Kako ruski predsednik Vladimir Putin ima loše rezultate u Ukrajini, on će upotrebiti svaku moguću taktiku da odvrati pažnju Zapada, piše Ivana Stradner, savetnica u Fondaciji za odbranu demokratije i naučna saradnica Instituta „American enterprise“ u autorskom članku za Njujork post.

Ovog puta Rusija, uz pomoć Srbije, izaziva haos u mekom, donjem delu Evrope – Balkanu, ukazuje Stradner.

„Cilj je gurnuti Balkan na ivicu i pokrenuti etničko nasilje jer to omogućava Kremlju da podriva NATO i ponovo uspostavi Rusiju kao posrednika moći u regionu.

Zašto se predsednik Džo Bajden i njegov tim slažu sa takvim planom?

Sirene za vazdušni napad oglasile su se u utorak na severu Kosova kada su se etnički Srbi sukobili sa policijom nakon što je osumnjičeni vođa srpskog protesta uhapšen, podseća Stradner.

Pre dve nedelje, posle opštinskih izbora za gradonačelnike u četiri opštine na severu Kosova srpski demonstranti su isto uradili sa NATO trupama, ranivši 30 pripadnika mirovnih snaga alijanse, KFOR.

Od 1,8 miliona stanovnika Kosova, 92 odsto su Albanci, a samo šest odsto Srbi.

Mala zemlja je dugo bila saveznik SAD, to je mesto gde ljudi daju imena svojoj deci po američkim liderima, gde postoji Bulevar Džordža V. Buša i Ulica Boba Dola.

Kosovo voli Ameriku jer je Vašington pomogao toj zemlji tokom obračuna Srbije protiv etničkih Albanaca i podržao njenu nezavisnost 2008.

Američka ljubav očigledno nije bezuslovna.

Umesto da za probleme prozove Srbiju, ambasador SAD na Kosovu optužio je vladu te zemlje da je stvorila „ovu kriznu atmosferu na severu“, a ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil pohvalio je Srbiju kao „konstruktivnog partnera“.

Amerika je izbacila Kosovo iz učešća u aktuelnoj vežbi NATO-a „Defender Europe 2023“.

Ova čudna promena u američkoj politici je ukorenjena u Bajdenovoj averziji prema riziku i strahu od ruske eskalacije.

Sjedinjene Države brinu da će se Srbija okrenuti ka Rusiji i dozvoliti Putinu da otvori još jedan front sukoba.

Ali ako postoji nešto što bi Bajdenova administracija trebalo da zna, to je da umirenje Rusije ohrabruje Putina.

Vojska Srbije učestvovaće u multinacionalnoj vojnoj vežbi „Platinasti vuk“ sa NATO. Iz ambasade SAD-a Srbije sa entuzijazmom kažu da to pokazuje da je Srbija „odabrala Zapad““.

Stradner ukazuje da je ova izjava više nego pogrešna.

„Srpska strategija balansiranja između Rusije i Vašingtona omogućila je da se ova vežba održi već sedam puta od 2014, navodi.

Reakcija predsednika Srbije Aleksandra Vučića predstavlja njegovu omiljenu taktiku eskalacije, a zatim deeskalacije da bi koristio Kosovo kao monetu za pregovaranje sa Zapadom.

Kremlj već ohrabruje Srbiju na dalju eskalaciju.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je izbijanje nasilja nazvao „zabrinjavajućim“ i pripisao krivicu Zapadu: „Velika ‘eksplozija’ sprema se u centru Evrope, upravo na mestu gde je 1999. NATO izvršio agresiju na Jugoslaviju“.

Ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko rekao je da je situacija na Kosovu oblik „hibridnog rata“ i da Vučićevi protivnici žele da izvrše „„puč u stilu Majdana“, misleći na ustanak u Ukrajini 2013-14.

Rusija se takođe meša na terenu.

U februaru je kosovska predsednica Vjosa Osmani upozorila da pripadnici ruske plaćeničke grupe Vagner rade sa srpskim paravojnim formacijama.

Slepilo Zapada za Vučićeve i Putinove igre moći i njegovo okrivljavanje Kosova predstavlja realpolitičku strategiju, naglašava Stradner.

Sjedinjene Države veruju da je Srbija strateški važnija od Kosova, jer Vašington zna da bi Vučić lako mogao da se udruži sa Moskvom kako bi zapalio novi sukob u regionu.

Američko umirenje prema Srbiji neće uspeti: odnosi Srbije i Rusije su živi i zdravi.

Saradnja Srbije sa Zapadom u vojnim vežbama i prazna retorika deo je njene strategije balansiranja između Rusije i Vašingtona, a ne znak njene odanosti Zapadu.

Nakon ruskog rata, Srbija nikada nije usvojila sankcije Rusiji.

Prošlog meseca, direktor srpske proruske obaveštajne agencije Aleksandar Vulin otputovao je u Moskvu na bezbednosnu konferenciju.

Srbija nije žrtva ruskog uticaja. Kao deo svog šireg cilja da ostane na vlasti, Vučić je iskoristio nestabilnost u regionu da se predstavi kao sila stabilnosti.

Eskalacijom, a potom i deeskalacijom krize i pregovaranjem sa Zapadom pod njegovim uslovima, Vučić se pozicionirao kao umereni trgovac u regionu.

I on je iskoristio eskalirajuću situaciju na Kosovu da odvrati svoje birače od rastućih domaćih izazova.

Rusija je dugo želela da pokaže da je NATO tigar od papira.

KFOR mora da pošalje kredibilan signal da je spreman da interveniše protiv srpskih snaga u slučaju eskalacije.

Prošle nedelje, NATO je angažovao 700 vojnika za jačanje bezbednosti u toj oblasti, što po mišljenju Stradnerove, predstavlja korak u pravom smeru.

Umesto da smiri Srbiju, Amerika bi trebalo da izvrši pritisak na Beograd da prihvati nezavisnost Kosova i uvede sankcije Rusiji.

Ruski ambasador u Srbiji ohrabrio je Beograd da računa na podršku Moskve vis-a-vis Kosovu i opisao situaciju kao „na ivici šireg sukoba“.

Sa iscrpljenim ruskim vojnim resursima u Ukrajini, Kremlj ne može da podrži Srbiju.

A direktna konfrontacija sa NATO ne bi bila u interesu Vučića.

Zapad mora da prepozna da slabost ohrabruje Putina i Vučića.

Rusija i Srbija će nastaviti da ponovo podgrevaju ovaj zamrznuti konflikt kada to bude odgovaralo njihovim interesima.

Umesto da dozvoli Moskvi da obesnažuje NATO, vreme je da Zapad dokaže da Kremlj nije ništa drugo do prazna školjka“, zaključuje Ivana Strander.

(Danas, foto: dpa)