Ruski predsednik Vladimir Putin dugo je imao koristi od akcija paravojne grupe Vagner, ali ga pobuna koju je pokrenuo njen vođa Jevgenij Prigožin stavlja pred iskušenje koje bi moglo da ostavi duboke ožiljke na njega i na Rusiju, ocenili su danas analitičari.

Tokom gotovo deset godina postojanja, Vagnerove operacije u Africi, Siriji i istočnoj Ukrajini služile su interesima šefa Kremlja.

Vagner, koji je jedan od predvodnika ruskog rata u Ukrajini, sada se, sa pobunom protiv generalštaba ruske vojske, okrenuo protiv Putina.

Brzina i odlučnost kojom se danas Putin obratio naciji da osudi „izdaju“ Prigožina pokazuje koliko ozbiljno shvata tu pretnju.

To je „prvi direktan i ozbiljan izazov Putinovom autoritetu“ otkako je došao na vlast krajem 1999. godine, rekao je za AFP Džejms Niksi (James Nixey), direktor odseka Rusija-Evroazija u britanskoj grupi Čatam haus (Chatham House).

Niksi je uporedio milijardera Prigožina sa „nekom vrstom Frankenštajnovog čudovišta“ koji je u jednom trenutku imao dozvolu da „podstakne rusku vojsku i učini je efikasnijom u vođenju rata“, ali je sada organizovao pobunu.

Ruske vlasti imaju vojnu moć da potisnu tu pobunu, čak i da slome Vagnera, ali ta kriza rizikuje da nanese trajnu štetu imidžu Putina, koji se ponosi što ima neospornu moć, smatra nekoliko stručnjaka.

Prigožin nema „ljudstvo, snage ili podršku“ neophodnu za preuzimanje Moskve, rekao je Niksi.

„Moskva ima sve šanse da povrati kontrolu“, rekla je francuska istraživačica Ana Kolen Lebedev (Anna Colin), dok analitičarka Tatjana Stanovaja smatra da je Prigožinu kraj.

Kriza predstavlja „kraj Prigožina i kraj Vagnera“, a ne kraj Vladimira Putina, dodala je ona.

Prema njenim rečima, Putinov stav je da uguši pobunu, čak i ako je za to potrebno vreme.

„Međutim, mnogi ljudi iz elite lično će okriviti Putina što je sve otišlo tako daleko i što nije bilo odgovarajuće reakcije predsednika u svoje vreme“, ocenila je Stanovaja i dodala da „cela ta priča predstavlja udarac“ ruskom predsedniku.

Analitičarka je dodala da situacija bez presedana potvrđuje da je vreme stabilnosti prošlo i da država za koju su mislili da je premoćna, ima mane.

Grupa Vagner je igrala vodeću ulogu u invaziji na Ukrajinu, jer je preuzimala najopasnije dužnosti na frontu dok se činilo da redovna vojska posustaje.

Takođe se čini da je sukob čak pružio zlatnu priliku za biznismena Prigožina da izađe iz senke odakle je delovao, što ga je navelo da prvi put prizna da je zaista bio osnivač paravojne grupe Vagner 2014. godine.

Ali su tenzije sa generalštabom tokom meseci raste. Prigožin je optužio rusku vojnu komandu da njegovoj grupi ne šalje municiju, čak je objavljivao video snimke u kojima vređa ruske komandante.

Njegove provokativne izjave izgledaju kao neka vrste lične osvete, jer je kritikovao ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua, koji se smatra jednim od retkih Putinovih ličnih prijatelja među elitom.

„Prigožinu je dugo bilo dozvoljeno da napada elitu zbog njegove delotvornosti na frontu, a i sam Putin je imao od toga koristi“, ocenio je analitičar istraživač Centra za Evroaziju grupe Karnegi Aleksandar Baunov.

Prema njegovim rečima, do prekretnice je došlo 13. juna, kada je Putin naterao paravojne grupe poput Vagnera da pređu pod kontrolu Ministarstva odbrane.

„To je bilo nezamislivo za burnog milijardera koji je tada odlučio da pređe granicu“, dodao je Baunov.

(Beta, Foto: Pixabay)