Koalicija nevladinih organizacija „Građanska Vojvodina“ saopštila je da su na pitanja o decentralizaciji, koje je ova koalicija uputila svim strankama, do sada odgovorili Savez vojvođanskih Mađara, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Liberalno demokratska partija i G17 plus (u ime Ujedinjenih regiona Srbije), kao i vanparlamentarna Vojvođanska partija. U pitanju su stranke koje svoju kampanju zasnivaju na decentralizaciji ili je pak ona jedan od najvažnijih elemenata u njihovim programskim dokumentima.

Građanksa Vojvodina je 2. aprila uputila otvorena pitanja svim političkim strankama koje učestvuju na parlamentarnim izborima, tražeći od njih da se izjasne o decentralizaciji i regionalizaciji Srbije, kao i o ustavno-pravnom položaju AP Vojvodine.

„Većina drugih partija, pa i one koje po istraživanjima javnog mnjenja imaju najveću podršku građana – Demokratska stranka i Srpska napredna stranka – ignorisali su naša pitanja, iako smo ih u više navrata podsećali na njih. „Građanska Vojvodina“ smatra da to pre svega kazuje da ove partije ignorišu organizacije civilnog društva i vrednosti za koje se one zalažu. Takođe, one ne žele da se odrede prema jednom od najvažnijih problema Srbije danas – a to je parazitski centralizam koji uništava mogućnost političkog, ekonomskog i moralnog oporavka Srbije, kaže se u saopštenju koalicije.

GV smatra da i ova izborna kampanja protiče u zamajavanju građana lažnim temama i dilemama, i da se „izbegava suočavanje sa teškim političkim nasleđem Srbije devedesetih godina, a centralizam u tom nasleđu zauzima istaknuto mesto“.

„Građanska Vojvodina“ se zahvalila strankama koje su odgovorile na pitanja.

„Njihove odgovore ćemo prezentovati javnosti, a u ovom trenutku možemo da kažemo da su sve stranke koje su poslale odgovore ukazale na potrebu promene Ustava Srbije, kako bi se omogućila decentralizacija i regionalizacija Srbije. Sve su navele da je decentralizacija jedan od njihovih prioriteta. Takođe, složile su se da je potrebna izmena izbornog sistema na lokalnom nivou, odnosno njihova personalizacija“, navodi se u saopštenju i dodaje da su se, što se tiče ustavno-pravnog položaja Vojvodine, SVM, LSV, LDP i VP složili da je Vojvodini potrebna izvršna, zakonodavna i (delimična) sudska vlast, sopstvena imovina i prihodi, dok URS smatra da Vojvodina kao istorijski region treba da ima „ustavno garantovane izvorne nadležnosti i pravo na donošenje pokrajinskog zakonodavstva“.

„Građanska Vojvodina“ će, kako se navodi, obavestiti javnost ako budu pristigli još neki odgovori, a u periodu posle izbora pratiće da li su aktivnosti političkih stranaka na ovim poljima u skladu sa dobijenim odgovorima.

Građansku Vojvodinu čine: Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Centar za regionalizam, Centar za razvoj civilnog društva, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Građanski fond „Panonija“, NVO „Otvoreni licej“, Zelena mreža Vojvodine i Građanska akcija Pančevo.

(Autonomija)