"Problem je i što nisu svi domovi zdravlja obuhvaćeni nacionalnim kol-centrom zbog čega nisu svi pacijenti u mogućnosti da tim putem zakažu željeni pregled, a istovremeno je i pregršt pogrešnih informacija na sajtovima domova zdravlja"
Mnogo je mehanizama pomoću kojih je moguće zakazati preglede u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, ali nijedan ne radi u punom kapacitetu, a to onda prolongira zakazivanje i samim tim negativno utiče i na dostupnost zdravstvene zašitite i na samu zaštitu zdravlja, ocenjeno je danas na okruglom stolu „Dostupnost zdravstvene zaštite uz efikasno zakazivanje pregleda kod izabranog lekara/pedijatra“.
Okrugli sto u Novom Sadu organizovalo je udruženje „Hrabriša“, u saradnji sa „Pravnim skenerom“ i uz podršku udruženja „Bromologos“, a s ciljem unapređenju kvaliteta dostupnosti usluga zdravstvene zaštite, s posebnim osvrtom na osetljivu grupu dece koja boluje od retkih bolesti.
Kako je istaknuto, istraživanje je pokazalo da su lekari preopterećeni, da obavljaju i veliki broj nezakazanih pregleda, te da su mehanizmi poput kol centara, aplikacija „Moj doktor“ i drugih, često nedostupni iz različitih razloga, što nameće direktan odazak u zdravstvenu ustanovu, a to opet prouzrokuje gubljenje vremena i stvaranje gužvi na šalterima.
Problem je i što nisu svi domovi zdravlja obuhvaćeni nacionalnim kol-centrom zbog čega nisu svi pacijenti u mogućnosti da tim putem zakažu željeni pregled, a istovremeno je i pregršt pogrešnih informacija na sajtovima domova zdravlja. Zbog toga je, navedeno je, neophodno sve postojeće mehanizme unaprediti.
Delove istraživanja predstavila je Marina Mijatović, advokatkinja organizacije „Pravni skener“, predstavljajući između ostalog i statistiku službe opšte medicine za 2022. godinu, koja se tiče obavljenih lekarskih pregleda.
„Pregledi koji su bili zakazani u opštoj medicini obuhvataju 49 odsto, dok je nezakazanih bilo 51 pocenat. U zdravstvenoj zaštiti žena zakazani pregledi činili su 38, a nezakazani 62 odsto, dok kod službe za zdravstvenu zaštitu dece zakazani pregledi čine 57, a nezakazani 43 procenta svih obavljenih pregleda“, istakla je Mijatović.
Dodala je i da je neujednačena opterećenost lekara, te da postoje oni koji u toku radnog vremena imaju i po 70 pacijenata, dok drugi za isti period obave tridesetak pregleda.
Istraživanje je pokazalo da su pedijatri, iako preopterećeni, otvoreni za roditelje, da im daju svoje kontakte, ali da bi sistem trebalo da bude uspostavljen tako da svi imaju mogućnost da dobiju zdravstvenu zaštitu u skladu sa svojim potrebama.
Posebno se to odnosi na decu sa retkim bolestima, dodala je Mijatović.
„Ta deca, koja imaju veću potrebu da dolaze u zdravstvenu ustanovu, moraju imati neku vrstu prioriteta, ne mogu preglede zakazivati za mesec-dva, nego po potrebi i hitnosti“, navela je Mijatović.
Novi Sad: Priorotet preventiva
Načelnica službe zdravstvene zaštite dece Doma zdravlja „Novi Sad“ dr Vesna Vuleković istakla je da su preventivni i sistematski pregledi prioritet rada pedijatrijske službe.
„Ti preventivni sistematski pregledi jesu ključ ranog i pravovremenog otkrivanja bolesti koje mogu da ugroze rast i razvoj deteta. Radimo i na preveniranju svih onih bolesti koje vakcinama mogu da se spreče“, istakla je Vuleković
Kada je u pitanju zakazivanje u primarnoj zdravstvenoj zaštiti u Dom zdravlja „Novi Sad“, dodaje Vleković, ono se radi po sistemu izabranih lekara, a sprovodi se preko kol centra Doma zdravlja, preko aplikacije „Moj doktor“ ili ličnim dolaskom.
„Gledamo da budemo dostupniji roditeljima, uzimamo njihove kontakte i dajemo im svoje. A trudimo se da deci sa posebnim potrebama, sa teškim bolestima budemo dostupniji nego uobičajeno, koliko nam naše mogućnosti u kadru i tehnici dozvoljavaju“, navela je ona.
Savetnik za zaštitu prava pacijenata na teritoriji grada Novog Sada Mihajlo Knezi ukazao je da je prošle godine obrađeno preko 200 predmeta prigovora, kao ida je dato preko 700 saveta pacijentima.
„Više od trećine obraćanja vezana su za problem zakazivanja i to je nešto što je konstantna stvar koja se ponavlja godinama. Problem zakazivanja je nešto na čemu se radi, ali nam se definitivno pacijenti i dalje obraćaju“, naveo je Knezi.
Kada su u pitanju pedijatrijski pregleddi, dodao je Knezi, tu ima najmanje problema.
„Ako i imamo takvih prigovora, ne znam nijedan koji je okončan donošenjem nalaza već su uglavnom svi prigovori obustavljeni“, precizirao je Knezi.
On je podsetio da prigovor iz domena zaštite prava pacijenata njegovoj kancelariji mogu podneti samo pacijent ili njegov zakonski zastupnik, dok zdravstvenu inspekciju može kontaktirati bilo ko.
Refundacija pod određenim uslovima
Kada je u pitanju refundacija troškova pregleda u privatnim zdravstvenim ustanovama od strane Fonda za zdravstveno osiguranje, u slučaju da pacijent ne može da zakaže pregled u okviru zdravstvenog sistema, to pravo postoji, ali se ne ostvaruje po automatizmu, istakao je Mihajlo Knezi.
Precizirao je da je to pitanje regulisano, regulisano Pravilnikom o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.
„To su samo prvi specijalistički, konsultativni pregledi, tu ne ulaze kontrolni pregledi i tako dalje“, rekao je Knezi.
Dodao je da je procedura takva da Fond za zravstveno osiguranje u posebnom postupku ocenjuje jesu li nastali troškovi opravdani i tek tada se oni refundiraju.
„Dakle, nije nužno da se (troškovi) nadoknade samim tim što postoje“, istakao je Knezi.
Dalibor Stupar (Autonomija)