FILM: „Zelena knjiga“ (Green book) Oskarom je nagrađeni film iz 2018, a naziv je dobio po svojevrsnom vodiču za Afroamerikance za bezbedno kretanje po delovima Amerike u kojima je rasna segregacija bila ko dobar dan.
SIGURNO: U kojim lokalima se hrana prodaje i „obojenima“, koje gradove treba izbegavati, gde se bezbedno može prespavati… sve su to bili saveti koji su onome ko ih je sledio spasavalo glavu.
ZABRANJENO: U to vreme, u pojedinim delovima SAD natpisi na objektima otvoreno su poručivali Afroamerikancima da taj prostor i vazduh ne smeju da dele sa belcima. Takvih natpisa više nema, no netrpeljivost je samo promenila pojavni oblik.
NETRPELJIVOST: Ono što je čak i za Amerikance postala prošlost, ovde je pak postala surova stvarnost. Migranti sa Bliskog i Srednjeg Istoka, pa i dalje odatle, koji traže svoju sreću u zemljama EU, a prinudno borave u Srbiji, već su okusili netrpeljivost žitelja pre svega pograničnih mesta, odakle vrebaju priliku da pređu granicu „obećanih zemalja“.
HAJKE: Protesti građana, hajke koje sprovode paramilicije, jezivi postovi i još jeziviji komentari na internetu. Oni koji bi se odvažili da migrantima izdaju smeštaj završavali bi javno proskribovani na nekakvim poternicama. Ili u pritvoru. Novinari i novinarke koji dosledno odbijaju da titraju sugrađanima i time potpiruju vatru ksenofobije i rasizma, trpe uvrede, dobacivanja i zlurade komentare.
PEČAT: Onda se prešlo na drugi oblik poručivanja migrantima da nisu dobrodošli. Ako bi hteli da potraže smeštaj u, recimo, Somboru preko specijalizovanog sajta Booking.com, kod skoro četvrtine ponuda naišli bi veoma jasnu poruku domaćina: pečat „NO MIGRANTS“. Gde nema dizajniranog pečata, stoji ista, jasna poruka.
MRŽNJA JE OK: Najčuvenijem sajtu za pronalaženje smeštaja takve poruke vlasnika stanova i kuća, notorni govor mržnje za sada ne smeta. Tim pre jer ta zabrana ne važi za izbeglice iz Ukrajine, već samo za, kako reče jedan od rentijera, „one druge“.
NOVI VODIČ: Ne znam da li je ikome palo na pamet da napravi neku novu verziju „zelene knjige“, koju bi ovaj put zarad svoje bezbednosti koristili samo migranti.
JEZIK: U tom vodiču ne bi samo bili označeni čitavi gradovi netrpeljivi prema „bitno drugačijim dođošima“, u kojima takvima mnogi ne žele ni za kakve pare da izdaju stan ili kuću. Jednom mi je na putu za Sombor taksista rekao kako mu je dozlogrdilo da sluša migrante u kafiću kako pričaju na maternjem jeziku. U knjigu dodati i „zabranjene kafiće“.
NO CENTER!: Ima, elem, i mesta koji su delimično slobodni za ulazak i kretanje. Delimično? Da. Koleginica Sanja Kosović opisala je iskustvo putovanja u Suboticu s grupom migranata, ali je posvedočila i situaciji kada istu tu grupu policajac odvraća od odlaska u centar grada. „No center for you, no center!”
SVEDOČANSTVO: Ako nema druge i takav vodič mora da se pojavi, bilo bi važno da ga se dokopa neko normalan i sačuva ga kao svedočanstvo o nama i ovoj zemlji iz 2022. godine. Ko zna, možda bude povod i za rimejk filma iz 2018?