Od 54 krivične prijave koje je inspektorat za rad podneo tokom prošle godine, 42 odnosile su se na ugrožavanje bezbednosti i zdravlja.

Pogibije radnika usled pada sa visine, gušenja, ali i razne fizičke povrede neretko su tema crne hronike u Srbiji.

Smrt žene, koja je tokom rada na održavanju pala sa sedmog sprata Ministarstva odbrane, jedan je od poslednjih takvih slučajeva.

Srbija je u procesu donošenja novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, a predlog koji se trenutno se nalazi u skupštinskoj proceduri donosi nekoliko važnih izmena.

Uvodi se pojam rada od kuće i rada na daljinu, otvara se put za novčano kažnjavanje zaposlenih koji ne poštuju pravila bezbednosti i uvode se licence za inženjere zaštite na radu.

Takođe pooštravaju uslovi za obavljanje visokorizičnih poslova, kao što su rad na visini, u dubini i u skučenim prostorima.

„Nepažnja i brzina su najčešći uzroci povreda, a najviše se dešavaju na gradilištima“, kaže Nebojša Miletić iz Unije poslodavaca Srbije za BBC na srpskom.

Između 2013. i 2017. godine, inspekcija je zabeležila više od 5.000 povreda na radu, od čega je oko 200 imalo smrtni ishod, navodi u Strategiji bezbednosti i zdravlja na radu od 2018. do 2022. godine.

Inspektorat za rad Srbije je u 2022. godini izvršio više od 32.000 kontrola u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, a izdao skoro 4.300 rešenja za otklanjanje nepravilnosti, navedeno je u poslednjem dostupnom izveštaju.

Od 52 krivične prijave koje su podneli tokom prošle godine, 42 su se odnosile na ugrožavanje bezbednosti i zdravlja.

Iz Inspektorata do objavljivanja teksta nisu odgovorili na pitanja BBC novinara o broju zabeleženih povreda na radu u poslednjih pet godina.

U Evropskoj uniji, svake godine više od 4.000 zaposlenih nastrada zbog povreda na radu.

Na godišnjem nivou, više od tri miliona zaposlenih u evropskim zemljama doživi povrede na radu zbog kojih moraju da odsustvuju sa posla najmanje tri dana.

Svetski dan zaštite na radu obeležava se 4. aprila.

Koje izmene donosi novi zakon

Miletić kaže da su u predlog novog zakona pre svega utkana rešenja za probleme na koje je ukazala pandemija korona virusa.

„Ljudi su i pre pandemije radili od kuće i to je donekle bilo pokriveno Zakonom o radu.

„Međutim, kada je rad od kuće postao masovna pojava, pojavila se potreba da se dodatno uredi aspekt bezbednosti i zdravlja“, dodaje.

Kada je u martu 2020. godine rad od kuće postao neminovnost u svetu usled širenja korona virusa, poslodavci i zaposleni u Srbiji našli su se u nebranom grožđu.

„Otvorila su se mnoga pitanja i postalo je alarmantno što ova oblast nije uređena“, kaže Miletić.

Kako dodaje, mnoge firme su pokušale da prevaziđu novonastale probleme donošenjem internih pravilnika.

Miletić podseća da u mnogim sektorima ljudi danas imaju mogućnost da formalno budu zaposleni na jednom mestu, a posao obavljaju sa nekog drugog mesta.

„Na primer, zaposleni su u Beogradu, a rade sa Kopaonika, Malte ili Kipra“, kaže.

Zato se uvodi i pojam rada na daljinu.

Predlog zakona predviđa obavezu poslodavaca da urade procenu rizika i propišu mere za bezbedan i zdrav rad od kuće i rad na daljinu.

Uvode se obavezne obuke u oblasti bezbednosti, ali i odgovornost zaposlenih za povrede na radu

Predlog novog zakona predviđa da više neće biti dovoljno da poslodavac obezbedi radniku ličnu zaštitnu opremu i ispita mašine za rad.

Od sada će morati da sprovede i obuku za pravilno korišćenje.

A uvodi se i odgovornost zaposlenih, kaže Miletić.

„Istraživanje koje je Unija poslodavaca radila pokazalo je da u više od 80 odsto slučajeva dolazi do povreda zato što se radnici ne pridržavaju uputstava za rad“, navodi.

Zato se, kako dodaje, uvodi odgovornost zaposlenih, koji će plaćati novčane kazne za nepoštovanje pravila.

„Zaposlene može da kazni kako inspekcija rada, tako i poslodavac ukoliko kroz pravilnik predvidi kaznenu politiku firme“, dodaje.

Gde sve stradaju radnici u Srbiji

Najviše nesreća se dešava na gradilištima, kažu iz Unije poslodavaca Srbije.

Samo u prethodnih nekoliko meseci, građevinski radnici ginuli su u svim većim gradovima u Srbiji – u Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu, Nišu i Novom Pazaru.

Aprila prošle godine, u nesreći u rudniku u Sokobanji poginulo je osam rudara zbog obrušavanja dela jame.

Osnovno javno tužilaštvo u Aleksincu odbacilo je krivične prijave za pogibiju rudara, uz zaključak da „nema dokaza da je neko odgovoran“ za nesreću.

U proteklim godinama, nekoliko ljudi je poginulo u rudarsko-topioničarskom basenu u Boru, kojim upravlja kineska kompanija Ziđin.

Novembra 2020, radnik iz Kine poginuo je u rudarskom oknu kada se na njega obrušila metalna konstrukcija.

Radnik borske topionice poginuo je u aprilu prošle godine tokom pripremnih radova za rušenje dela zgrade.

U septembru 2018, dvojica radnika su poginula na gradilištu „Beograda na vodi“, posle pada sa 22. sprata objekta u izgradnji.

Avgusta 2018. godine, u Narodnoj biblioteci Srbije nastradala su dvojica radnika tokom vanredne kontrole sistema za gašenje požara, kada je iscurio ugljen-dioksid.

Osam rudara je poginulo, a 20 je povređeno zbog obrušavanja dela jame i curenja metana 1. aprila 2022. godine

Novi uslovi za obavljanje visokorizičnih poslova

Predlog zakona predviđa pooštravanje uslova za obavljanje visokorizičnih poslova kroz uvođenje dozvola za rad, kaže Miletić.

„Silni životi bi do sada bili spaseni da je to postojalo“, ocenjuje.

Pojašnjava da će, po novim pravilima, zaposleni pre obavljanja rizičnog zadatka morati da dobije posebnu dozvolu poslodavca.

Visokorizični poslovi podrazumevaju rad na visini, u dubini, u skučenom prostoru, u prostoru sa potencijalno eksplozivnim atmosferama, na energetskom objektu, pri korišćenju opasne hemijske materije, rad u zonama u kojima je prisutna ozbiljna, neizbežna ili neposredna opasnost.

Miletić dodaje da će izdavanje dozvola za rad biti bliže regulisano podzakonskim aktima.

„Poslodavac je dužan da utvrdi postupak i način za izdavanje dozvole za rad“, stoji u predlogu zakona.

Uvode se licence za inženjere zaštite na radu

Analiza stanja na tržištu rada pokazala je da je potrebno unaprediti kapacitete inženjera zaštite na radu, kaže Miletić.

„Uočeno je da inženjeri sa završenim fakultetom i položenim stručnim ispitom nemaju okvir da rade na unapređenju kompetencija“, dodaje.

Kako bi nastavili sa usavršavanjem, od sada će morati da obnavljaju licence na svakih pet godina.

Miletić kaže da je to urađeno po uzoru na druge oblasti rada, kao što su prosveta, medicina i slično.

I ovo će detaljnije biti regulisano podzakonskim aktima koji tek treba da budu razrađeni.

„Za obnavljanje licence, moraće da sakupe određeni broj bodova – kroz edukaciju, pisanje stručnih radova ili na drugi način“, kaže Miletić.

(Radio 021, foto: Autonomija)