Za nas je to bio, i onda, i sada, praznik zajedničkog života. U Subotici živi 27 nacionalnosti, to je Jugoslavija u malom, i za nas je ovaj praznik to uvek značio”, kaže za Danas Mikloš Olajoš Nađ, predsednik Udruženja građana “Solidarnost” iz Subotice, povodom obeležavanja 29. novembra.

Iako Jugoslavije više nema, a 29. novembar se ne nalazi u kalendaru među državnim praznicima, sećanje na nekadašnji Dan republike još uvek čuvaju od zaborava Udruženje “4. Mini Jugoslavija” i Centar “Tito” iz Subotice, koja ga zajedno sa drugim udruženjima građana svake godine obeležavaju.

Tako su danas, u parku Mini Jugoslavije, položili cveće na bistu Josipa Broza Tita, razvivši veliku zastavu nekadašnje države, s porukom da 29. novembar neće zaboraviti dok su živi.

“Ne mogu nikad i neću dok sam pri svesti da zaboravim svoj 29. novembar. Onda smo imali tri-četiri dana slobodno, pa smo imali priredbu, dabome. Naše koleginice koje su predavale jezik su spremale divnu priredbu, svi smo se veselili i radovali”, priseća se Subotičanka Milica Medić, kako se u prosveti nekada obeležavao ovaj praznik.

Slavilo se i u fabrikama, kaže Mikloš Olajoš Nađ, koji je u vreme Jugoslavije radio u Hemijskoj industriji “Zorka”, poznatoj fabrici u Subotici.

“To se obeležavalo slično kao 1. maj. Kitile su se fabrike, kapije, vrata na pogonima. Tako da je za nas ovaj praznik to značio, a drugo određenje je bilo da taj datum znači da mi odlučujemo o svojoj sudbini. Znate da je u to vreme bilo samoupravljanje i mi smo to shvatili kao jedan od praznika samoupravljanja”, kaže Olajoš Nađ.

Kako je bilo živeti u nekadašnjoj državi dobro se seća i Blaško Gabrić, počasni predsednik Udruženja “4. Mini Jugoslavija”.

“Mi smo gradili Jugoslaviju i živeli u njoj, lepo detinjstvo nam je bilo. Siromašno, ali lepo. Država je o nama brinula, preduzeća su bila naša. Naši roditelji su radili u svojim preduzećima, u kojima smo se mi, kao deca, posle zaposlili. Socijalizam je bio najidealniji i najbolji sistem na svetu”, naglašava Gabrić.

Da je bilo lepo živeti u Jugoslaviji složila se i Milica Medić, koja se odmah po završetku Više pedagoške škole zaposlila, radila i dobijala platu na vreme.

“Ponosim se vama, omladincima i omladinkama, eto da čujete od nas, pa da merite ovo stanje i ono što mi pričamo. Možda i nešto prihvatite od ovoga što mi govorimo”, dodaje Medić.

Za Mikloša Olajoša Nađa, to je bilo vreme kada su ljudi mogli planirati porodicu i biti bezbrižni po pitanju posla. Prema njegovim rečima, od fabrika su dobijali stan ili kredit da grade kuću, mnogo se i putovalo, dok je u društvu vladalo zajedništvo.

“Jedna sigurnost je bila, bezbrižnost, mogao si imati poverenje u drugoga. Kod nas u fabrici, isto kao što je naš grad, radilo je ljudi puno nacionalnosti i mi nismo znali ko je koje nacionalnosti, nego smo se znali po nadimcima i znali smo ko je kakav radnik. A kad su došle 90-te godine, meni je to bio najteži deo života, kad smo počeli ovaj je Srbin, ovaj je Crnogorac, ovaj je Mađar, ovaj je Bunjevac, ovaj je Hrvat. To je bilo užasno. Da bude bitno ko je koje nacionalnosti, a ne ko je kakav čovek, to je strašno”, ističe Olajoš Nađ.

Zbog svega toga, Subotičani i danas, dve decenije nakon što je ukinut ovaj praznik, s ponosom obeležavaju 29. novembar, kako se ne bi izgubile vrednosti koje su važile u nekadašnjoj državi.

“Iako nema Jugoslavije, te vrednosti danas u Srbiji takođe treba negovati, jer to će značiti mnogo za razvoj Srbije. Da sami odlučujemo o svojoj sudbini kada se radi o životu zajedno. Danas ima još uvek prisutnih nacionalizama raznih boja, u Subotici i šire. Zatim, zbog naše nezavisne politike, dobro je da slobodno odlučujemo o našoj sudbini, a da ne govorimo o odnosu prema radu, o kulturi rada i onome što se dešava u poslednje vreme u školama, da ne bude nasilja. Znači, zbog tih vrednosti, mi obeležavamo i smatramo da treba obeležiti 29. novembar”, poručuje Mikloš Olajoš Nađ.

Udruženje “4. Mini Jugoslavija” i Centar “Tito” će večeras na Otvorenom univerzitetu Subotica održati i svečanu Akademiju, u okviru koje će biti dodeljena i priznanja “Avnojska zahvalnica” građevinskom radniku Dragutinu Filipoviću, ženskom horu Gerontološkog centra “Subotičke Frajle” i bračnom paru Milici i Luki Kikanović.

(Danas, foto: Magločistač)