Tokom pandemije Kovid-19 mi nismo bili samo žrtve koronavirusa, bili smo žrtve nekih ljudi koji su pod plaštom toga da nas brane od tog virusa svašta forsirali, kažnjavali pojedine kategorije stanovništva, iz dana u dan su se dešavale potpuno neverovatne priče, servirane su nam potpuno neverovatne informacije, a ova knjiga bi trebalo da nam pomogne da prevaziđemo traumu, da „ližemo rane“, da ih konačno zacelimo, i naučimo nešto iz svega toga, čulo se, između ostalog, na promociji knjige „Novosadski dnevnik izolacije“.

„Novosadski dnevnik izolacije“ čine dnevnički zapisi, koje je 70 autora vodilo o svom životu tokom tromesečnog vanrednog stanja prouzrokovanog pandemijom korona virusa, u izdanju Ruskog slova.

U ime zdavača knjige sinoć su govorili Boris Varga, Svetlana Tomov i Dragan Gmizić, a zapravo su bili samo moderatori razgovora u kojem su glavnu reč, kako i dolikuje, imali autori od kojih je većina bila prisutna. Budući da ih je u ovom slučaju oko 70, nije bilo tradicionalnog „nastupa“ govornika na bini, već su autori delili svoja zapažanja s mesta, iz publike, te je sve više ličilo na neobavezan razgovor grupe prijatelja.

Od Interneta do knjige

Direktorica Fondacije 021 i urednica Multiradija, od kojeg je sve i počelo, Svetlana Tomov, pojasnila je na početku vezu između tog medija i ovog svojevrsnog dnevnika jednog vremena. Kako je rekla, prvo je krenulo sa objavljivanjem dnevnika kako bi se olakšala potpuno neočekivana situacija izbijanja pandemije Kovid-19, a koja se poklopila sa početkom rada internet portala Multiradija.

„Imali smo ideju da budemo pravi medij civilnog društva, da osluškujemo svoje sugrađane i da pišemo o onome što nas muči i što svi osećamo. To je ta nit koja je povezala naše tekstove i naše sugrađane koji su nam slali svoje misli, svoje ideje, svoje dnevnike, opisujući ono kako se osećaju u tom trenutku“, rekla je Tomov.

Origninalna ideja nije bila da se ovi tekstovi ukoriče, a Boris Varga, urednik Ruskog slova, je podsetio da je Vladimir Putin svojim napadom na Ukrajinu izbrisao koronu, što je ekipu koja je radila na ovoj knjizi kao dodatni razlog podstaklo da se posveti drugoj vrsti kulture sećanja na borbu protiv nevidljivog neprijateja, malog virusa, i na to koliko je taj virus napravio promena u našim životima.

„Rusko slovo je ovde napravilo jedan iskorak prema svom gradu, prema svom kraju i prema jednoj temi koja je globalna i koja je tema svih nas. I drago mi je što pod brendom Ruske, uradili smo to što smo planirali, ponovo smo se prisetili strahova, ljubavi, frižidera, sve to za vreme korone“, naveo je Varga.

Gmizić je ocenio da su se i autori, kao uostalom i celo čovečanstvo, na različite načine nosili sa tom ogromnom strepnjom, pogotovo u prvih mesec dana kada zaista nismo ništa znali.

„U duhu neke dobre literature ide red smeha, pa red suza, pa red besa. Čini mi se da, čitajući te dnevnike, postoji jedna vrsta dinamike koja nije baš tipična za obične dnevničke zapise“, rekao je Gmizić dodajući da se sada pomalja ideja za novu knjigu – korona kuvar.

Kovid-19 i bombardovanje

Jedna od autorki, Marija Srdić, istakla je da se, nakon prvobitnog straha koji je posejala neodgovorna izjava doktora Branislava Nestorovića o šopingu u Milanu, ona temeljno pripremila i preduzela sve moguće mere kao bi zaštitila sebe i svoje bližnje. Nije se zarazila, ali joj je korona značajno izmenila život, u smislu odnosa sa najbližima.

„Po prvi put u svom životu uspostavila sam harmoničan odnos sa svojom majkom. Nikada u našim životima nismo bile nežnije jedna prema drugoj. Obe smo se trudile da ne izazivamo konflikte i to je stvar iz koje smo nas dve izašle sa ogromnim dobitkom“, navela je Srdić.

Jasmina Mihnjak rekla je da ju je situacija sa Kovid-19 podsetila na onu sa bombardovanjem, pogotovo kada je ćerkin rođendan došao baš u vreme vanrednog stanja.

„Par dana pre nego što sam pisala ovaj tekst, 24. marta, bio je ćerkin rođendan koji je proslavila u stanu, onlajn sa drugarima. Potpuno je to bila neka izmenjena stvarnost“, navela je ona. Mihnjak je rekla i da je očekivala da nas ta globalna pandemija natera na promene, da nas zaustavi, da nam poruči da stanemo i pogledamo gde smo, gde su naši životi i kako da budemo bolji, bliskiji, da skrenemo naše živote u drugom pravcu.

„Čini mi se da se to apsolutno nije desilo i da je ova knjiga izašla u pravo vreme kada mi trpimo posledice svega onoga što se tada desilo“, rekla je Mihnjak.

Olivera Radovanović, koja je doba korone posmatrala iz ugla penzionera, istakla je da Vučić nije želeo da ih zaštiti, već da ih kazni, namećući prisilno zatvaranje za sve starije od 65 godina, kao neku vrstu osvete.

„Najpre su bili krivi najslabiji. Ja se dobro sećam sa kolikim besom je Vučić izgovarao kako nam dolaze stotine hiljada gastarbajtera, naših građana koji su morali da se vrate u svoju domovinu. Onda je ta mržnja, na jedan vrlo perfidan, bezobrazan način, okrenuta ka penzionerima. Nije hteo on nas da čuva, on je nas zatvorio bez dozvole da izađemo, da udahnemo vazduh, da kupujemo“, podsetila je Radovanović na teške trenutke koje je sa svojim prijateljima proživljavala tokom pandemije.

Brojni drugi autori podelili su sinoć svoja sećanja, emocije i iskustva iz tog teškog perioda. Takođe, dali su i svoje opservacije, koje su se više ticale iskustva i posledica proživljenog perioda korone, ali i budućnosti u kojoj bismo, svi zajedno kao čovečanstvo, nakon preživljenog morali ponašati odgovornije, solidarnije i inteligentnije.

Dalibor Stupar (Autonomija )