisni idioti? I šta je uopšte ‘prava’ opozicija? Ko su ti dežurni moralni arbitri koji o tome odlučuju?”, naveo je Gruhonjić.

Dodao je da je bio novinar i devedesetih godina 20. veka i da su tada i novinari, i intelektualci, i javnost “i te kako” kritikovali opoziciju, “pa su se na kraju nekako uozbiljili”.

“Šta nam se u međuvremenu desilo, da li je u pitanju stokholmski sindrom pa su i pametni i učeni ljudi zavoleli svoga otmičara Vučića ili je u pitanju intelektualna lenjost, ja zaista mogu samo da nagađam”, rekao je Gruhonjić.

Okrugli sto “Između autoritarne modernizacije i demokratskog moderniteta” organizuju Škola političke ekologije – Zasavica, Građanski demokratski forum i Novi magazin.

(Autonomija, foto: Gradski portal)