Od početka avgusta prošle do kraja januara ove godine u četiri Centra za žrtve seksualnog nasilja u Vojvodini evidentirano je 24 slučaja seksualnog nasilja prema ženama i devojčicama. U čak 10 slučajeva radilo se o maloletnim osobama od kojih je pet devojčica mlađe od 15 godina.

“Ovi podaci potvrđuju konstantno, blago povećanje broja žena i devojaka koje institucijama prijavljuju silovanje, odnosno seksualno nasilje. Seksualno nasilje spada u red zločina s najmanjom proporcijom prijava i prema podacima mnogih istraživanja, na jedno prijavljeno silovanje dolazi između 15 i 20 neprijavljenih slučajeva. Zato je veoma je važno izneti podatke o broju žena i devojčica koje su preživele rodno zasnovano nasilje, jer bez pouzdanih podataka, ne samo o veličini pojave nego i o svim ostalim aspektima, uključujući i faktore rizika, društvo ne može na adekvatan način da odgovori”, objašnjava Danica Todorov iz Centra za podršku ženama.

Upravo sistemsko sagledavanje, iskustvo Centra za podršku ženama pokazuje, može biti ključno kada je reč o prevenciji nasilja prema ženama i devojčicama.

Na prvom mestu, kako kaže Todorov važno je odupreti se posmatranju ovog pitanja kao problema za koji su odgovorne žrtve silovanja i seksualnog nasilja.

Dakle, nadležni organi treba da veruju u iskaz žrtve i ne osuđuju je zbog nasilja koje je preživela.

Sistemski pristup podrazumeva da se učini sve da se umanji svaka re-traumatizacija žrtava tako što će se unapređivati dostojanstvo, autonomija i pravo izbora žena.

Šta kaže iskustvo četiri grada u Vojvodini

Centri za žrtve seksualnog nasilja koji funkcionišu u zdravstvenim ustanovama u Novom Sadu, Zrenjaninu, Kikindi i Sremskoj Mitrovici žrtvama seksualnog nasilja pružaju usluge koje uključuju medicinsku (zdravstvenu), forenzičku i psihološku podršku koja je dostupna 24 sata sedam dana u nedelji.

To podrazumeva lekarski pregled, odnosno neposrednu medicinski negu posle napada, ali i kasnije. Lekarski pregled je način da se otklone posledice telesnih povreda koje nekada mogu veoma ozbiljno da ugroze zdravlje žene.

Prilikom pregleda se dobijaju važne informacije o trudnoći i bolestima koje se prenose polnim kontaktom. Zdravstveni pregled je način da se obezbede medicinski dokazi značajni za policijsku istragu i sudski proces.

Jedna od najvažnijih je psihosocijalna podrška u situacijama akutne krize, neposredno posle preživljenog silovanja i srednjoročna i dugoročna psihološka podrška koje žrtvama pružaju obučene savetnice.

Ono što one najčešće vide kao posledicu silovanja i seksualnog nasilja jeste postraumatski stresni poremećaj koji se prepoznaje kroz 30 simptoma, između ostalog i strah od mogućnosti da se ponovo nešto dogodi, povlačenje, izolacija od socijalne okoline.

U odsustvu bilo kakvog psihološkog savetovanja i podrške vezane za traumu ili bilo kakve druge podrške žrtvama silovanja, žrtve su u potpunosti same sa svojim iskustvom.

Kakvo je iskustvo Centra za podršku ženama?

“Rad institucija mora da se zasniva na ljudskim pravima i shvatanju nasilja kao zloupotrebe moći, te da za nasilje ne postoji opravdanje. Prava i potrebe žrtava su u središtu svih mera, a pružanje zaštite i podrške ne sme da zavisi od spremnosti žrtve da podnese prijavu ili svedoči”, nastavlja Danica Todorov.

Ženama koje prežive bilo koji oblik nasilja, posebno koje su preživele seksualno nasilje potrebno je vreme da bi se osnažile i progovorile o traumi i svemu što su preživele, a zbog osude okoline, nerazumevanja društva, neadekvatne reakcije institucija i prebacivanja krivice na žrtvu, najveći broj žena odluči da ćuti zbog čega neki od slučajeva seksualnog nasilja koji budu prijavljeni često ostaju nerešeni ili sa oslobađajućim presudama za nasilnike.

Centar za podršku ženama već više od 18 godina od svog osnivanja, pruža usluge podrske, kao sto su licencirani servis SOS telefona, psiho-socijalna podrška i pravno savetovanje, za žene i devojčice žrtve rodno zasnovanog, porodičnog i partnerskog nasilja.

(Danas, foto: Marija Erdelji)