U prepunom amfiteatru Filozofskog fakulteta u Beogradu održana je tribina „Atentat na Zorana Đinđića – 20 godina posle“ u organizaciji studenata istorije „Ostrogorski“ na kojoj su učestvovali istoričari Dubravka Stojanović, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu, Čedomir Antić, profesorom Filozofskog fakulteta u Beogradu, Milan St. Protić, jedan od lidera DOS-a i Zoran Živković, bivši predsednik Vlade Srbije.

Zoran Živković, premijer posle ubistva Đinđića podsetio je na kratki period u kom je Đinđić bio gradonačelnik Beograda posle izbora 1996. godine.

„Te 1996. godine pobedili smo u 20-ak gradova u Srbiji, između ostalog i u Beogradu. On je postao gradonačelnik, ali je bio manje od 6 meseci jer je odbio da podrži Draškovića na predsedničkim izborima 1997.

Za tih nekoliko meseci nije moglo mnogo da se uradi. Skinuta je petokraka sa dvora, jer nije bilo arhitektonsko rešenje za tu zgradu. To je bio dobar simbol, ali premalo vremena da se uradi nešto značajno“, rekao je Živković.

On je istakao i da je 1990-ih bilo jako teško „raditi sa nečim što se zove Drašković Vuk. Najveći uspeh je bio što je 2000. godine iz DOS-a izbačen SPO“.

Živković je podsetio i da je 25. januara 2001. formirana Vlada, ali je i ona imala prekratak rok da napravi nešto.

„Zoran je vodio vladu do 12. marta 2003. godine, ja još godinu dana posle, po njegovim smernicama. Za to vreme urađeno neviđeno mnogo stvari.

Država je vraćena u međunarodne institucije. Plata je 2000. godine bila 35 evra, a u martu 2003. 180 evra.

Zatekli smo inflaciju od 113 odsto, a krajem 2004. bila je osam odsto. Budžet je 2000. bio 65 milijardi dinara, a 2003. 265 milijardi dinara.

Ukinuli smo Šešeljov zakon o informisanju koji je sporovodio Vučić. Medijska sloboda je tada bila najveća u istoriji Srbije, koja se nije ponovila do sada.

Predsednik vlade kada je dolazio u studio on se plašio, a ne novinar. Sva pitanja su bila dozvoljena“,prisetio se Živković dodajući da je tih dve dve godine i dva meseca najsvetlijeg perioda u istoriji Srbije.

On je ocenio i da je Zoran Đinđić bio spreman na sve žrtve za sprovođenje tranzicije, a „to znači da si nepopularan. Rezultati reformi se ne vide sutra, a na početku izgledaju jako loše. Pre ubistva Zoran je imao rejting 6,1 odsto, a DS osam odsto“.

Živković je rekao da je tri velika problema trebalo da se reše 2003. godine.

„Prvo su bili odnosi sa Crnom Gorom. Naš predlog je bio razlaz na miran način. Drugo pitanje je Kosovo. Počeli smo razgovore da se ide na podelu Kosova. Da deo sa srpskom većinom, severno od Ibra, bude deo Srbije, a ostatak da se odvoji, ali sa uslovom da nas prvo prime u EU kao kompletnu Srbiju, a onda da se odvoje, kao što je bilo sa Čehoslovačkom. Treći je bio borba protiv kriminala. bilo je pitanje trenutka kada će početi, i pored toga da se ostvari kontrola nad vojskom koja je trebalo da bude neutralna. Vojska bila pod crnogorskom i Koštuničinom kontrolom“, naveo je Živković.

(Miloš Obradović, Danas / Foto: N1)