Izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović izjavio je u Novom danu da Memorandum o nelegalnim migracijama stavlja Srbiju u krajnje nepovoljni položaj u borbi sa migrantima, i ocenjuje da je Mađarska prebacijla teret na Srbiju. „Ova pozicija Srbije je krajnje nepovoljna. A ono što se iznosi u javnost, već su to značajne informacije na osnovu kojih možete da vidite sve probleme, odnosno da borbu protiv migracije stavljamo na južne granice i da ćemo govoriti o readmisiji u zemlje porekla“, istakao je Đurović.

Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Vlade Mađarske Viktor Orban i kancelar Austrije Karl Nehamer potpisali su 16. novembra u Beogradu Memorandum o razumevanju o jačanju saradnje na planu migracija i zaštite granica.

On je konstatovao da se austrijski kancelar Nehamer zalagao u prošlosti za „koncept cikličnih krugova“ prema migraciji, odnosno da se oko EU formiraju krugovi koji bi usporili ili rešili pitanje migracije pre njihovih granica.

„Iz perspektive Austrije je to legitimno, ali mi moramo da budemo svesni da ulaskom u ovakve aranžmane dovodimo sebe na ivicu, ili u ‘nebrano grožđe’“, složio se Đurović.

„Sam memorandum je korak dalje u toj zajedničkoj inicijativi koja se dešava ove godine. Ta inicijativa se suprotstavlja globalnoj inicijativi i plod je tri države – Austrije, Mađarske i Srbije, više nego Evropske unije. To je jako interesantno da pojedne zemlje članice pokušavaju da urede i reše problem sa migracijom, i to sa zemljama koje su nečlanice, kao što je Srbija. U svakom slučlaju ovaj memorandum je pribiližavanje ove tri zemlje i zajedničke politike prema problemu migracije“, rekao je Đurović.

Dodaje da se ovaj memorandum potpisan zbog problema sa migrantima koji prolaze Balkanskom rutom.

„Cela priča je pokrenuta oko aerodromske migracije, ljudi koji su dolazili i korisitli ovaj bezvizni režim, i dolazili kod nas, pa tražili azil u Austriji i Nemačkoj. Međutim, možda je to samo povod, jer je gro migracije i glavni problem migracija Balkanskom rutom, koja nije prestala, i koja je intezivirana iz pravca Turske. Izbeglice dolaze iz Avganistana, Sirije, Severne Afrike i Bliskog Istoka. Dolaze kod nas i nastavljaju dalje“, kazao je Đurović i dodaje da nije isključeno da se ovim sporazumom rešavaju drugi problem migracije.

Podseća da je Srbija reagovala vrlo brzo kada je uočen problem migracije u vezi sa bezviznim režimom, i zbog toga su uvedene vize Burundiju, a uskoro će i Tunisu biti uvedene vize.

„To prvo pitanje koje je pokrenuito u javnosti se brzoi i efikasno rešava. Ali, ono što vidimo na terenu je da je glavni problem borba sa migracijom koja dolazi iz Turske“, napomenuo je gost N1.

Đurović je rekao da se ne isključuje ni izgradnja barijere prema Severnoj Makedoniji.

„Suštinski, ova borba će podrazumevati pokušaj da se zaustave ulasci ljudi na naše južne granice. Da prolaz izbeglica kroz Srbiju bude onemogućen. To je neki scenario koji smo već gledali ranije, sa manje ili više inteziteta, ali sada sa povećanim ljudstvom koje će pomoći Austrija i Mađarska. Možda i barijere, to ćemo videti. Imamo jednu barijeru prema Severnoj Makedoniji, koja se gradi. Ona nije velika, ali će ojačavanje ograde iz mađarskog iskustva biti neki uvod. U suštini, ako bi to mogli da pojednastavimo, moguće je da to kako se odnos Mađara, kako se oni bore na granicama sa migracijom Srbija prekopira, i počnemo da se ponašamo na isti način“, kazao je Đurović.

Precizira da se tu radi o strahu da se ne preduzima nasilje, da se ljudi guraju nazad u Severnu Makedniju i susedne zemlje, kao i da ne dođe do ozbiljnih kršenja ljudskih prava ili nehumanog tretiranja ljudi.

„To su problemi o kojima svedočimo svakodnevno na srpsko-mađarskoj granici, odnosno ponašanju mađarskih graničnih službi“, istakao je Đurović.

Na pitanje da li to znači da je ovo prebacivanje problema sa Mađarske na Srbiju, odgovara: „Sa apekta struke, to je prebacivanje tereta migracije i problema na susednu zemlju sa kojom možete da imate adekvatne aranžmane“.

„Svedočimo na terenu sunovratu politike Orbana, da silom, ekstremnim nasiljem i fizičkim barijerama zaustavlja migraciju. To je koncept koji je poznat i koji ne daje nikakve rezultate, ali služi za politčke poene… A imamo situaciju da je sada mađarska granica sa Srbijom najporoznija granica, da im prolazi najviše migranata uprkos tome što je uloženo preko 1,6 milijardi evra, i tome što na stotine ljudi Mađarska gura nazad u Srbiju. To ne daje rezultate. Suštinski je interes mađarske strane da se migracija pomeri na jug“, naglasio je Đurović.

On je zaključio da je ovaj sporazum ogroman teret za jednu malu zemlju, odnosno „vrući krompir koji dolazi, a koji može da ima konsekvence, ne samo po poštovanje položaja ovih ljudi koji dolaze, a od kojih su mnogi izbeglice, već može da stvori druge efekte na različite sfere društvenog života“.

(N1)