Kafić-klub „Crni ovan“ u Novom Sadu, jedno od veoma retkih preživelih antifašističkih mesta u glavnom gradu nekada tolerantne i multi-kulti Vojvodine kojom već celu deceniju vladaju Vučićevi SNS-ovci, po četvrti put u poslednjih godinu i kusur dana napali su fašisti. Prethodna tri puta počinioci – gle čuda! – nisu bili pronađeni.

Sada je ono malo preostale svesne javnosti podviknulo malo glasnije nego inače pa je policija uhapsila trojicu mamlaza uzrasta od 21, 22 i 23 godine. To nedelo je, međutim, okarakterisano kao „nasilničko ponašanje“. Nasilničko ponašanje? Popili malo više pa ih ponela atmosfera? Na povratku kući baš naleteli na „Crnog ovna“? Iako je reč o kafiću koji jeste u centru grada, u jednom pasažu u koji se ulazi iz Zmaj Jovine ulice, ali je – sem za putnike-namernike – gotovo potpuno nevidljiv. Zabasala zabludela mladež, šta ćeš, popilo se pa se krivudalo. Kao i svi normalni mladi ljudi u gradu koji je do juče bio Evropska prestonica kulture, i ovi bezbrižni mladići su pri sebi imali „svakodnevne potrepštine“: nož, palicu i spravicu zvanu bokser.

U trenutku kada su se pojavili, u lokalu je bilo desetak ljudi, a među njima i jedna trudnica. Vlasnik „Crnog ovna“ Bojan Šovljanski ispričao je da je u tom trenutku on izašao iz kafića kako bi ispratio neke goste. A onda je video trojicu skroz u crno odevenih „slučajnih prolaznika“. Pa ih je čak i ponudio da uđu u kafić. Na šta su mu oni rekli: „Gde su vam srpske zastave?“ Kada je obratio pažnju, Šovljanski je video s kim ima posla: na crnim rukavima crne odeće imali su fašistička obeležja: kukasti krst, „Zentropu“ i zastavu američke konfederacije. Pride, bili su maskirani.

Potom je viknuo gostima kafića da pozovu policiju i stao na vrata, kako fašisti ne bi mogli ući. Onda su ovi isukali one „svakodnevne potrepštine“, ozledili Šovljanskog i jednog od gostiju. I pobegli. Posle je stigla policija. Koja je povređenom gostu rekla da je „bolje da je nosio hrvatska i ustaška obležja, nego što je nosio antifašistička“. (To policija valjda zna iz iskustva. Ili iz neinformisanosti. Jer, u drugoj polovini decembra prošle godine, isto u centru Novog Sada, napadnuta su dvojica hrvatskih glumaca. Napadnuti su jer su „slučajni prolaznici“ načuli da pričaju „na hrvatskom“).

Glede „nasilničkog ponašanja“ kod „Crnog ovna“, koalicija nevladinih organizacija „Građanska Vojvodina“ zahtevala je od tužilaštva da trojica privedenih fašista budu optuženi za krivično delo izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti, a ne za „nasilničko ponašanje“. Tužilaštvo je na to reagovalo tako što je mladim fašistima zabranilo prilazak „Crnom ovnu“ i ljudima koje su ranili hladnim oružjem. Ali je ostalo pri kvalifikaciji „nasilničko ponašanje“.

Nevladine organizacije su podsetile da su na sličan način nadležni organi pokušali da zataškaju napad neonacista na antifašističku tribinu na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, 9. novembra 2005. godine, ali su posle burne reakcije javnosti prekvalifikovali krivično delo u izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. I ne samo to, već je policija izvršila spektakularno hapšenje neonacističkih nakaza, pred kamerama.

Bila je to tada reakcija nakon što se javnost sablaznila nad činjenicom da u Srbiji deluju neonacisti. Ju-ju, pih-pih, pa otkud to sad, kad je Srbija odvajkada bila antifašistička. Ako ne računamo Dražu Mihailovića, Milana Nedića i Dimitrija Ljotića, dakle trostruko kvislinška u Drugom svetskom ratu. I da je među prvima u Evropi ponosno izvestila Firera da je Judenfrei, odnosno da su Jevreji u njoj „istrebljeni“. Antifašistička Srbija? Znači, da ne računamo ni Slobodana Miloševića, Vojislava Šešelja i njihove proksije Radovana Karadžića i Ratka Mladića iz jugoslovenskih ratova? Ni Vukovar, ni Dubrovnik, ni Srebrenicu, ni Foču, ni Prijedor, ni Đakovicu… Ni presudu Međunarodnog suda pravde u Hagu, po kojoj je Srbija, prva država u evropskoj istoriji, oglašena krivom za nesprečavanje genocida, onog u Srebrenici.

Srbijanska je javnost, dakle, masovno licemerna. Ovaj „opozicioni“ deo mrzi Vučića jer nije na njegovom mestu, a istovremeno ni da zucne o užasima koje Vučić priređuje susednim državama, koje doslovno lagano ali sigurno davi, pre svega Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru, zatim „večito“ Kosovo, a ni Severna Makedonija nije baš da može mirno spavati, samo gledajte. Isto tako su masovno ćutali i o zločinima iz devedesetih godina 20. veka nad građanima susednih država.

I zbog svega toga sasvim ozbiljno treba shvatiti upozorenje Građanske Vojvodine da je ovo „samo početak fašističkog iživljavanja koje produkuje vladajući režim“. Jer u međuvremenu su, a da to nismo ni primetili, stasale nove generacije, koje su masovno vaspitavane poput vampira, željnih tuđe krvi. Vaspitavali su ih oni kojima je bilo svejedno što se u njihovo ime na zverski način ubijaju Hrvati, Bošnjaci, Albanci…

Nekada, nije to tako davno bilo, u Novom Sadu je bilo mladih i organizovanih antifašista. Nekada, pre svega petnaestak godina, na ulice Novog Sada izašlo je pet hiljada ljudi, kako bi zaustavili neonaciste u nameri da proslave Himlerov rođendan u centru grada. I sada su antifašisti uspeli da (privremeno?) zaustave izgradnju spomenika tobožnjim nedužnim žrtvama Drugog svetskog rata 1944/45. godine, tako što su dokazali da se na spiskovima nedužnih nalaze ustaše iz Srema i ratni zločinci koji su učestvovali u zloglasnoj Novosadskoj raciji, januara 1942. godine, kada su Jevreje, Srbe, Rome i ostale „neposlušne“ i „inoverne“ građane mađarski okupatori i domaći izdajnici prvo streljali, a potom bacali pod led Dunava.

Ti koji su to zaustavili su isti oni koji su organizovali protest 2007. godine, isti oni koji su tukli neonaciste gde god su na njih nailazili u gradu, isti oni zbog kojih su se neonacisti i njihovi „fireri“ okupljali po MIŠjim RUPAma i plakali i molili da ih ne tuku, kad nabasaju na antifašiste. Antifašisti koji su znali da nacisti i fašisti razumeju samo jedan jedini jezik. Pa su tim jezikom i govorili. Jezikom antifašizma, a ne „mirovnjaštva“. Oni su sada ljudi u zrelim godinama, a među ovim mlađim pokolenjima u Novom Sadu malo je onih koji su spremni da izađu na crtu fašistima. Regrutacija fašista teče nesmetano, resursi su neiscrpni, podrška iz pozadine takođe. Pune su društvene mreže fašističkih grupa u kojima slobodno objavljuju fotografije, kućne adrese, lične podatke ono malo preostalih antifašista u gradu. Policija i tužilaštvo, očigledno, u ovom domenu tehnološki zaostaju pa te grupe za njih nekako ostaju nevidljive. Iako bez problema, istog sekunda takorekuć, pronađu one koji i pomisle da zaprete Vučiću i njegovoj porodici.

A ti mladi fašistički mamlazi su ubeđeni su da su četnici antifašisti, a Titovi partizani „antisrbi“. Nikad nisu čuli za opsadu Sarajeva, iz ličnih geografija im je izbrisana zapadna strana sveta. Vaspitavani su – od kuće, preko ulice, do škole i fakulteta – da su Srbi „nebeski narod“, izabran od samog dragog boga, koji je takođe Srbin, zbog čega su na meti svih zala ovoga sveta: NATO-a, Amerike, Nemačke, Šoroša, Vatikana, Jevreja, Rotšilda, Bildeberške grupe, HAARP-a, chemtrailsa, vakcina, masona … Zahvaljujući većini roditelja i većini nastavnika, oni su uvereni da su žrtve, da istorija počinje 1999. godine, NATO bombardovanjem, koje je usledilo zbog srpske „izabranosti“, a ne zbog zverskih zločina i pokušaja proterivanja bezmalo milion Albanaca sa Kosova.

Oni su masovno na strani ruskih vampira koji se hrane ukrajinskom krvlju. Oni crtaju „Z“ gde god stignu i slave Mladića škrabajući njegovo ime po fasadama zgrada u Evropskoj prestonici kulture. Oni su masovno moralni idioti koji nisu u stanju razlikovati elementarno dobro od esencijalnog zla. Oni su, dakle, masovno umrli, a da još ni počeli živeti nisu. Oni su masovno zombirani. Vampiri su među nama! Deca svojih roditelja i svojih škola!

(Lupiga.Com, foto: Gradski portal)