Mnogi posmatrači nazvali su odluku da se Ukrajini dodeli status kandidata za Evropsku uniju simboličnim i značajnim samo utoliko što ponavlja podršku EU-a Ukrajini. Drugi su primetili da, osim ove simbolične vrednosti, ovaj potez neće imati neposredne posledice za zemlju.

Doista je bilo simbolike u odluci Evropskog saveta 23. juna, ali to je samo deo priče. Ideja da status kandidata ima čisto simboličku vrednost može biti delimično inspirisana tonom evropskih izjava o proširenju, a delom neuobičajenom brzinom početnog procesa prijave. Ipak, veliki su finansijski, strateški i logistički učinci da susedna država bude priznata kao kandidatkinja.

Evropske vrednosti

S retoričke strane, EU je sve više razvila diskurs zasnovan na identitetu i vrednostima oko proširenja, predstavljajući ga kao postignuće evropskih ideala i ponovno ujedinjenje evropskih naroda. Nedavne izjave zvaničnika EU-a o zahtevima Ukrajine za članstvo bile su opterećene simboličnim jezikom, naglašavajući da Ukrajinci pripadaju evropskoj porodici , da se zalažu za evropske vrednosti i da nas podsećaju na važnost EU-a kao mirovnog projekta.

Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen, na priemr, rekla je da su “Ukrajinci spremni umreti za evropsku perspektivu” i “želimo da s nama žive evropski san”. Ovo su snažne i moćne reči podrške Ukrajini, ali one ne obavezuju EU na proširenje – što je definicija simboličnog gesta.

Povrh toga, a uz uspešan diskurs o evropskom identitetu i vrednostima, proces prijave Ukrajine ubrzan je za nešto više od tri meseca, uz naizgled malo propusta. Ovo je iznimno brzo i hrabro u poređenju s procesom kroz koji su prošle druge sadašnje države-kandidati. Za zemlje Balkana bilo je potrebno od dve godine (Srbija, Severna Makedonija i Crna Gora) do pet (Albanija) i više krugova novih pitanja da dobiju preporuku komisije za status kandidata.

Ovaj dugi nedostatak predanosti objašnjen je obrazloženjem temeljenim na zaslugama: te zemlje jednostavno nisu bile spremne započeti pregovore s EU-om. Veliko ubrzanje procesa podnošenja zahteva od strane Ukrajine čini da preporuka izgleda simbolično u poređenju s tim da Ukrajina, jasno, nije ništa naprednija u smislu unutrašnjih reformi i približavanja standardima EU-a nego što je bila pre šest meseci, kada na stolu nije bilo pregovora o pristupanju.

Ali budući da su evropski identitet i vrednosti u pitanju, EU je udvostručila svoje obećanje da će zaštititi vlastite ideale tako što je učinila Ukrajinu delom ove borbe, vrlo dobro znajući da brzina kojom je odobrena preporuka za kandidaturu nije istovetna s ubrzanjem procesa pristupanja.

Važan porast

Međutim, ne umanjujući temeljnu važnost simboličkih izjava u diplomatiji, bilo bi pogrešno ograničiti opseg ove najave samo na simboliku. Sada, kada je Ukrajina dobila status kandidata, puno toga će se zapravo promeniti za zemlju u smislu finansijske i institucionalne pomoći.

Prvo, Ukrajini će biti zajemčeno značajno povećanje godišnjih transfera iz EU. Od septembra 2017. ukrajinski sporazum o pridruživanju temelj je bilateralnih odnosa te zemlje s EU-om. Time se pruža finansijska i institucionalna pomoć za modernizaciju i reformu pravne i regulatorne strukture Ukrajine u područjima obuhvaćenim pravnom stečevinom.

Prema sporazumu o pridruživanju, Ukrajina je dobila 141 milion evra podrške za 2021. Poređenja radi, Srbija, država kandidatkinja s daleko manjim brojem stanovnika, iste je godine dobila nešto više od 122 miliona evra putem Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA). Kad bi Ukrajina dobila slična sredstva srazmerno broju stanovnika, to bi otprilike odgovaralo šestorostrukom iznosu godišnje podrške.

Drugo, Ukrajina će sada imati koristi od bliže međuinstitucionalne i prekogranične saradnje za pet glavnih ciljeva i tematskih okvira IPA-e (vladavina prava, dobro upravljanje, održivost, konkurentnost i regionalna saradnja). Oni predstavljaju glavne ciljeve procesa uslovljavanja, čiji je cilj osigurati približavanje država-kandidata standardima EU-a.

Drugim rečima, države-kandidati mogu se osloniti na smernice i strukturu evropskih institucija kako bi identifikovale i radile na područjima gde su potrebna poboljšanja pre članstva. Stoga se može osmisliti i sprovesti efikasniji program reformi, sa stvarnom evropskom perspektivom kao ishodom.

Činiti stvari drugačije

Brza odluka da se Ukrajini dodeli status kandidata predstavlja promenu u načinu na koji je EU sprovodila proces proširenja od pada Berlinskog zida. Sukob u Ukrajini nije prvi put da je rat besneo na granicama EU.

Tokom 1990-ih, države zapadnog Balkana takođe su bile u ratu i tražile su pomoć i solidarnost EU. Ali to nije rezultiralo preduzimanjem ubrzanih koraka EU za integraciju tih zemalja. Više od 20 godina kasnije, još uvek nisu deo EU-a i proces njihovog članstva napreduje glacijalnim tempom.

Ovaj put, EU je odlučila učiniti stvari drugačije. Davanjem statusa kandidata Ukrajini u ranoj fazi krize, čelnici EU-a poslali su signal sa stvarnim i dubokim implikacijama. To je simbolično u trenutku kada je Ukrajini potrebna Evropa da zauzme stav u njeno ime, ali će takođe doneti stvarnu i trajnu finansijsku i strukturnu podršku Ukrajini u njenoj potrazi za članstvom. Ovo je obaveza koja je Ukrajini trenutno potrebna.

Marie-Eve Bélanger (Social Europe, foto: Pixabay)