Sociolog kulture Ratko Božović izjavio je u Novom danu da su se građani vratili religijskom načinu života nakon višedecenijskog prekida uzrokovanog politikom i ideologijom. „Imali smo drastičan diskontinuitet sa religijom, religijskim načinom života, i shvatanjem religije uopšte time što smo imali ideologiju koja je napravila taj diskontinuitet. Nasilno su ideologija i politika pokrile zaboravom samu religiju, i to do drastičnosti kod komunista – kada je religija zabranjivana“, kazao je Božović.

Podsetio je da smo imali situaciju da su komunisti nakon višedecinijske vladavine „preko noći“ postajali nacionalisti.

„A mnogi su postali i religiozni, što je suštinska suprotnost onome što je ideologija koja je dolazila sa komunizmom. U tim brzim promenama ne vidim temeljne promene, ne vidim proživljenost ili verovanje“, naglasio je sagovornik N1.

On je govoreći o religiji kod nas podsetio da su prethodne generacije građana u našoj zemlji završavali srednjoškolsko obrazovanje bez osnovnih znanja o velikim religijama.

„Nismo znali ništa o svim tim velikim knjigama, kao što su Biblija ili Kuran, i to je bilo čudno, da se ništa ne zna o tome. Ideologija i politika su imale fiksnu ideju da izumire religijska svest. Međutim, to je besmislica, jer se ne shvata suština same religije. Zato mi se čini da smo imali drastičan diskontinuitet sa religijom, religijskim načinom života, i shvatanjem religije uopšte, time što smo imali ideologiju koja je napravila taj diskontinuitet. Nasilno je pokrila zaboravom samu religiju, i to do drastičnosti kod komunista kada je religija zabranjivana“, kazao je Božović.

Podsetio je da i kada se slavilo, onda se radilo to u tajnosti.

„Decenijama imamo diskontinuitet. U diskontinuitetu su se pokvarile mnoge stvari, jer sve ono što je običaj, obred i sve ono što ide uz praznik, pa i Božić – modifikovano je i pomalo zaboravljeno. Ostalo je negde u sećanju. Tako da imamo povratak religijskom načinu života nakon decenijskog prekida. Imamo mnogo zaboravljenog i sada imamo simuliranje da to jeste religija i religijski način života, a u stvari nije“, istakao je Božović.

Konstatuje da su slave i sve forme obreda pretrpele izmene, pa i sam Božić, kao najradosniji hrišćanski praznik.

„Došlo je do nestajanja i do rasula vrednosti. A kada dođe do rasula vrednosti onda se čovek mora vratiti osnovnim vrednostima, smislu postojanja i smislu čoveka. I to je najširi kontekst. A kod nas je dramatičan zato što mi u svemu što činimo – previše preterujemo. Previše preterujemo i u uspostavljanju i u degradaciji same vere“, rekao je Božović.

Govoreći o poruci koju šalje crkva vernicima, ocenjuje da se u obraćanju crkve ćesto meša i politika.

„Ovde je crkva upućena na najšire slojeve, na najširi publikum. Ostaje pitanje kako poruka crkve stiže do samih ljudi, njihovih porodica i njihovog razumevanja. Mislim da tu ima mnogo nesporazuma i te nesporazume vidimo svakodnevno, u onome što su religijski običaji. Tu se nameće nešto što dolazi iz samog konteksta politike ili države. I taj vetar je često mnogo snažniji od onog koji dolazi iz same religije. Onda ostaje pitanje šta je pomerilo sistem vrednosti u tim ljudima, da li ono što se dešava u politici ili ono što se dešava u religiji“, kazao je Božović.

Ukazuje na promenljivost u samoj crkvi i kod vernika.

„Više nije ni religija kao što je bila a i vernici nisu više kao što su nekada bili. Ostalo je mnogo onoga što je simultantno ili ono što je nametnuto. Deluje neočekivano da smo masovno ateisti, a onda smo preko noći postali teisti, vernici. Ja ne verujem u takvu promenu iznutra. Religija mora dolaziti iz duševnosti, iz moralnosti i iz moralne dimenzije života. Ne verujem u takvu promenu i zato mi se ponekad učini da prima previše u slavljenju i u prazniku, jer taj praznik često bude prazan, a on mora da bude pun lepote, vrednosti, istine i dobrote. Više je postao neka konfekcijska pomama kod ljudi koja se dešava u njohovom svakodnevnom životu“, zaključio je Božović.

(N1, Karikatura: STUPS)