„Evropska unija ponovo je prepoznala strateški značaj proširenja i pojačala interesovanje i za Srbiju“, ocenjuje za Glas Amerike Srđan Majstorović iz nevladinog Centra za evropske politike – u razgovoru o značajnim događajima koji su obeležili 2022.

Majstorović kaže da je pečat na odlazeću godinu stavila ruska agresija na Ukrajinu i taj događaj je, kako kaže, uticao na sve procese u Evropi.

Tu, navodi, spada i politika proširenja Evropske unije koja se osim na Srbiju – odnosi i na region Zapadnog Balkana.

„Pre svega, rekao bih da je to zbog geopolitičkog momenta, konteksta i značaja Zapadnog Balkana za EU“, objašnjava Majstorović.

O tome, prema njegovim rečima najbolje govore pojačana diplomatska aktivnost i brojne posete evropskih zvaničnika Srbiji – od predsednika Saveta Evrope saveta Šarla Mišela i predsednice Evropske komisije Ursule for der Lajen, do nemačkog kancelara Olafa Šolca ili komesara za proširenje Olivera Varheljija.

Iz ugla regiona, Severna Makedonija i Albanija su počele pristupne pregovore sa EU, a građanima Kosova najavljeno je ukidanje viza za putovanje u EU.

Osnovana je Evropska politička zajednica, ponovo lansiran Berlinski proces, a inicijativa Otvoreni Balkan je nastavila da funkcioniše, podseća Majstorović i dodaje da što se tiče isključivo Srbije 2022. godinu su obležili i predsednički izbori i vanredni parlamentarni izbori, kao i jako dugo formiranje nove vlade, vlade kontinuiteta.

“Sam period formiranja vlade koji dugo trajao nažalost ukazuje da ne postoji osećaj urgentnosti da se Srbija pokrene odlučnije napred, kada je u pitanju njen odnos sa EU. Generalno gledajući u 2022. Srbija je stagnirala. Nije učinila nikakav značajniji napredak, ponovo nije otvoreno ni jedno pregovaračko poglavlje, odnosno pregovarački klaster. A po prvi put je zabeleženo i nazadovanje u jednoj od oblasti koja je od izuzetnog značaja za nastavak procesa pristupanja Srbije EU. To je oblast usaglašavanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU“, smatra on.

Odnos Srbije prema EU u velikoj meri bio je određen i odnosom Beograda prema Rusiji i ratu u Ukrajini.

“Ono što karakteriše odnose Srbije i EU u kontekstu ovoga što se dešava u Ukrajini jeste jedan nespretan pokušaj, ili bolje rečeno promašaj promovisanja politike konstruktivne dvosmislenosti. Dakle, Srbija se na neki način priklonila EU i zapadnim partnerima kada je u pitanju osuda agresije Rusije na Ukrajinu u UN, i u nekim drugim međunarodnim organizacijama poput Saveta Evrope, Srbija je primila ukrajinske izbeglice, Srbija šalje humanitarnu pomoć Ukrajini i verbalno i dalje podržava teritorijalni integritet Ukrajine”, kaže Majstorović.

On podseća da se Srbija u 2022. nije priključila sankcijama Evropske unije uvedenim Rusiji.

“Nažalost ta konstruktivna dvosmislenost postaje vrlo nespretna i šalje jako pogrešne signale. Istovremeno, što je veoma opasno i za građane Srbije i za EU, i za čitav region, na taj način ostavlja otvorena vrata Rusiji da u jednoj zemlji u srcu Evrope praktično promoviše svoje interese, promoviše svoje pozicije, otvara svoje medijske ispostave i na taj način remeti pokušaj uspostavljanja jedne opšte evropske kohezije u smislu vrednosnog stava prema onome što se dešava u Ukrajini”, kaže Majstorović u razgovoru za Glas Amerike.

Podvlači da je uveren da, dok se Srbija nedvosmisleno ne stavi na stranu EU, ni u 2023. godini neće biti značajnijeg napretka u smislu tog puta ka članstvu u EU.

Mijačić: Koloritna godina u kojoj je izbegnut sukob

Uz odnos prema EU i Rusiji, nema sumnje da je i odnos Beograda i Prištine jedan najvažnijih parametara koji će se ocenjivati u kontekstu evropskih integracija.

Kako ističe Dragiša Mijačić, direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj, 2022. godina je bila jedna od najkoloritnijih godina u smislu dešavanja na prostoru Kosova.

Smatra da od 1999. i intervencije NATO-a u bivšoj Saveznoj Republici Jugoslaviji, nije bilo godine sa toliko različitih dešavanja i kriza.

“Ona je počela sa problemima vezanim za onemogućavanje ljudima da glasaju na referendumu, zatim i na izborima. Nakon toga je bila kriza vezana za tablice, onda se stvorila kriza vezana za energetiku, pa smo se vratili vezano za tablice i vezano za lične karte, onda su se pojavile i barikade vezano za tablice i lične karte. Onda se negde smirila situacija pa smo se negde rešili pitanja ličnih karata, ali smo se vratili pitanjima tablica“, kaže Mijačić.

Kako se godina bližila kraju stvari su se zahuktavale i činilo se da dve strane nikada nisu bile bliže oružanom sukobu nego pred sam kraj 2022. godine.

“Onda je krenulo jedno hapšenje, drugo hapšenje, povlačenje Srba iz institucija, nakon povlačenja Srba iz institucija nova hapšenja, ove barikade i evo završavamo ovu godinu negde otklanjanjem barikada, ali sa otklanjanjem barikada nismo otklonili zebnju kako ćemo ući u ovu 2023. godinu“, navodi sagovornik Glasa Amerike.

Mijačić, nije želeo da licitira o pojedinačnoj odgovornosti za nestabilnosti na Kosovu, ali iznosi stav da je kosovski premijer Aljbin Kurti u 2022. vodio politiku koju je započeo 2021. godine.

To je, prema Mijačićevim rečima, povlačenje jednostranih poteza bez koordinacije sa međunarodnim partnerima.

“Ti Kurtijevi postupci su onda izazivali lančano različite reakcije bilo Srba sa severa Kosova ili vlade u Srbiji, gde se to prosto podizalo i na neki nivo da u jednom trenutku smo svi očekivali samo što nije krenuo rat između Srbije i Kosova. Na sreću to se nije desilo, ali se iskreno nadam u 2023. godini neće biti toliko tih jednostranih poteza, da će se više raditi u koordinaciji za međunarodnim partnerima, da će se smiriti situacija i da će se raditi na postizanju nekog sporazuma, makar on bio i prelazan“, smatra Mijačić.

Stagnacija i lična vlast

Govoreći o unutrašnjim reformama u Srbiji Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (Birodi) kaže da sam izveštaj Evropske komisije govori o tome da je Srbija faktički država koja se odrekla evropskog puta.

“I da prosto imamo svojevrsnu samoizolaciju, odnosno da trenutni sistem vlasti koji se može okarakterisati kao lični oblik vlasti, u stvari teži ka tome da postojeće stanje i u oblasti vladavine prava, i slobode govora, i udruživanja prosto bude stopiran“, kaže Gavrilović.

On kaže da je primetan određeni napredak u sferi ekonomije. Međutim, navodi da ukoliko nema vladavine prava, slobode i slobodnog društva, onda ni taj ekonomski rast nije održiv.

Sagovornik Glasa Amerike predviđa da ni u 2023. godine neće biti lako, s obzirom na breme sa kojim Srbija ulazi u narednu godinu.

“Ulazimo sa ličnom vlašću, industrijom populizma, institucijama bez integriteta i javnošću koja je razorena, odnosno ulazimo sa svim onim izazovima sa kojima smo ušli u 2022. godinu, tako da Srbija stagnira. I sa druge strane kada je u pitanju odnos prema okruženju, pre svega prema EU mi smo u fazi samoizolacije, odnosno Srbija je zbog svoje politike u svojevrsnim sankcijama EU, jer činjenica da Srbija ne otvara nova poglavlja, odnosno klastere jeste u stvari indikator da je Srbija u stvari pod svojevrsnim sankcijama EU“, zaključuje u razgovoru za Glas Amerike iz nevladinog Biroa za društvena istraživanja.

(Glas Amerike, foto: Beta)