Dva koraka napred, a tri nazad – put je kojim je vojvođanska privreda išla tokom ovih sumornih dvadeset godina tranzicije. Ne da se nismo makli od početka već da smo još u suštini na kraju osamdesedih godina prošlog veka, to jest u godini koja je prethodila hodu po mukama – jogurt revoluciji, tranziciji, ratu, pljačkaškoj privatizaciji i sličnim marifetlucima. Poređenja radi, treba reći da je pre raspada SFRJ, Vojvodina imali tek nešto malo manji BDP (bruto društveni proizvod) od Slovenije. Danas je situacija poražavajuće drugačija. Slovenački BDP je, pretpostavlja se, čak 12 puta veći od vojvođanskog.
S obzirom da Vojvodina nema svoj zavod za statistiku, pa tako nažalost nema ni preciznih podataka o BDP. Iako do tačnih brojki za BDP u Vojvodini teže doći nego do vojne tajne, on se posredno ipak može izračunati. Naime, prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, a poslednji zvanični su saopšteni tek za 2007. godinu – BDP u Srbiji je tada bio oko 40 milijardi dolara. Kada se tome pridoda rast od šest posto, ispada da je BDP na nivou Srbije 2008. godine bio oko 42,5 milijarde dolara. S obzirom da će on u 2009. pasti za najmanje četiri posto, ispada da će na kraju ove godine BDP u Srbiji biti jedva – 41 milijardu dolara. Takođe, nezvanično se procenjuje da Vojvodina stvara trećinu srpskog proizvioda, pa ispada da će ukupna BDP u Vojvodini 2009. biti oko 13,5 milijardi dolara. Kada se to pak podeli s brojem stanovnika, a njih je u Vojvodini oko 2,1 miliona, ispada da je BDP u Vojvodini oko 6.400 dolara po glavi stanovnika, to jest tek nešto više nego pre 20 godina. Naime, 1989. godine BDP je u Vojvodini bio 6.095 dolara po stanovniku. Brojke su brojke, jer nije malo onih koji smatraju da vojvođanski BDP u suštini još nije stigao 1989. godinu.
Da je ovo tačno, potvrđuju i u Privrednoj komori Vojvodine, u kojoj kažu da pokrajinska privreda još uvek nije dosegla nivo iz te godine, te da je nivo bruto domaćeg proizvoda niži nego što je bio pre 20 godina. Rak-rane ovdašnje privrede su mali izvoz, nedovoljna tehnološka razvijenost domaće privrede… U Privrednoj komori Vojvodine ukazuju na činjenicu da samo novi i tehnološki konkurentni proizvodi mogu da se izvezu, pa stoga država treba da stimuliše tehnološki napredak domaćih preduzeća. PKV podržava napore Izvršnog veća Vojvodine koje sufinansira uvođenje novih tehnologija u ovdašnje kompanije. Moramo mnogo više ulagati u nauku, tehnologiju, energetsku efikasnost. Nije dovoljno imati niske plate, jer one ne mogu da pokriju našu nisku produktivnost – poručuju iz PKV.
Poljoprivreda, privredna uzdanica ove zemlje i naša najveća šansa – kako, zbog ovogodišnjeg izvoznog rezultata, u poslednje vreme vole da kažu agrarni stručnjaci i političari – nešto bolje stoji. Udeo poljoprivredne proizvodnje u privrednoj strukturi Vojvodine povećan je u odnosu na period pre dve decenije, ali u PKV ukazuju na činjenicu da to nije rezultat bilo kakvog napretka u ovoj grani, već činjenice da su druge privredne grane još više propadale. Poljoprivreda je u nekim segmentima danas manje razvijena nego nekada. A, kako reče konsultant FAO i nekadašnji ministar poljoprivrede Goran Živkov, jadna je zemlja kojoj je poljoprivreda najveća šansa. Nažalost, poljoprivreda je niskoakumulativna delatnost. Posle 2000, prošla godina je bila prva u kojoj je suficit u izvozu bio manji nego prethodne. Velike su šanse da će i u ovoj on biti manji nego 2008. godine. Živkov kaže da se može desiti da mnogo više uvozimo hrane u narednim godinama, kada se zbog SSP-a i priključenja STO, spusti nivo zaštite. Povećavaće se i izvoz, ali ne toliko brzo koliko uvoz. Jednostavno, to se desilo svim drugim zemljama, pa će i nama.
Elem, gde je Vojvodina stigla i da ide kao rak, možda najupečatljivije govore podaci iz takozvanog Evropskog indeksa konkurentnosti. Kada je 2006. godine, na inicijativu Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj, merena konkurentnost Vojvodine, tzv. Evropski indeks konkurentnosti pokrajine bio je na nivou 59,42 poena. Upoređujući se sa 105 evropskih regija, Vojvodina je zaostajala za 43,6 procenata za prosekom Evropske unije (EU). Ove godine naručeno je novo istraživanje, koje su obavili stručnjaci Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu (FTN) i Ekonomskog fakulteta u Subotici.
U Pokrajinskom sekretarijatu za nauku i obrazovanje objašnjavaju da se ovakva istraživanja i u Evropi rade na nivou regija, jer su to osnovne ekonomske jedinke i na tom nivou se pokazatelji mogu najlakše upoređivati. U Sekretarijatu su ovog puta otišli i korak dalje, jer su tražili da im se, pored evropskog indeksa konkurentnosti Vojvodine, uradi identična procena za Srbiju, kako bi mogli da dođu do neophodnih saznanja gde su pokrajina i republika u odnosu na aktuelne pokazatelje EU.
Premda je došlo do manjeg pada prosečnog evropskog indeksa (102,73) – što se objašnjava činjenicom da je u međuvremenu članstvo ove velike integracije popunjeno dvema nerazvijenim, a mnogoljudnim zemljama (Bugarska i Rumunija zajedno imaju više od 30 miliona stanovnika) – istraživanje je ukazalo na još veće zaostajanje Vojvodine i Srbije. Najnoviji integralni indeks konkurentnosti Vojvodine iznosi samo 22, što je tek 21,41 odsto proseka EU. Pokrajina je plasirana na poslednjem 29. mestu ove tabele, Srbija je jednu stepenicu iznad, dok najbolje rangirana Švedska ima indeks 175.
Evropski indeks konkurentnosti je sublimacija četiri parcijalna indeksa. Stručnjaci FTN-a i Ekonomskog fakulteta u Subotici vrednovali su potencijale Vojvodine u oblasti ekonomije, infrastrukture, obrazovanja i kreativnosti. U svakoj od ovih oblasti pokrajina se plasirala između 19. i 29. mesta, što pokazuje da se nalazi u poslednjoj skupini rangiranih zemalja. Indeks konkurentnosti Vojvodine u oblasti ekonomije je 30,9, a Srbije 29,8, što je daleko ispod evropskog proseka, koji iznosi 102,60. Najbolje je rangiran Luksemburg sa indeksom 180. Kako je reč o statističkom proseku, koji je objedinio procenu nekoliko kriterijuma, važno je istaći da se Vojvodina, kada je reč o produktivnosti u sektoru transporta i komunikacija, nalazi na solidnom 19. mestu i da taj pokazatelj govori da je pokrajina interesantno investiciono područje. Nažalost, na drugim punktovima, kao što su produktivnost u sektoru usluga i javnim preduzećima ili nivo nezaposlenosti, Vojvodina je na poslednjem, 29. mestu. Doduše, značajnim angažovanjem Izvršnog veća APV, poslednjih godina smanjen je broj nezaposlenih, ali je na drugom kraju ovog problema, tamo gde se evidentira broj lica koja duže od jedne godine traže posao, došlo do pogoršanja.
Vrednovanje infrastrukture stavlja Vojvodinu sa indeksom 10,9 na pretposlednje 28. mesto. Ispod nas je samo Rumunija, dok se Srbija sa indeksom 21,1 smestila na 26. poziciju, odmah iznad Bugarske. Evropski prosek je 102,92, dok je na čelu Belgija sa neverovatnih 190 poena. Zanimljivo je i to da Vojvodina na dva bitna plana, dužini puteva i željezničkih pruga po kvadratnom kilometru, zaostaje za prosekom Srbije, što govori da su poslednjih godina kapitalna ulaganja, uglavnom, zaobilazila pokrajinu.
Poslednji kriterijum – kreativnost, vraća nas ponovo na začelje lestvice. Indeks Vojvodine je samo 16,4, što je daleko od evropskog proseka (102,94), a o zaostajanju za vodećom Finskom (180) da ne govorimo. Zanimljivo je i to da je značajno porastao broj patentnih zahteva, što pokazuje da Vojvodina ima odlike inovativnog društva. Ali ta inovativnost nije našla svoju primenu u praksi.
(www.autonomija.info)