Svetski trgovinski lanci nas i dalje obilaze, a odgovor na pitanje zašto ih nema u Srbiji ne krije se samo u svetskoj ekonomskoj krizi već i u tome što našoj državi prosto ne trebaju. Iako ih priziva i govori da bez konkurencije nema prave borbe protiv monopola, očito čuva leđa svojim, domaćim, igračima u ovoj branši, a da je tako, pokazuje i poslednja verzija nacrta zakona o trgovini, u kojem piše da je za sve objekte veće od 5.000 kvadratnih metara i dalje neophodna dozvola Ministarstva trgovine. Strani trgovci koji su merkali naše tržište i ranije su odustajali zbog ograničenje u vidu obavezne dozvole državnih organa za otvaranje velikih tržnih centara. Ni u najnovijoj verziji zakona od toga se nije odustalo. Tako se, recimo, može desiti da neka trgovinska kompanija odluči da gradi objekat u Subotici, a da ga država, ukoliko proceni da je takav market potrebniji nekom drugom lokalnom tržišu, pošalje u Šabac, Vranje… Novim zakonom predviđeno je da se lokalnim samoupravama i drugim državnim organima da veće diskreciono pravo u odobravanju dozvola za otvaranje novih prodavnica, što komplikuje administrativne procedure. Ostaju i druge boljke: skupi domaći krediti, nemamo dobar bankarski rejting u svetu… No, sudeći po optimističkim planovima investitora koji su najavili dolazak, Vojvođani se ipak mogu nadati da će uživati u dražima šopingovanja u velikim tržnim centrima, baš onakvim kakvi su u Evropi.
Vojvodina je, sudeći po planovima nekih od velikih imena iz trgovačke i građevinske branše za ovu godinu, naročito privlačno tržište. Placeve su bezecovali Izraelci, Italijani, Austrijanci… Grupacija BIG CEE, lider u izgradnji šoping parkova u Izraelu, započela je u Srbiji investicioni ciklus vredan 500 miliona evra, a prvi park izgradiće baš u Novom Sadu. Trebalo bi da bude završen do kraja 2010. godine, prostiraće se na 90.000 kvadratnih metara, a ova investicija vredeće oko 60 miliona evra. To će, kako kaže direktor Grupe BIG CEE Robert Jahav, strukturno izmeniti kompletnu potrošačku scenu u zemlji. Osim grinfild investicije, veli naš sagovornik, ova grupacija uvodi i novi koncept poslovanja, a dovešće i nove trgovinske brendove i niže cene. Inače, maloprodajni parkovi, smešteni na obodima gradova, nov su koncept na srpskom tržištu, a dalja implementacija i izgradnja pionirskog projekta u Novom Sadu će još dugo biti jedna od najvećih atrakcija na tržištu, poručuje Jahav.
Novine koje donosi koncept prvog BIG šoping parka jesu, s jedne strane, niža cena zakupa za trgovce u odnosu na druge šoping molove, a s druge, za kupce, brza i jeftina kupovina, prostran i besplatan parking, veliki izbor različ itih prodavnica pod jednim krovom. Inače, u ovoj su kompaniji došli do pokazatelja da svakom stanovniku Srbije pripada nešto više od jednog kvadratnog metra prodavnice, dok u regionu svaki stanovnik “za sebe” ima između 30 do 50 trgovačkih kvadrata, negde i više. BIG CEE grupi je to glavni pokazatelj monopolskog položaja šoping molova i visokih cena robe u njima i, naravno – šansa.
Još jedan veliki prodajni centar gradiće se u Vojvodini, a investitor stiže iz Italije. Bolje reći, u ravnicu je već došao i to preko Fonda za podršku investicija u Vojvodini VIP. Reč je o kompaniji “Bernardi”, koja će u Pećincima, na 85 hektara već zakupljenog zemljišta, graditi poslovni i turistički centar vredan 250 miliona evra. To je, inače, najvredniji projekat koje je VIP realizovao za pet godina. Planirano je da u Pećincima najpre bude otvoren “autlet” prodajni centar, dok će u narednim fazama biti izgrađeni hotel, zabavni park i trgovinsko-zanatski centar, u kojem će ukupno biti zaposleno oko pet hiljada ljudi.
Podsetimo, krajem 2008. godine je i austrijska kompanija “Supernova” najavila da će izgraditi tržni centar u Novom Sadu, u njega uložiti 100 miliona evra i uposliti hiljadu ljudi. Ovaj posao bio je dogovoren u kabinetu gradonač elnika Novog Sada Igora Pavličića, a kasnije su iz kompanije stizale vesti da se od gradnje nije odustalo. Sve su prilike, ni najveći srpski trgovac nije digao ruke od velikog posla u Novom Sadu.
Kada je pre dve godine austrijski „Špar“ najavio dolazak u Srbiju, rekao je da će prvo doći u Suboticu, ali su se ti planovi izjalovili. Za utehu bi nam moglo biti to što je vodeća nemačka kompanija na tržištu „uradi sam“ proizvoda OBI zainteresovana je da investira na srpskom tržištu, i to u gradovima koji imaju preko 100.000 stanovnika, tako da je treba očekivati i u Vojvodini.
Ako se sve to obistini, tek onda ćemo moći govoriti o razvoju moderne trgovine, i u Vojvodini i u celoj zemlji, o jakoj konkurenciji, integrisanju naše trgovine i ukupne privrede u evropske i svetske tokove…
Sada, produktivnost rada u trgovini na malo je tri puta manja u Srbiji nego u Evropskoj uniji. Investicije po zaposlenom u trgovini na malo iznose oko 1.800 evra, a u EU čak 3.200 evra; prevelika je usitnjenost – imamo čak 42.776 preduzeća u ovoj branši… Nema u Srbiji, sem nemačke kompanije “Metro”, nijednog od deset vodećih svetskih trgovinskih lanaca, nijednog evropskog hard-diskonta, imamo samo dva šoping mola koja bi se mogla meriti sa evropskim, autlet centri nisu nisu ni blizu onome što bi trebalo da budu…
Recimo i da su prvi šoping molovi, u današnjem obličju, otvoreni još šezdesetih godina prošlog veka u Americi. Nešto slično postojalo je u Skandinaviji još krajem XIX stoleća. Najveći tržni centar u Evropi otvoren je 2005. godine u Istanbulu. Beograd sa dva velika tržna centra zaostaje za drugim evropskim gradovima, pa čak i za Hrvatskom. Posle „Delta sitija“ niklo je „Ušće“, a Vojvodina još nema nijedan.

(www.autonomija.info)