Treba uspostaviti specijalni međunarodni sud koji bi sudio za ratne zločine u Ukrajini, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Mark Volf (Wolf), bivši glavni američki sudija za distrikt Masačusec, a sada predsedavajući nevladine organizacije Međunarodne inicijative za integritet (Integrity Initiatives International).

„Možda bi bilo prikladno dozvoliti suđenje Putinu u odsustvu. On bi mogao da dođe ako želi, a ako ne želi, zastupali bi ga njegovi advokati. Dakle, Putin može da ignoriše suđenje, ali ako se ono obavi i bude osuđen, u tom slučaju bi se suočio sa rizikom da, u slučaju napuštanja Rusije, bude ne samo uhapšen već i ode u zatvor,“ smatra Volf.

On podseća da je nedavno u Holandiji održano suđenje protiv četiri osobe optužene za obaranje aviona MH17 iznad Ukrajine u kome je poginulo mnogo holandskih državljana.

„Pojavio se samo jedan optuženi, dok je preostaloj trojici suđeno u odsustvu. Taj koji se pojavio je proglašen nevinim, a ostala trojica krivim,“ dodaje sudija Volf.

Po njegovom mišljenju, izdavanje naloga za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina po optužbi za deportaciju ukrajinske dece ima, osim simboličkog, i pravni značaj, jer će mu biti ograničeno kretanje i biće upozorenje da ne čine takva nedela.

Sudija Volf je na čelu inicijative za formiranje međunarodnog suda za borbu protiv korupcije, koju je do sada podržalo oko 300 svetskih lidera.

„Zato što rasprostranjena korupcija, zloupotreba javne funkcije za privatnu korist od državnih čelnika kao što je Putin, ali ne samo on – ima razorne posledice po ekonomiju i ljudska prava, generisanje klimatskih promena, izbeglica i šteti međunarodnom miru i bezbednosti,“ navodi sudija Volf.

Putinu će biti ograničeno kretanje

RSE: Sudija Volf, hvala Vam što govorite za Radio Slobodna Evropa. U fokusu svetske javnosti ovih dana je nalog Međunarodnog krivičnog suda (ICC) za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina zbog deportacije ukrajinske dece.

Međutim, pošto Rusija nije potpisala sporazum o pristupanju ovom sudu i ne izručuje svoje državljane, postoje pravne prepreke da se Putin uhapsi. Imajući u vidu te ograničavajuće okolnosti, da li ova odluka ima više simbolički, moralni i politički značaj, nego pravni. Kakve će biti posledice u striktno pravnom smislu?

Volf: Ova odluka svakako ima simbolički i moralni značaj, ali i pravni: kako za ovaj konkretni slučaj, tako i za pozivanje Vladimira Putina na odgovornost za, po meni, najteži zločin, a to je agresija na Ukrajinu.

Ovo je podsetnik i upozorenje ljudima poput Putina – a on nije jedinstven slučaj – da postoji i međunarodna odgovornost u situaciji kada uživaju imunitet od sudskog gonjenja u njihovim zemljama.

Naravno, postoje izazovi jer Međunarodni krivični sud ne može da sudi nekome u odsustvu. Dakle, neko ko nije prisutan neće doći pod jurisdikciju ovog suda.

Međutim, ovaj nalog (za hapšenje) ograničava njegovo kretanje.

On planira da učestvuje na konferenciji u Južnoafričkoj Republici kasnije ove godine. Južnoafrička republika bi imala obavezu da ga izruči Međunarodnom krivičnom sudu. Mislim da Putin neće ići u Južnu Afriku.

Bekstvo sudanskog predsednika iz Južnoafričke Republike

RSE: Ako Južnoafrička republika ne ispuni tu obavezu, jer su ona i Rusija članice grupacije BRIKS (sa Brazilom, Indijom i Kinom), kakve su konsekvence, isključivo u pravnom smislu, ako neka zemlja odbije da to učini?

Volf: Postoji presedan za to. Predsednik Sudana al Bašir (Omar), protiv koga je Međunarodni krivični sud podigao optužnicu, bio je u poseti Južnoafričkoj Republici. Tamošnji Ustavni sud mu je naložio da ostane u ovoj zemlji dok ne presudi o dva suprostavljena zahteva – da li uživa imunitet ili treba da bude izručen.

Predsednik (Južnoafričke Republike) Zuma (Džejkob) omogućio mu je da pobegne kao lopov u noći, ali sud (Ustavni) je presudio da obaveza izručenja međunarodnom sudu ima prioritet u odnosu na imunitet koju ličnost uglavnom uživa.

Stoga Vladimir Putin treba da ima u vidu ovaj pravni presedan iz Južnoafričke Republike i da njen predsednik ima pravnu obavezu da ga izruči Međunarodnom krivičnom sudu ako dođe na sastanak BRIKS-a.

RSE: Dakle, ne očekujete da će Vladimir Putin otići u Južnoafričku RepublikU krajem ove godine?

Volf: Ne očekujem da će se pojaviti tamo.

RSE: Rusija je, naravno, odmah odlučno odbacila optužnicu tvrdeći da je pravno ništavna, upozorivši da bi pokušaj Putinovog hapšenja bio ravan objavi rata?

Volf: Rusija takođe poriče da je izvršila i invaziju na Ukrajinu. Dakle, sama činjenica da to negira ne otklanja rizik od pravne odgovornosti, ako Putin može biti izveden pred sud.

Neosnovano pozivanje Rusije na Konvenciju UN iz 1973.

RSE: Rusija se poziva na klauzule iz UN-ove konvencije iz 1973. prema kojoj su, kako tvrdi, šefovi država zaštićeni i uživaju apsolutni imunitet. Da li je to tačno?

Volf: To nije tačno jer u to vreme nisu postojali međunarodni sudovi. Prema sudskoj praksi, predsednici i premijeri imaju imunitet od krivičnog gonjenja u nacionalnim sudovima.

Na primer, prema nacionalnim zakonima, Putin ne bi mogao biti krivično gonjen po optužbi za ratne zločine od strane ukrajinskih sudova sve dok je predsednik Ruske Federacije.

Međutim, sa evolucijom sudske prakse predsednici i premijeri ne uživaju imunitet od krivičnog gonjenja u međunarodnim sudovima. Zato je i uspostavljen Međunarodni krivični sud.

Imunitet saudijskog prestolonaslednika

RSE: Nedavno je saudijski prestolonaslednik Mohamad bin Salman imenovan za premijera da bi stekao imunitet u sudskom postupku za ubistvo novinara Kašogija (Džamal).

Američka administracija na čelu sa Bajdenom (Džo) dala mu je imunitet. U kojoj meri se ova dva slučaja – u striktno pravnom smislu – razlikuju, a koliko su slični?

Volf: Ne, oni su slični. Upravo o tome govorim. SAD, nadam se nevoljno, odavno primenjuju zakon da predsednici, premijeri, šefovi diplomatija i druge osobe na visokim položajima uživaju imunitet od krivičnog gonjenja u nacionalnim sudovima, kao što su američki. Međutim, taj imunitet ne važi u međunarodnim sudovima.

Kritičari optužuju SAD da su ‘licemerne’

RSE: Gospodin Bajden je rekao da je odluka Međunarodnog suda opravdana i da je njome poslao „snažnu poruku“.

Međutim, kao i Rusija, Kina, Indija i druge zemlje, SAD takođe nisu ratifikovale sporazum o pristupanju Međunarodnom krivičnom sudu. Kritičari smatraju da je to licemerno sa američke strane.

Volf: To može biti razuman argument, ali ja ovde govorim kao privatna osoba. Smatram da bi Sjedinjene Države trebale da se pridruže Međunarodnom krivičnom sudu.

Očekujem da ćemo razgovarati i o predloženom Međunarodnom sudu za borbu protiv korupcije i isto bih rekao za tu instituciju.

No, umesto da na to gledam kao na licemerje, doživljavam kao korak u pravom smeru, da SAD, kakav god da je bio njihov stav u prošlosti, prepoznaju važnost krivične odgovornosti u međunarodnim sudovima, jer su određene situacije toliko ekstremne da je alternativno pružanje imuniteta i nekažnjivost za neke zločine – koji imaju razorne posledice – nepodnošljivo i neprihvatljivo.

Uspostaviti specijalni sud za ratne zločine u Ukrajini

RSE: Međunarodni krivični sud očito ima ograničene mogućnosti za ovakva suđenja. Znamo iz nedavne prošlosti da su u slučaju Ruande i bivše Jugoslavije uspostavljeni specijalni sudovi za procesuiranje optuženih.

Da li očekujete da se Putin na kraju pojavi na nekoj vrsti suđenja za ratne zločine? Razmatraju se različite inicijative.

Volf: To na šta aludirate je moj i predlog mojih kolega iz Međunarodnih inicijativa za integritet, kojima predsedavam, koji snažno podržavamo, a to je formiranje specijalnog međunarodnog tribunala koji bi sudio Putinu i njegovim saučesnicima za akt agresije kada je reč o ratnim zločinima počinjenim u Ukrajini.

Mislim da bi Međunarodni krivični sud imao poteškoća da uspostavi vezu i dokaže da je Putin lično, krivično odgovoran za te nesumnjive zločine koji se počinjeni.

Postoji jedan međunarodni zločin koji nije u nadležnosti međunarodnog krivičnog suda, a to je agresija kada se izvrši invazija na drugu zemlju – dakle, nije samoodbrana.

Obilje je dokaza da je Putin odgovoran za taj zločin, za invaziju. Ali, trenutno ne postoji međunarodni sud u kome bi mu se moglo suditi za agresiju.

Stoga postoji niz predloga da se uspostavi taj sud. Jedan je da se to učini kroz Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija; drugu inicijativu je pokrenuo bivši britanski premijer.

Kako zaobići ruski veto u Savetu bezbednosti

RSE: Međutim, Rusija može da uloži veto kao stalna članica Saveta bezbednosti.

Volf: Pa, postoji način da se zaobiđe Savet bezbednosti ako polovina, neki smatraju dve trećine država članica Generalne skupštine predloži generalnom sekretaru – bez učešća Saveta bezbednosti – sklapanje sporazuma sa Ukrajinom i tako formira sud. Nažalost, ne mogu da pridobiju ni polovinu članica za podršku toj ideji.

Ima još jedna inicijativa na čijem je čelu Gordon Braun, bivši britanski premijer, i kolege iz Ujedinjenog kraljevstva, o formiranju suda uglavnom u partnerstvu sa Ukrajinom.

Tu je i mnogo više obećavajući napor Evropske Unije u kome je angažovano dosta zemalja, kao i Savet Evrope što će uključiti još više zemalja za formiranje ovog međunarodnog suda.

Nadamo se da će se tome pridružiti i druge zemlje iz celog sveta.

Da li je moguće suđenje Putinu u odsustvu?

RSE: Ali, bilo je veoma teško formirati Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, iako je to odobrio Savet bezbednosti i Ujedinjene nacije u celini.

Međutim, Slobodana Miloševića, koji je bio optužen za ratne zločine, na kraju je Vlada Srbije izručila Haškom tribunalu.

Dakle, čak i ako se uspostavi taj specijalni sud, pitanje je kako će Putina dovesti u sudnicu, osim ako ruska vlada bude spremna da ga izruči u budućnosti.

Volf: Ne mogu da predvidim budućnost, ali mogu da se nadam. Rekao bih sledeće: međunarodno pravo evoluira.

Kada je reč o Međunarodnom sudu za borbu protiv korupcije, pripremamo nacrt sporazuma i pozivam svoje kolege ili međunarodne stručnjake da razmotre mogućnost suđenja u odsustvu.

Nedavno je bilo suđenje u Holandiji protiv četiri osobe optužene za obaranje aviona (MH17 iznad Ukrajine) u kome je poginulo mnogo holandskih državljana.

Pojavio se samo jedan optuženi, dok je preostaloj trojici suđeno u odsustvu. Taj koji se pojavio je proglašen nevinim, a ostala trojica krivim.

Mislim da je najpre važno da se podigne optužnica. Onda bi se Putin, ako ikada izađe iz Rusije, našao u opasnosti da bude uhapšen i priveden u taj specijalni tribunal.

Treće, treba pripremiti pravila za rad tog tribunala imajući u vidu ekstremnu prirodu i izuzetnu štetu koju je nanela ova invazija.

Možda bi bilo prikladno dozvoliti suđenje Putinu u odsustvu. On bi mogao da dođe ako želi, a ako ne želi, zastupali bi ga njegovi advokati.

Dakle, Putin može da ignoriše suđenje, ali ako se ono obavi i bude osuđen, u tom slučaju bi se suočio sa rizikom da, u slučaju napuštanja Rusije, bude ne samo uhapšen već i ode u zatvor.

Suditi za ratne zločine u cilju njihovog odvraćanja

RSE: Ostvarenje pravde je nesumnjivo veoma važno, pre svega iz moralnih razloga. Ako imamo u vidu primer bivše Jugoslavije, Haški tribunal je veoma doprineo zadovoljenju pravde.

Međutim, ako govorimo u praktičnom smislu o pomirenju, i dalje postoje etničke surevnjivosti, upiranje prsta i međusobno optuživanje iz kog naroda je najveći broj počinilaca ratnih zločina osuđen u Hagu.

U kojoj meri bi suđenje Putinu pomoglo pomirenju između Ukrajine i Rusije, ili bi to doprinelo daljem produbljivanju postojećih tenzija između njih?

Volf: Ne znam da li bi to doprinelo pomirenju, ali uspešno procesuiranje bilo kog zločina ima stvarni potencijal odvraćanja od njihovog ponovnog činjenja u budućnosti. To je osnovni princip krivičnog zakona da ako postoji kredibilna pretnja kaznom, onda ljudi koji su u iskušenju da čine loše stvari to neće uraditi.

Ovo što opisujete u vezi sa bivšom Jugoslavijom zaista pokazuje to što često govorim koliko je teško je suočavanje sa najgorim zloupotrebama ljudskih prava, najgorim posledicama korupcije na visokom nivou.

Zato je veoma važno odvraćanje i obeshrabrivanje da se ova nedela počine. A ključno za njihovo obeshrabrivanje jeste da će ljudi koji počine te zločine – bez obzira koliko su moćni u svojoj zemlji – ići u zatvor.

Formirati međunarodni sud za borbu protiv korupcije

RSE: Pri kraju ovog intervjua o Međunarodnom sudu za borbu protiv korupcije, koji ste pomenuli. Vi ste među glavnim inicijatorima za osnivanje ove institucije koja bi pre svega procesuirala kleptokrate poput Putina.

Međutim, treba imati u vidu da je korupcija sveprisutan fenomen širom sveta na koju otpada 5 odsto svetskog bruto društvenog proizvoda (2,6 hiljada milijardi dolara) godišnje.

Takođe, zbog mnogo duboko ukorenjenih i stečenih interesa sa visoko rangiranim političarima koji su involvirani u korupciju, ovo pitanje je prilično isprepletano, zbog čega bi suočavanje sa njim bilo nalik diranju u osinje, ili zmijsko gnezdo. U kojoj meri ova inicijativa može biti uspešna?

Volf: Cilj ideje koju pominjete je formiranje međunarodnog suda za borbu protiv korupcije, a Međunarodne inicijative za integritet, kojima predsedavam, pokrenule su a sada ih koordinišu.

Oko 300 svetskih lidera, uključujući 45 bivših predsednika i premijera, te dva aktuelna šefa država, pozvali su na stvaranje ovog suda, među njima i predsednica Moldavije prošlog vikenda.

Ta inicijativa je deo zvanične spoljne politike Kanade i Holandije. I druge zemlje – Nigerija, Kolumbija – podržale su formiranje ovog suda, kao i organizacije civilnog društva.

Upravo sam došao iz Evropskog parlamenta koji je usvojio rezoluciju kojom se poziva na formiranju suda. Oni su to učinili zato što rasprostranjena korupcija, zloupotreba javne funkcije za privatnu korist od državnih čelnika kao što je Putin, ali ne samo on – ima razorne posledice po ekonomiju i ljudska prava, generisanje klimatskih promena, izbeglica i šteti međunarodnom miru i bezbednosti.

Ovaj sud bi delovao u krajnjoj nuždi i funkcionisao na principu komplementarnosti. Gonio bi korumpirane visoke funkcionere i njihove privatne pomagače, koji su nekažnjeni u svojim zemljama jer one nisu voljne da procesuiraju takve zločine rasprostranjene u svim zemljama, koji su u njima zabranjeni, ili nemaju dovoljno kapacitete.

RSE: Koja je verovatnoća da ovaj sud bude uspostavljen?

Volf: Ova inicijativa brzo napreduje. Kao što sam rekao, u poslednje dve godine, više zemalja je podržalo formiranje suda, a Evropski parlament je nedavno suštinski pozvao sve svoje članove da učestvuju u njegovom radu.

Upravo sam o tome govorio u Evropskom parlamentu pre nekoliko dana. Mnoge druge zemlje, uključujući sa globalnog Juga, poput Nigerije, Senegala, Gambije, Obale Slonovače, zatim, Severna Makedonija, Istočni Timor.

Norveška je pokrenula formalni proces evaluacije. To je izazovan zadatak, ali kao i u slučaju agresije, posledice velike korupcije su veoma razorne – ljudske, ekonomske.

Stoga se sve više uviđa da mora postojati mesto za pozivanje ovih kleptokrata na odgovornost, te da bi to trebalo da bude predloženi Međunarodni antikorupcijski sud.

Kleptokrati treba da završe u zatvoru

RSE: Poslednje pitanje, kada smo razgovarali pre 10 godina, glavne teme su bile prisluškivanje mobilnog telefona tadašnje nemačke kancelarke Angele Merkel od strane američkih obaveštajnih službi, rastuće pretnje koje dolaze sa Interneta kojima se ugrožava privatnost.

S obzirom da se, nažalost, od tada situacija u svetu generalno pogoršava, naše slobodu su sve više ugrožene. Koje su danas glavne pretnje našim slobodama?

Volf: Mislim da su sada glavne pretnje našim slobodama, nažalost, varvarske invazije. Autokrate i nedemokratski lideri su takođe kleptokrati. Oni treba da budu uklonjeni sa funkcija na legalan način. Korupcija je Ahilova peta. Trebalo bih ih krivično goniti i da završe u zatvoru.

Sve dok su na funkciji, oni će kršiti ljudska prava, neće dozvoliti rad nezavisnih medija koji mogu da razotkriju njihovu korupciju, potpuno su nedemokratski orijentisani i smatraju, što možemo danas videti, da mogu nekažnjeno da napadaju svoje susede koji su na demokratskom putu.

RSE: Sudija Volf, hvala Vam što ste govorili za Radio Slobodna Evropa.

Volf: Hvala Vam za izuzetno važan posao koji Vi i Vaše kolege radite, jer su tačne informacije namenjene građanima – a koje autokrati, kleptokrati i varvari nastoje da uskrate – izuzetno važne.

(Dragan Štavljanin, Slobodna Evropa / Foto: Beta-AP)