Programska direktorica Inicijative mladih za ljudska prava u Srbiji Sofija Todorović izjavila je večeras da činjenica da u Beogradu ima puno murala i grafita koji slave osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića, od kojih je veliki broj i na zgradama javnih institucija, govori o tome da je stav države Srbije da je Mladić heroj a ne zločinac.

“Oko 40 procenata grafita je na javnim institucijama u Srbiji, uključujući i obrazovne institucije, poput pojedinih beogradskih gimnazija. Da li to znači da uprave škola smatraju da je takvim grafitima mesto na školskim zgradamma”, kazala je Sofija Todorović na otvaranje međunarodne konferencije “Istine koje se poriču” u Beogradu

Podsetila je da je Inicijativa mladih pokrenula akciju mapiranja murala i grafita kojima se slavi Ratko Mladić.

“Želimo da pokažemo da ne misli cela Srbija da je Ratko Mladić heroj. Zbog toga smo pokrenuli akciju  mapiranja murala, i građani u njoj učestvuju i šalju nam fotografije murala i grafita koji slave ratnog zločinca Mladića”, kazala je Sofija Todorović.

Najavila je da će, nakon što završe sa akcijom mapiranja, uputiti zahtev nadležnim institucijama da uklone sve te grafite i murale.

Pesnikinja Mirjana Narandžić pročitala je dve svoje pesme, jednu posvećenu žrtvama opsade Sarajeva iz perioda 1992-1996. godine, i drugu žrtvama genocida u Srebrenici. Oba zločina počinila je Vojska Republike Srpkske pod komandom Mladića.

Ines Tanović: Dejtonski sporazum je ludačka košulja za BiH i takozvani mir

Bosanskohercegovačka rediteljka i književnica Ines Tanović izjavila je večeras da je Dejtonski mirovni sporazum zapravo “ludačka košulja” koja je navučena Bosni i Hercegovini i “takozvani mir”.

“Dejton je ludačka košulja za BiH. To je takozvani mir. Mi smo nastavili rat samo drugim sredstvima”, kazala je Ines Tanović na međunarodnoj konferenciji “Istine koje se poriču” u Beogradu.

Dodala je da ljudi u BiH nisu doživeli pravedan mir, jer ne postoji konsenzus oko toga šta je istina i šta se zapravo desilo tokom devedesetih godina 20. vek, niti je napisana jedinstvena istorija za celu BiH.

“Ono što mladi danas žive, 99 odsto toga dolazi iz porodica. Oni su prepušteni tumačenjima istorije iz porodice. Njih treba ohrabrivati da što više putuju po regionu, jer kad deca vide drugu decu, videće da to nisu neprijatelji, da nisu mrzitelji, već da treba da stvaraju veze”, kazala je Ines Tanović.

Ona je dodala da je četiri godine koje je preživela tokom ratne opsade Sarajeva nisu naterale da bilo koga mrzi.

I profesor sa Univerziteta u Rijeci Vjeran Pavlaković rekao je da treba ohrabrivati razmene među mladim ljudima i njihovo međusobno upoznavanje.

Umetnički direktor “Dokufesta” iz Prizrena Veton Nurkolari ocenio je da je većina medija u regionu u vrlo bliskim vezama sa vlastima.

“Zbog toga sam ponekad srećan što mladi dobijaju informacije sa Tiktoka i drugih društvenih mreža umesto sa mejnstrim medija koji su često veoma toksični”, rekao je Nurkolari.

Aktivistkinja Aida Ćorović ocenila je da rat traje i dalje, samo drugim sredstvima, kroz “najgore moguće informacije i indoktrinacije”.

Konferenciju organizuju Inicijativa mladih za ljudska prava, Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Forum ZFD.

(Autonomija)