Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) započelo je realizaciju projekta jačanja otpornosti novinara u multietničkim sredinama na diskriminaciju, pretnje i pritiske, u okviru kojeg su razvili mrežu poverenika i poverenica u deset višenacionalnih lokalnih samouprava Srbije, među kojima je i Bačka Topola.

“Mreža otpornosti za zaštitu novinara od diskriminacije i unapređenje međusektorskog poverenja u multietničkim zajednicama u Srbiji” podrazumeva i odžavanje seminara u mestima koja imaju poverenike i poverenice NDNV-a, a u kojima učestvuju lokalni novinari i medijski radnici, kao i predstavnici ključnih institucija – tužilaštva, policije i lokalne samouprave.

Cilj projekta je da novinarima koji rade u lokalnim, multikulturalnim zajednicama, a posebno novinarkama i pripadnicima manjinskih grupa, kao najugroženijima, pomogne  da se izbore sa pritiscima, pretnjama i diskriminacijom.

Iako su bili pozvani na učešće na radionici održanoj u Bačkoj Topoli u petak, 21. aprila, skupu nisu prisustvovali predstavnici lokalne samouprave, kao ni MUP-a, dok su se pozivu odazvali lokalni ombudsman i zamenik javnog tužioca.

Advokat Veljko Milić: Novinari nisu upoznati sa postojanjem sistema kontakt tačaka

Jedan od pravnih mehanizama za prepoznavanje diskriminacije novinara jeste i Stalna radna grupa za bezbednost novinara, osnovana 2017. godine na osnovu Sporazuma o saradnji, koji su potpisali novinarska i medijska udruženja, Republičko javno tužilaštvo i Ministarstvo unutrašnjih poslova.

U okviru Stalne radne grupe tako su određena lica zadužena za koordinaciju postupanja u slučajevima izvršenja krivičnih dela kojima novinari mogu biti izloženi – takozvane kontakt tačke, o kojima, kako se pokazalo, lokalni novinari malo znaju.

Sistem kontakt tačaka funkcioniše tako što svako udruženje koje je potpisnik sporazuma ima svoju kontakt tačku koja je novinar.

“Ukoliko smatraju da je izvršeno neko krivično delo na njihovu štetu, mogu da se jave sedam dana u nedelji dvadesetčetiri sata dnevno i prijave taj događaj. Nakon toga, kontakt tačka iz udurženja pozove nadležne kontakt tačke u policiji i tužilaštvu. Sve to postoji da bi se postupci u takvim situacijama ubrzali”, objašnjava Veljko Milić, advokat u NDNV.

Pored sistema kontakt tačaka, postoji i kol centar, koji je novinarima takođe dostupan dvadesetčetiri sata dnevno, o čemu se opet malo zna.

“Na žalost, u mnogim sredinama novinari uopšte nisu upoznati sa postojanjem sistema kontakt tačaka, iako je on vrlo koristan. To je negde krivica i udruženja koja nisu radila sa svojim članstvom. Međutim, delom je to i krivica samih novinara koji očigledno nisu bili dovoljno zainteresovani za to sve dok se ne desi nešto na šta je potrebno reagovati”, ocenjuje MIlić.

Kako dodaje, cilj ovog projekta zato i jeste da lokalni novinari budu upoznati sa svojim pravima, ali i sa predstavnicima tužilaštva i policije na ovim radionicama, gde se zapravo novinari povezuju sa lokalnim kontakt tačkama kako bi se izgradio odnos poverenja između njih i institucija.

“Novinarima na lokalu je teže, zato što su to manja mesta, izloženiji su, često žive u blizini onih o kojima izveštavaju, upućeniji su na njih. Baš zbog toga treba da imaju bolji i prisniji kontakt sa onima koji ih mogu zaštiti u određenim situacijama”, zaključuje advokat Milić.

Smiljana Milinkov: Novinarke u manjim multietničkim sredinama višestruko diskriminisane

U NDNV-u ocenjuju da su jedan od ključnih generatora diskriminacije javni funkcioneri, čiji postupci često ostaju nesankcionisani.

S druge strane, posebno su ranjive novinarke iz manjinskih grupa u lokalnim, multikulturalnim sredinama jer diskriminaciju češće doživljavaju, i marginalizovane su na nekoliko nivoa – na osnovu pola, etničke pripadnosti, socijalnog statusa.

Šefica Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, prof. dr Smiljana Milinkov, istakla je da mete diskriminaciju ne prepoznaju uvek kada se ona pojavi, retko je prijavljuju i ne poseduju znanja o postojećim pravnim mehanizmima.

Najugroženiji su, pak, oni koji pripadaju višestruko marginalizovanim grupama ili trpe višestruku diskrimanicju zbog svojih različitih svojstava.

“Mi ne stižemo da pričamo o tome kakav je položaj novinara i novinarki iz LGBT populacije. Najviše se govori o položaju novinarki, gde imamo vrlo specifičnu situaciju u kojoj one negiraju diskriminaciju, a onda kada se malo zagrebe u dubinu problema, shvati se da postoje različiti stepeni ugrožavanja njihovih prava. Najčešće je to neka vrsta omalovažavanja i neverovanja u kvalitet profesionalnog rada“, objašnjava prof. dr Milinkov.

Kako dodaje, istraživanja pokazuju i da su novinarke, pored diskriminacije, izložene i problemu o kojem se počelo govoriti u našem društvu, a to je seksualno uznemiravanje. Pored toga, stalno je prisutno i ignorisanje od strane institucija.

“Novinari i novinarke u manjim sredinama uglavnom nailaze na ignorisanje institucija, tišinu, lošu komunikaciju, što znatno otežava kvalitetno i profesionalno informisanje. Međutim, i na lokalu su novinari i novinarke vrlo istrajni i svesni značaja svoje profesije, to su pojedinci kao svetli primeri koji zaista negde daju i nadu da još ima šanse za ovu našu profesiju”, zaključuje Milinkov.

Dinko Gruhonjić: Naša poruka je jasna – nećemo se predati

Programski direktor NDNV-a, prof. dr Dinko Gruhonjić, na predavanju održanom u Bačkoj Topoli naglasio je da su medijske slobode u Srbiji iz godine u godinu sve ugroženije, ali da novinari ne smeju da trpe pretnje u mraku svog doma.

“Mi pogotovo nismo zadovoljni stepenom rešavanja pretnji smrću novinarima, a ono što posebno upada u oči jeste da se vrlo brzo i efikasno rešavaju pretnje visokim političkim funkcionerima vlasti, i u njihovim slučajevima se, kada je reč o pretnjama na internetu, IP adrese vrlo brzo otkriju, dok se u našim slučajevima nekako ne otkriju”, kaže Gruhonjić za Magločistač.

On je istakao da je lokalno informisanje potpuno devastirano, te da su lokalni mediji uništeni pred stihijskom i tajkunskom privatizacijom. Onaj deo koji je opstao, kako kaže, pretvoren je u propagandne alatke vlasti.

“Srećom imamo izuzetaka, a to su uglavnom mediji civinog društva, mediji zajednice, koji se bore za opstanak i projektno se finansiraju. Baš iz tih medija zapravo i dolaze naši poverenici. Ovaj projekat je ono što smo želeli dugi niz godina i što će, nadamo se, biti institucionalizovano. Naša poruka je jasna – mi se nećemo predati”, poručuje Gruhonjić.

“Nema nas malo, samo nam nedostaje solidarnosti”

On je takođe rekao da nije tačno da je malo profesionalnih medija u službi građana – ima ih, ali im nedostaje međusobne podrške i solidarnosti, te da je izgubljena svest o značaju i moći novinarske profesije.

“Ukoliko vas kao novinara neko napadne zato što ste pisali o određenoj temi, potpuno logična stvar je da o toj temi počnu da pišu drugi novinari. I kada imamo deset medija koji udare sa deset različitih frontova na istu temu, to se zove novinarska solidarnost”, objašnjava Gruhonjić, i dodaje:

“Takva vrsta umrežavanja, razmena tema, međusobnog objavljivanja i međusobnog alarmiranja je novinarski protest. Nije novinarski protest da idete pred Vladu Srbije da mašete knjižicama jer je to ponižavanje sopstvene moći”.

Gruhonjić smatra i da su novinari u Srbiji zaboravili na suštinu novinarstva:

“Suština je da političari nas treba da se plaše, a ne mi njih. Dakle, potpuno obrnuta stvar od one koja vlada sada. Ja sam siguran da nas nije malo, samo smo zaboravili neke fundamentalane stvari.”.

Kako očekuju u NDNV-u, projekat “Mreža otpornosti za zaštitu novinara od diskriminacije i unapređenje međusektorskog poverenja u multietničkim zajednicama u Srbiji” će, premošćavanjem komunikativnog jaza i stvaranjem atmosfere za konstruktivan dijalog, doprineti unapređenju medijskog pluralizma, slobode izražavanja i vladavine prava.

Na ovaj način, lokalni novinari u multikulturalnim sredinama bi trebalo da poboljšaju svoje socijalne i ekonomske uslove, izbore se protiv diskriminacije, i efikasnije se uključe u demokratski razvoj vlastite zajednice i čitave zemlje.

Projekat “Mreža otpornosti za zaštitu novinara od diskriminacije i unapređenje međusektorskog poverenja u multietničkim zajednicama u Srbiji” realizuje NDNV uz podršku Ambasade Holandije u Srbiji, kroz program MATRA.

(Magločistač)